Moguć je i novi referendum

Sama činjenica da je pismo poslato nepotpisano, neće imati praktične posledice jer je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk potvrdio da ga je primio i da će ga lideri preostalih 27 zemalja članica razmotriti. On nije postavio pitanje zašto nema potpisa. Ovde u Britaniji, pokrenuto je pitanje da li je Boris DŽonson zapravo prekršio zakon koji mu je nalagao da zatraži odlaganje, jer je sa jedne strane prosledio u Brisel taj nepotpisani tekst koji mu je sastavio Parlament, a istovremeno poslao i svoje potpisano pismo u kojem se protivi bilo kakvom odlaganju i skoro traži od zemalja članica EU da pošalju neki signal da će odbiti zahtev za odlaganje, kako bi mu time malo pomogli da izvrši pritisak na poslanike da izglasaju sporazum koji je on usaglasio sa EU, kaže u intervjuu za NIN Dejan Radojević, novinar Bi-Bi-Sija, odgovarajući na pitanje kakve posledice mogu da proisteknu iz kontroverznih poteza Borisa DŽonsona i naglašava da su na to reagovali njegovi politički protivnici. „Oni tvrde da je njegov potez suprotan duhu zakona i traže od najvišeg suda u Škotskoj da o tome donese presudu. Priča o dva pisma ima daleko više veze sa unutrašnjepolitičkim pozicioniranjem i kalkulacijama pred vanredne parlamentarne izbore. Vlada je ostala bez većine i izbori se očekuju možda i pre Nove godine. DŽonson je pre svega zainteresovan da onom delu biračkog tela koje je glasalo za Bregzit pokaže da je beskompromisno za izlazak iz EU. On računa da će time privući glasače koji su u maju, frustrirani odlaganjem i sporenjem, na izborima za Evropski parlament glasali za Bregzit stranku i kaznili konzervativce. Takođe se nada da će privući deo birača u siromašnijim gradovima na severu Engleske koji inače glasaju za Laburističku partiju, ali su na referendumu podržali izlazak iz EU. To je, čini se, DŽonsonov plan za osvajanje parlamentarne većine. NJegova strategija je da građanima kaže da poslanici odbijaju da sprovedu njihovu volju. Kako će reagovati čelnici EU, budući da je već bilo nekoliko odlaganja? Mislim da lideri zemalja članica čekaju da vide kako će se stvari odvijati u Londonu pre nego što donesu bilo kakvu odluku. Postoji teoretska mogućnost da vlada ovde u parlamentu izgura ratifikaciju sporazuma u poslednjem trenutku pred 31. oktobar, tako što će poslanici usvojiti zakon o primeni tog sporazuma. Malo ko veruje da će se to i dogoditi zato što proceduralno ratifikacija podrazumeva usvajanje veoma dugog teksta zakona koji donosi izmene u velikom broju oblasti. Ako u Uniji vide da se situacija u Londonu ne rešava, moraće da odluče da li da odbiju zahtev za odlaganje ili da ga odobre, iako se nekima od njih to ne sviđa. Da li bi na odluku Brisela mogao da ima uticaj DŽonsonov stav da on lično ne želi odlaganje ili je izlazak Britanije iz EU bez sporazuma preskup scenario za obe strane? Rekao bih da će EU nastojati da zaštiti svoje interese. Čini se da su u početku neke zemlje, uključujući Nemačku, verovale da odlaganje Bregzita povećava verovatnoću da se Britanija predomisli i ostane, ali mislim da je onih koji tako misle sada sve manje. Ako Britanija izlazi, u interesu EU je da se to dogodi na osnovu potpisanog i ratifikovanog sporazuma, sve dok taj sporazum ne podriva temelje EU, tako što bi, na primer, dopustio šverc robe preko otvorene granice između Severne Irske ili Republike Irske. Ukoliko se ratifikacija otegne i