Dogovor sa Rusijom u interesu obeju strana

Povodom teksta objavljenog u nedeljniku NIN od 24. oktobra, u rubrici „U fokusu“, pod nazivom Samovolja i neodgovorna kulturna politika, čiji je autor prof. Nenad Makuljević, ističem da svaka ozbiljna i samosvesna država teži da svoje izgubljeno nacionalno blago vrati u svoju zemlju. Istorijski dogovor koji je postignut sa Ruskom Federacijom, a koji se temelji na obostranim interesima, ali i tradicionalno prijateljskim odnosima, redak je primer uspešnog rešavanja takvog pitanja. Samo zemlje koje imaju punu svest o tome šta predstavlja nacionalno blago vode kulturnu politiku koja ceni visoke kulturne vrednosti sopstvene baštine. Složena politička istorija Evrope kroz vekove otvara mnoga slična pitanja, a pregovori o povraćaju traju dugo. Najpoznatiji javnosti je slučaj skulptura sa Partenona koje se danas nalaze u Britanskom muzeju, a koje vlada Grčke potražuje već preko 20 godina. Srbija je uspela da za nepune dve godine pregovora sa Ruskom Federacijom dođe do teksta Sporazuma koji je u interesu obeju strana. Srpska strana dobija nazad nedostajući 166. list Miroslavljevog jevanđelja, a ruska strana sedam dela Nikolaja Reriha, to jest tri ulja na platnu, dve tempere na dasci i dva akvarela ruskog umetnika. Treba naglasiti da Srbija nije kupila dela Nikolaja Reriha i da kupoprodajni ugovor ne postoji. Miroslavljevo jevanđelje, koje se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, predstavlja najstariji srpski ćirilički rukopis i utvrđen je za kulturno dobro od izuzetnog značaja 1979. godine. Sadrži blizu 300 minijatura romaničkog stila, bogato ukrašenih zlatom. NJegova univerzalna vrednost za svetsku baštinu čovečanstva prepoznata je 2005. godine kada je uvršten u Uneskov registar Memorija sveta zbog svoje jedinstvene lepote i stila koji spaja Istok i Zapad, i predstavlja jedinstven rukopis koji je uticao na druge rukopise, ne samo u regionu već i u srednjovekovnoj Evropi. Neshvatljivo je da je danas bilo kome potrebno objašnjavati simbolički značaj ovog čina. Kompletiranje ovako značajnog rukopisa predstavlja izuzetan istorijski događaj, pre svega za buduće generacije, i izraz je kontinuirane brige koju Srbija pokazuje prema svojoj baštini. Dela Nikolaja Reriha naći će svoje mesto u kolekcijama budućeg velikog muzeja posvećenog ovom umetniku. Međunarodni sporazumi služe da urede određena pitanja između država i svojom pravnom snagom nadilaze domaće propise, a samim tim i Zakon o kulturnim dobrima, čiji se članovi navode u tekstu profesora Makuljevića. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji potpisan je 19. oktobra, u okviru posete predsednika Vlade Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva Republici Srbiji, a povodom obeležavanja 75 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Posle potpisivanja, ovaj sporazum biće razmatran i usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nakon čega dobija status zakona i biće direktno primenjen po okončanju jednake procedure i u Ruskoj Federaciji. Iz navedenog nedvosmisleno proizlazi da svako insinuiranje o netransparentnosti u navedenom postupku ne dolazi u obzir. Ovaj jedinstveni sporazum, koji predstavlja simboličku potvrdu prijateljskih odnosa naše dve zemlje, omogućiće da se nakon više od sto sedamdeset godina list Miroslavljevog jevanđelja trajno vrati u Srbiju i bude konačno kompletiran i dostupan javnosti u okviru kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu.