Zgađeni i zagađeni

Spustila se ovih dana teška nevolja na Beograd. I kad to kažemo, za promenu ne mislimo na Gorana Vesića. Zagađenje vrlo visokog nivoa nadvilo se nad prestonicu, obavilo je zgrade svojim podlim pipcima i podmuklo se uvuklo u ulice i pluća građana. I nije tako samo u prestonici. U sličnoj situaciji tih dana bili su i Užice, Valjevo, Novi Sad, Pančevo, Subotica... Danima su po društvenim mrežama deljeni alarmantni podaci sa sajtova za merenje stepena zagađenosti, gde smo bili u prednosti čak i nad nekim od najzagađenijih gradova na svetu kao što su Delhi ili Šangaj. Danima su ljudi jedni druge, takođe preko društvenih mreža, informisali o tome kako je deponija u Vinči u plamenu i kako širom Vojvodine gore njive, koje zemljoradnici čiste za predstojeću setvu tako što spaljuju ostatke prethodne letine. Nadležni se na sve ovo nisu mnogo uzbudili. Obrazloženja su glasila ili da podaci sa sajta AirVisual nisu precizni ili su objašnjenja bila u stilu: „Eto, jeste malo zagađucnuto, ali nije ništa strašno, to jest jeste strašno, ali nemojte da brinete, sve je pod kontrolom, pa niko još nije umro od zagađenja, dobro jeste, umire se od zagađenja, ali znate kako se kaže, neće grom u koprive, naročito zagađene, hahaha, e jesmo mi duhovit narod čak i kad nam je najteže, to jest najzagađenije, ajd’ uzdravlje, stavite masku kad izlazite, pozz!“ A šta bi država uopšte i mogla da uradi? Ipak je zagađenje viša sila. Nije kao da možeš da uhapsiš smog i odrediš mu 30 dana pritvora ili mu staviš nanogvicu i nateraš ga da bleji u stanu bez interneta. Da očekuješ da će da ode u Nemačku, teško. NJegova struka, za razliku od lekarske, građevinske ili vozačke, nije baš tražena u belom svetu. I onda najviše što možeš da uradiš jeste da ga razvučeš po tabloidima. „ŠOKANTNO: Smog pokušao napad na Vučića, predsednik začepio nos u poslednjem trenutku!“ „PROVALJENI SU! Žuti smog radi za Đilasa, Đilas mu pomaže paljenjem knjiga!“ „BOLESNICI: Narkomani iz opozicije uhvaćeni kako sladostrasno udišu zagađeni vazduh!“ U svakom slučaju, sve što svi zajedno treba da uradimo jeste samo da se pravimo mrtvi dok zagađenje ne prođe. Problem je samo što je u međuvremenu izbio požar i na Staroj planini. Kao da se nešto urotilo protiv nas, da nas omete u postizanju rekordnih plata i visokog životnog standarda i ulasku u zlatno doba. Mnogi bi rekli, šta da se radi, priroda je u pitanju, ali samo oni retki, najmudriji među nama, kao što je recimo Goran Vesić, umesto prirode rekli bi - Đilas. Možda ne bi znali da objasne kako je baš on kriv, nisu baš toliko mudri, ali nekako već sigurno jeste. U šta je sve taj arhineprijatelj i superzloća bio umešan, pa zaista su male šanse da nije i u ovo. I zato upamtite, kad gledate sav taj sivi smog iznad svojih glava, to je najmanja opasnost koja vas vreba. Lepo kažu nadležni, ne treba se previše uzbuđivati oko toga. Opasne su zapravo divizije bezumlja koje se, takođe poput dima, svake subote razvlače po našim ulicama i umovima i traže da se razreše kojekakve afere, ponište lažni doktorati, omoguće fer izbori i oslobode mediji. Smog će nestati čim zaduva košava. Ali ovi koji traže tamo neku pravdu neće. Pa vi vidite šta je veći problem.