Svi smo mi pomalo Aleksandar

Kad malo bolje razmislim, svako od nas je pomalo Aleksandar. Obradović, Vučić, Vulin ili neki četvrti. Najmanje je, nažalost, Obradovića. Ne, ne mislim na Boška, rekoh već da se u svakom od nas krije neki Aleksandar. Elem, da je u Srbiji više ljudi poput uzbunjivača iz valjevskog Krušika, uveren sam da bi svima bilo bolje. Pardon, ne baš svima. Nekima baš ne bi bilo dobro. Evo, na primer, da je više takvih Aleksandara (Obradovića) ne bi bilo dobro bar dvojici njegovih imenjaka - Vučiću i Vulinu. Tim pre je prava šteta što o otkrićima Aleksandra Obradovića skoro ništa ne znaju gledaoci televizija sa nacionalnim frekvencijama i čitaoci provladinih tabloida. Nemaju oni pojma ni da je ovaj hrabri suprug, otac osmogodišnjeg sina, i sam sin zabrinutih roditelja, brat kao i on hrabre sestre, uopšte maltretiran, hapšen, privođen. Oni znaju samo da je Vladimir Orlić, zamenik predsednika poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije prošle nedelje, pred milionima svedoka, na javnom servisu, skresao u brk Đorđu Vukadinoviću prekornim i strogim pitanjem u stilu „o čemu pričaš, a ko je to u zatvoru“? Stvarno, koliko je ljudi koji se kao slobodno kreću po Srbiji, a u stvari nisu ni svesni da žive kao u zatvoru? I da su manje slobodni od jednog čoveka kome je do daljeg produžen kućni pritvor? Ne sumnjam da bi Orlić i njegovi stranački ortaci više voleli da Aleksandra Obradovića zapravo i nema nego da ga ima, pa makar i u zatvoru, ali stiče se utisak da čine sve da zataškaju priču o spornoj trgovini oružjem, u koju je umešan i Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše iz Beograda. Prvi u tome prednjači jedan drugi Aleksandar, u stvari Aleksandar Prvi. On, na primer, danima negira pravo Obradoviću da uopšte može da računa na status uzbunjivača. I čik da vidim tog majčinog sina u pravosuđu koji će stisnuti petlju i suprotstaviti se „najboljem studentu Pravnog fakulteta u novijoj istoriji Srbije“ i zaštititi uzbunjivača iz Valjeva od izvršne vlasti, kojoj je jedini cilj da zataška još jedan slučaj u kojem je njihov pripadnik uhvaćen sa do lakata u med umočenim rukama. „Uzbunjivač da budeš, moraš da prijaviš Tužilaštvu ili ovlašćenom organu u preduzeću, a on ništa od toga nije uradio“, presudio je Aleksandar Prvi na TV Prva pre nekoliko dana. I da ne bi neverne Tome (ne mislim pritom na Tomu Nikolića) ostavio da sami prosuđuju ko je u celoj ovoj priči dobar, a ko loš i zao, Vučić je i presudio: „Radio si ti to zbog nečeg drugog. Mama te tamo dovela 2005. Zamisli, mama te dovela da te tu zaposli, pa ti mama i devojku zaposlila“, deklamovao je, vidno iznerviran, čovek koji se predstavlja za predsednika svih građana Srbije, kao da je, Bože mi oprosti, ljut što Aleksandar O. nije njega molio za posao, kao što to rade desetine hiljada pripadnika SNS-a. U Krušiku, kaže Vučić, nije bilo ništa sporno. Sve su mediji izmislili. Mada, istini za volju, onih koji su sve prećutali ima bar 100 puta više. Malobrojne koji su se drznuli da pišu o sumnjivim poslovima ministrovog oca predsednik je optužio da vode „kampanju protiv Nebojše Stefanovića, iako ceo slučaj nema veze sa njegovim ocem“. „Nikakve to veze nema sa firmom Nebojše Stefanovića“, poručio je Vučić. Nadam se, iskreno, da je to bio lapsus, da predsednik nije ni mislio na Nebojšu, već na Branka, da Stefanović junior, bar otkako je ministar, nema firmu, kao što je imao pre nego što je ušao u Vladu i kao što ih, ne jednu, već nekoliko, ima njegov otac, o čemu je NIN pisao više puta. I sve su te firme, da ne bude zabune, otvorene otkako mu se sin uselio u Nemanjinu 11. Tada je ukapirao da je rođen za biznis. Pre toga, priča se da je Vučić lično, još dok je bio u opoziciji, od direktora Telekoma Srbija tražio da zaposli Branka. Pa, gde mu je tada bio preduzetnički duh? Ne mislim kao neke kolege da predsednik Vučić napada imenjaka iz Krušika zato što ne zna do kraja o čemu se tu radi. Naprotiv! Što ga više napada, sve sam uvereniji da o celoj ovoj priči o trgovini oružjem zna mnogo više nego što sam u početku mislio. I zato ova priča mora da se ispriča do kraja. Do tada svi smo mi Aleksandar. Osim Marka Bastaća. On je uhvaćen u pokušaju da u zemlju u kešu unese 12.750 evra. A da je slušao Vulina, u dva puta bi doneo po 6.375 evra i ne bi prekršio carinski zakon. Ili, da je slušao Vučića kako SNS finansira svoju kampanju, poveo bi nekog sa sobom da mu on prenese pola para.