Neki novi klinci

Tokom poslednjih desetak godina na internetu se formirao jedan paralelni selebriti univerzum. Ne, nije reč o instagram-profilu Aleksandra Vučića i fejsbuk-postovima Gorana Vesića, mada ćemo malo i o njima kasnije. Govorimo, naravno, o jutjuberima. Ova nova vrsta zvezda beleži na stotine hiljada pregleda postova, a prate ih stotine hiljada, pa i milioni obožavalaca. Iako sve ovo na prvi pogled deluje kao nešto prilično novo i drugačije od onoga na šta smo navikli, suštinski jutjuberi predstavljaju ništa drugo do ogledalo svega onoga što imamo kako u klasičnim medijima, tako i među „običnom“ estradom, političarima i drugim javnim ličnostima. Najprimitivniji su, po pravilu, najglasniji i najgrlatiji, dok se oni pristojni i normalni drže po strani. Oni bezobrazni, vulgarni i agresivni pandan su rijalitijima, dok su ostali takođe tu negde u ponudi, ali nisu toliko gledani. Ti primitivci imaju i svoje afere, takozvane drame, koje nisu ništa drugo nego klasično prepucavanje starleta po tabloidima, samo drugim sredstvima i na drugim platformama. Ali ne liči sve to samo na estradu, već mnogo liči i na politiku. Zato bi političari koji drže do sebe, žele da budu moderni i privuku nove glasače, morali da se uključe u ovaj novi univerzum. Primitivizam već imaju, štaviše, razvili su ga do savršenstva, sada treba samo da ovladaju novim načinima komunikacije. Bilo je, da budemo iskreni, tu nekih pokušaja, ali nisu se baš proslavili. Poslanik Vladimir Đukanović Đuka je recimo jedno vreme bio vrlo aktivan na Jutjubu, ali em nije bio zanimljiv, em mu je Jutjub ugasio kanal. Predsednik Srbije je takođe aktivan na Instagramu, ali kontent mu je dosadan, a publika vidi i da ta priča nije iskrena, već takoreći - fejk. A da mnogi političari imaju potencijala za jutjubere, to je činjenica. Evo na primer Goran Vesić. On bi na primer na Jutjubu mogao da se zove „Zamenik Jutjubera“ i mogao da snima tutorijale o rekonstrukcijama ulica. Dobro, to nije baš dobar primer. Eto, mogao bi da snima tutorijale o kreativnom pisanju. Dobro, ni to nije baš dobar primer. U redu, Goran Vesić može na primer da pravi drame u kojima proziva Dragana Đilasa! Eto. Može čak i da snima rep pesme o Đilasu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao bi da snima tutorijale o izbegavanju odgovora na pitanja i o spinovanju, ali bi se verovatno sve završilo tako što bi pričao samo o sebi i o tome koliki je car, tako da bi definitivno trebalo da ima savetnike i za Jutjub, bar u početku. Velja Ilić bi prosto mogao da bude Velja Ilić, njegov kontent bi podrazumevao da proziva i vređa sve druge jutjubere. Umetničko ime: Velja Prase. Sa druge strane, narastajuća zvezda Marko Bastać ne bi baš mogao da snima tutorijale o prenošenju novca iz jedne države u drugu, ali o trotinetima bi svakako mogao naširoko i nadugačko da priča. Ne zaboravimo ni njegovog kolegu Boška Obradovića, koji bi sa kanala „Dveri Jutjuba“ publici mogao da priča o duhovnosti, tradiciji, lepotama Srbije i kako pederima treba jebati mater. Od ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović ne bismo očekivali ništa manje nego modni blog, dok je ministar inostranih poslova Ivica Dačić prosto stvoren za snimanje skečeva koji uključuju igranje, pevanje i pričanje na izmišljenim stranim jezicima. Recimo neka vrsta Jaserštajna za ljude sa baš niskim kriterijumima. A mi, publika? Pa, to može biti vrlo jednostavno. Ansabskrajbujemo ih iz svojih života i gotovo. Pitanje je samo da li smo spremni na taj jedan klik.