Milijarda evra za nove tehnologije i inovacije

Razvoj osiguranja je uvek uslovljen razvojem ekonomije jedne zemlje, kao i razvojem svesti o osiguranju. Imajući to u vidu, možemo reći da se makroekonomski parametri u našoj zemlji kreću u povoljnom smeru za povećanje kupovne moći, koja direktno utiče na razvoj osiguranja, ističe Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Đenerali osiguranja Srbija. Međutim, naglašava on, treba intenzivno raditi na edukaciji ljudi i ukazivanju na važnost osiguranja kao mehanizma zaštite, kako bi se ovi pozitivni trendovi iskoristili na najbolji način. Koliki problem za razvoj osiguranja u Srbiji predstavlja činjenica da mnoge zemlje iz okruženja već deceniju unazad imaju veći privredni rast? Stopa privrednog rasta u Srbiji se povećava iz godine u godinu. Problem je niska osnovica, pa je nemoguće u kratkom vremenskom roku osetiti značajan boljitak. Privredni ambijent koji je trenutno na snazi ide u prilog industriji osiguranja. Imamo nisku inflaciju, kurs je stabilan, stopa nezaposlenosti se smanjuje, ostali makroekonomski pokazatelji su pozitivni i to sve pogoduje industriji osiguranja. Guverner Narodne banke Srbije gospođa Jorgovanka Tabaković i njen tim rade odličan posao godinama unazad. U kojoj meri životni standard predstavlja ograničenje za razvoj osiguranja u Srbiji? Šta bi u tom smislu mogli da urade osiguravači, a šta država? Uvek ističem da je rast industrije osiguranja direktno povezan sa rastom životnog standarda i ekonomije svake zemlje, pa tako i Srbije. Srbija je po pitanju ulaganja u osiguranje ispod nivoa u regionu i daleko ispod evropskog proseka. Jedan od razloga je relativno nizak životni standard i nedovoljno novca koji bi građani mogli da izdvoje za tu namenu. Zbog toga je uloga države da jača ekonomiju zemlje, što dovodi i do povećanja životnog standarda građana, a uloga osiguravača je da jača svest o ulozi i važnosti osiguranja. U interesu je naše države, građana i osiguravajućih kompanija da se razvija svest o značaju osiguranja i razbiju predrasude da je ono skupo. Jer je upravo suprotno: osiguranje nije skupo, potrebno je jer omogućava ljudima da finansijski ublaže posledice nastale eventualnim štetnim događajem i obezbede svoje zdravlje, život, imovinu i budućnost. Ipak, pored osvešćenosti, ljudi treba da imaju i novac koji mogu da ulažu u svoju zaštitu. Koliko je za industriju osiguranja problem odlaska velikog broja mladih i obrazovanih, jer s jedne strane ostajete bez potencijalnih klijenata, ali i kvalifikovanih radnika? Odlazak mladih ljudi izazov je sa kojim se susreću mnoge zemlje u regionu, ali i u Evropi. Mobilnost je osnova Evropske unije i mislim da nije problem u tome što ljudi odlaze već što je u pitanju put u jednom pravcu – kada odu više nemaju kontakt sa zemljom porekla. Nemogućnost pronalaženja adekvatnog posla i uslovi rada su glavni razlozi koje ljudi navode kao razlog odlaska. I to nije problem samo za industriju osiguranja već za celu zemlju. Odlazak ljudi se ne može zaustaviti već treba stvarati uslove da ljudi imaju manje razloga da odu, treba da imamo programe koji će ih povezati sa razvojnom politikom naše zemlje. Mi poslodavci treba da radimo na poboljšanju uslova za zapošljavanje i rad, a država treba da ima jasan plan za zadržavanje ljudi. Odlazak ljudi utiče na ekonomiju zemlje pa samim tim i na osiguranje, kako zbog pronalaženja adekvatnih kadrova, tako i zbog smanjenja potencijalnog broja klijenata. Uticaj ukupnog smanjenja broja mlađeg, radno sposobnog stanovništva, već osećamo u penzijskom i zdravstvenom sistemu. Đenerali Srbija je lider u osiguranju života. U Evropi su još pre nekoliko godina trčećim korakom napuštali prodaju jednokratnih polisa životnog osiguranja, uz to osiguranje života odavno nije više način štednje već se težište prebacuje na pokrivanje rizika - ono što ono u osnovi jeste. Ima li šanse da se to desi i u Srbiji? Da, tačno je, mi smo godinama lideri na tržištu po prodaji polisa životnog osiguranja. Svaka treća prodata polisa na tržištu je polisa Đenerali osiguranja Srbija. Fokus osiguranja svuda u svetu, pa i kod nas, jeste na ponudi polisa koje omogućavaju klijentima zaštitu u slučaju neželjenih događaja. Međutim, naša nastojanja su da budemo partner našim klijentima u svakom pogledu, tj. da im pružimo potpunu podršku u finansijskom planiranju i mogućnost