posle 31. oktobra, ili ako većina poslanika i ovaj sporazum odbije, EU će verovatno odobriti još jedno odlaganje. Ukoliko bi odbili takvu mogućnost, to bi značilo skoro momentalni i haotični Bregzit već sledeće nedelje. Malo je verovatno da će bilo ko preuzeti odgovornost za to. Ali sasvim je moguće da pristanu na produžetak i postave određene uslove. Mogli bi da zatraže vanredne izbore, što bi bilo kucanje na otvorena vrata, jer ovde po svemu sudeći tih izbora mora biti uskoro. Postoji li mogućnost da DŽonson pokrene usvajanje zakona za implementaciju sporazuma, a tek onda glasanje o sporazumu, što bi mu ipak omogućilo da izvede zemlju do 31. oktobra iz EU? Apsolutno, njegova strategija je da se donese zakon o primeni sporazuma, i ako bi to bilo izglasano ne bi ni bilo potrebe da se poslanici izjasne o tome da li prihvataju tekst koji je DŽonson usaglasio sa EU, već bi ga prihvatili usvajanjem zakona. Sasvim je moguće da on sada ima dovoljno glasova da progura taj zakon. Ali male su šanse da se to završi za svega nekoliko dana. To je i glavni razlog zašto je većina poslanika u subotu glasala za odlaganje generalnog izjašnjavanja o sporazumu. Oni su se plašili da bi time otvorili mogućnost za Bregzit bez sporazuma. Desetine hiljada građana protestovali su u subotu protiv izlaska iz EU, tražeći novi referendum. Da li je takav scenario moguć? EU verovatno ne bi imala ništa protiv, jer mislim da su članice u više navrata rekle da bi novi referendum bio demokratski način da se reši ova pat pozicija. Ta mogućnost postoji, ali je teško reći koliko je verovatna, jer zavisi od toga da li će se premijerovi protivnici ujediniti oko neke strategije i da li će ta strategija biti novi referendum, ili na primer glasanje za neku mekšu verziju Bregzita. Skoro je sigurno da će tokom debate o usvajanju pomenutog zakona neko predložiti amandman da se organizuje referendum na kojem bi građani birali između prihvatanja DŽonsonovog sporazuma i ostanka u EU. Ta ideja u vreme Tereze Mej nije imala većinu, između ostalog i zato što je u njenom kabinetu bilo ministara koji bi možda glasali za to ali nisu mogli jer je to bilo protivno vladinoj politici. Većina takvih konzervativnih poslanika pod DŽonsonom više nisu ministri, pa bi možda mogli da glasaju za referendum. Ako bi se organizovao novi referendum, nastao bi spor oko toga kako formulisati pitanje – da li glasanje između ostanka u EU i DŽonsonovog sporazuma, ili bi na primer na glasačkom listiću bila i treća opcija izlaska bez sporazuma. Postavilo bi se i pitanje šta ako tesna većina na novom referendumu glasa da ostane u EU. Pristalice Bregzita bi u tom slučaju verovatno tražile još jedan referendum. Dakle, ta mogućnost postoji, ali je teško reći da li će se ostvariti. Ukoliko DŽonson ne izvede zemlju iz EU do 31. oktobra, da li je ostavka logičan korak? Mislim da DŽonson o ostavci uopšte ne razmišlja. Ako ne uspe da izvede zemlju iz EU 31. oktobra, on će za to okriviti parlament i pokušaće da što pre izgura vanredne izbore na kojima će njegova strategija u kampanji biti „narod protiv parlamenta“. Ali ako na tim izborima ne pobedi, verovatno će morati da podnese ostavku. Problem će biti ako Britanija ne izađe iz EU do tih izbora. Novo glasanje možda ne bude rešenje za ovu pat poziciju. Ankete trenutno ukazuju da je sasvim moguće da rezultat ponovo bude Parlament u kojem ni konzervativci ni laburisti nemaju apsolutnu većinu.