pokrića određenih rizika, ali i diversifikacije njihovih sredstava. Odatle proističe i potreba da se na tržištu nude i takozvane riziko i štedne polise. Uz relativno atraktivne stope prisutne na našem tržištu, u odnosu na zemlje u okruženju, u mogućnosti smo da klijentima omogućimo čitav spektar polisa koje mogu zadovoljiti njihove potrebe, kako za investiranjem, tako i za finansijskom zaštitom. Pokrenuli ste Unit-Linked polise, koje su u drugim istočnoevropskim zemljama napravile bum. Kakva je sudbina tih polisa u Srbiji, jer je naše finansijsko tržište plitko i male su mogućnosti za plasman tog novca? Unit-Linked predstavlja relativnu novinu na našem tržištu osiguranja, budući da je tek pre nekoliko godina omogućena prodaja ove vrste polisa. U skladu sa tim, razvoj ove vrste proizvoda je još uvek na početku i u velikoj meri zavisi od razvoja ukupnog finansijskog tržišta u našoj zemlji. Očekujemo da će izmene zakona koji regulišu poslovanje investicionih i alternativnih fondova dodatno proširiti mogućnosti za razvoj tržišta, samim tim što će dozvoliti veću raznovrsnost fondova i potencijalno veći broj učesnika na ovom tržištu. Uz rast vrednosti i ponude fondova, biće moguće kreirati ponudu za klijente koja im omogućava Unit-Linked polise koje nude osiguranje uz investicije koje odgovaraju želji i profilu klijenta. U svetu se polise osiguranja života kreiraju na osnovu mnogo parametara i podataka o zdravstvenom stanju klijenta, njegovim navikama, na osnovu aplikacija koje mere broj pređenih koraka, a koji se osiguravačima stavljaju na uvid kako bi se dobili povoljniji uslovi. Koliko smo mi daleko od toga? Ciljevi i osiguravajućih kuća i klijenata su usklađeni – želimo dug i zdrav život naših klijenata. Industrija osiguranja se razvija zajedno sa tehnologijom i novim mogućnostima prikupljanja i obrade informacija, pa samim tim sve više dozvoljava prilagođavanje ponuda konkretnom klijentu, ali i davanje podsticaja za vođenje zdravog života. Mi smo, kao kompanija, prepoznali važnost prevencije i praćenja zdravstvenog stanja klijenata, pa smo kreirali ponudu koja omogućava klijentima redovne sistematske preglede uz određene polise. Takođe, prvi smo na tržištu uveli mogućnost da naši klijenti dobiju pravo na uslugu nutrigenetičke (DNK) analize NutriFit, uz savetovanje o načinu ishrane i stilu života prilagođeno klijentu. U poslednje vreme jedan od prioriteta u svim oblastima je digitalizacija. Koliko domaći osiguravači imaju snage, naročito finansijske, da prate sve trendove u toj oblasti, koliko su srpsko tržište, osiguravači pa i potrošači deo te četvrte industrijske revolucije? Digitalizacija je danas apsolutni prioritet svake moderne kompanije, pa tako i osiguranja. Ukupno gledano, digitalizacija u osiguranju treba da poveća efikasnost i kao rezultat da da zadovoljnijeg klijenta. Ona uveliko transformiše osiguranje u personalizovanu uslugu koja obezbeđuje pojedincima i kompanijama neophodno spokojstvo. Danas, sve veći broj ljudi očekuje uslugu na jedan klik, koja je uvek dostupna. Zbog toga mi moramo da prilagodimo naš model poslovanja i način na koji se uvezujemo sa drugima kako bismo odgovorili na potrebe klijenata. Digitalizacija ne menja samo naše proizvode i ponudu, nego ide i mnogo dublje menjajući naše procese, prioritete i organizaciju. Poslednjih nekoliko godina izdvojili smo značajna finansijska sredstva i oformili stručne timove koji se svakodnevno bave ovom temom. Ponosan sam na činjenicu da smo još 2016. godine razvili prvu aplikaciju za mobilne telefone koja je otvorila novi kanal prodaje osiguranja u Srbiji. Danas je to mnogo više od aplikacije za prodaju i gotovo svakog meseca izbacujemo nešto novo na ovoj i drugim modernim platformama koje omogućavaju da budemo dostupni našim klijentima gde i kada to njima odgovara. Naši prodavci su opremljeni digitalnim alatima i putem mobilne aplikacije mogu da, na primer, pošalju klijentima informativnu ponudu za životno osiguranje, prodaju određene vrste osiguranja ili urede procenu štete u poljoprivredi. Prošle godine smo predstavili novinu na domaćem tržištu osiguranja – aplikaciju za procenu šteta na usevima i plodovima. To je samo jedan od primera uspešnog uvođenja digitalizacije. Lista urađenog do danas je prilično duga i raznolika, ali je lista onoga što nas tek čeka još mnogo duža. Kada se osvrnem na domaće tržište, mogu biti zadovoljan što smo i na ovom polju među vodećim kompanijama, ne samo u sektoru osiguranja. Međutim, kada se poredimo sa našim kolegama u regionu centralne i istočne Evrope, a pogotovo kada se poredimo sa kompanijama u EU, svestan sam koliko nam je još potrebno i finansijskih, ali i ostalih resursa da stignemo nivo digitalnog poslovanja i komunikacije kao poslovanja bez papira koji je danas već postao standard. Kakva je uloga novih, pre svega IT tehnologija, na budućnost osiguranja? Gde se, na listi vaših prioriteta, nalazi digitalizacija? Ponosni smo na uvođenje robotizacije u naše poslovanje. Uskoro ćemo ,,zaposliti četiri robota, koje interno zovemo ,,Radiša“ i po tome ćemo biti inovatori u našoj industriji na našem tržištu. ,,Radiša“ u našoj kompaniji treba da zameni ljude u obavljanju suvoparnih, dosadnih, jednostavnih poslova i omogući tim zaposlenima uključivanje i obavljanje kreativnijih i složenijih poslova koji će doneti dodatne benefite kako njima tako i našoj kompaniji. Koliko nam je digitalizacija prioritet, jasno se vidi i iz nove strategiji Generali grupe koja predviđa investicije od čak jedne milijarde evra u razvoj novih tehnologija i inovacije u naredne tri godine. Nove IT tehnologije u tom procesu imaju ključnu ulogu, ali ne samo u procesu ubrzanja i modernizacije poslovanja nego i u kreiranju individualnih ponuda za svakog osiguranika, u skladu sa njegovim načinom života, potrebama i planovima. Generali i druge moderne osiguravajuće kuće u Evropi danas koriste telematiks, domotiks i druge tehnologije koje upravo daju ove informacije o navikama i životnom stilu njihovih klijenata kako bi im pružile najpovoljniju ponudu. Da bismo se i mi priključili ovakvim trendovima potrebne su, pored finansijskih resursa i najsavremenijih IT rešenja, i strukturalna i zakonska promena osiguranja u Srbiji kao i promena kulture i očekivanja naših klijenata. U kojoj meri novi propisi u sferi osiguranja, koji su i deo EU standarda, finansijski opterećuju osiguravače u Srbiji? Kako se to odražava na tržište i može li se zbog toga desiti da se uskoro celo tržište svede samo na nekoliko velikih igrača sa dosta kapitala? Standardi koji se primenjuju u EU opterećuju nas i finansijski, ali nam i nameću potrebu za novim veštinama i znanjima u našim stručnim službama, za šta nam trenutno jedina podrška stiže iz matične kompanije, što predstavlja i dodatni problem. Sa izuzetkom dve domaće kompanije, sve ostale osiguravajuće kompanije koje posluju na našem tržištu u sastavu su grupacija evropskih osiguravajućih kuća koje već pune tri godine primenjuju Solventnost 2, a pored toga ubrzano se pripremamo za uvođenje potpuno novog standarda IFRS 17, koji se odnosi na ugovore u osiguranju i što će potpuno promeniti i poslovanje i praćenje ključnih parametara uspešnosti. Dok se sa jedne strane kao članica Generali grupe borimo sa izazovima i Solventnosti 2 i pripreme za uvođenje IFRS 17, sa druge strane obavezni smo da primenjujemo domaće zakone i standarde koji nisu u skladu sa ovim novinama i to nam nameće dvostruko i komplikovano izveštavanje, a ostavlja manje prostora i resursa za druge vidove modernizacije i za digitalizaciju. Ovi novi propisi pred osiguravajuću industriju stavljaju nove zahteve za adekvatnošću kapitala, što može dovesti i do toga da mnoge male kompanije nestanu sa tržišta u narednih nekoliko godina. Prva ste finansijska institucija na domaćem tržištu koja je dobila sertifikat za društveno odgovorno upravljanje kompanijom. Šta to znači vašim ljudima i vama? Veoma sam ponosan na Family Friendly sertifikat, koji smo dobili od strane renomirane kompanije TMS CEE. Dobijanje ovog sertifikata potvrđuje da su nam zaposleni na prvom mestu. Uveren sam da su zadovoljni ljudi osnov za zdravo poslovanje i zadovoljne klijente. Mi smo prva od finansijskih institucija u Srbiji sa sertifikatom za porodično odgovorno poslovanje jer smo našim ljudima omogućili da lakše usklade obaveze u privatnom životu s obavezama na poslu. Naši ljudi su prezadovoljni uvođenjem fleksibilnog radnog vremena, uvođenjem rada od kuće, kao i rada u mestu prebivališta, jer imamo određeni broj zaposlenih koji žive u jednom, a odlaze na posao u drugi grad. Svim ovim novinama značajno smo unapredili stepen zadovoljstva naših zaposlenih, što je uz zadovoljnog klijenta osnovni preduslov za ostvarivanje vrhunskih rezultata.