A vlasnika Pinka niko da se seti

Ima tu raznih tumačenja – od ocena da je najnoviji talas dodele visokih priznanja pripadnicima vlasti sasvim zaslužena nagrada za uvođenje Srbije u zlatno doba, do uverenja da nije baš daleko dan u kome će „zatvori biti puni odlikovanja“. Jedno je, međutim, očigledno: ordeni se, bilo da su crkveni ili državni, najlakše lepe za grudi pripadnika vlasti. I nije da u tome nema smisla, s obzirom na činjenicu da upravo oni imaju moć da donose odluke koje menjaju zemlju – nabolje, naravno. Dok ne postanu „bivši“, kad se percepcija neizostavno menja. Ali, šta ako su i ordeni pretvoreni u običnu robu, koju je moguće kupiti i potom koristiti u daljim kupoprodajnim odnosima - poput, recimo, lažnih diploma i doktorata, popularnih sredstava bez sadržaja, ali sa očuvanom funkcijom obezbeđivanja različitih ciljeva, od radnog mesta, do ugleda u društvu? Nije li najočigledniji razlog za takvu sumnju vest o dodeli ordena Velikomučenika kragujevačkih prvog stepena ministru finansija Siniši Malom - i to baš u vreme finiširanja duge borbe da se pošteno preispita njegova doktorska disertacija, čije smo brojne delove, zajedno sa delovima iz originalnog rada (o privatizaciji u Eritreji) mogli da vidimo čak i na izložbi u centru Beograda? Iako su, zahvaljujući blokadi institucija i snažnoj kontroli medija, brojne afere vezane za aktuelnog ministra finansija uspešno gurnute pod tepih, izgleda da još nije ukinuta mogućnost da Univerzitet da izvesne znake života i doktorat proglasi plagijatom. Crkva, kažu, zna sve, pa nije li, zato, idealan način da se nevolja sa plagijatom otkloni upravo plasiranjem slike iz novog Hrama Silaska Svetog duha na apostole u selu Barzilovica kod Lazarevca, u kome je Mali primio orden iz ruke vladike šumadijskog Jovana, sve uz blagoslov patrijarha srpskog Irineja? I sve to uz obrazloženje da je ministar Mali, prošle godine, kao gradonačelnik Beograda, „izdvojio sredstva koja su bila neophodna kako bi se posle deset godina završio Hram“ – bez, naravno, isticanja činjenice da je reč o novcu svih građana, a ne o nekakvom privatnom „šteku“ ambicioznog ministra. Dodela crkvenih priznanja u znak zahvalnosti zbog dobijenih donacija, skupljenih izvlačenjem iz džepova svih građana, a da ih o tome niko ništa ne pita, doduše, potpuno su uobičajen metod: tako je, recimo, u septembru 2017, episkop šumadijski Jovan dodelio potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović Orden Svetog Simona Mirotočivog „za poseban doprinos pospešivanju odnosa između crkve i države“, i to „na predlog crkvene opštine petačke pri Hramu Svete Petke u Petki, čiju je rekonstrukciju pomogla“. A s obzirom na količinu novca koju mu, kroz različite „projekte“ nabacuje država, u isti „koš“ mogao bi se svrstati i Dragan J. Vučićević, glavni urednik Informera, jednog od ključnih medijskih stubova vlasti: njemu je lično patrijarh Irinej uručio Gramatu „za dobrodelatnu ljubav i pomoć Crkvi“ . Da ipak nije baš sve u novcu trebalo bi da nam kaže priča o Aleksandru Vulinu, ministru odbrane i vlasniku rekordnog broja važnih priznanja – od Medalje srpskih generala, preko Vidovdanske povelje, do čak četiri titule počasnog građanina kosovskih opština. Još krajem 2013. patrijarh Irinej odlikovao je Kancelariju za KiM koju je vodio, i njega lično, Ordenom Svetog Save prvog reda. „Ovo priznanje predstavlja dokaz da između SPC i srpske države na Kosovu i Metohiji nema nijedne sumnje, nijedne rasprave i da smo na istom zadatku – da Srba na Kosovu bude više, da se život ovde očuva, bude civilizovaniji i vredniji, i da život Srba u ekonomskom, duhovnom i svakom drugom smislu bude još bolji“, rekao je Vulin nakon uručenog priznanja. Biće da je, na svečanoj akademiji povodom osam vekova samostalnosti SPC održanoj pre mesec dana, taj utisak trebalo da učvrsti dodela Ordena Svetog Save prvog reda Aleksandru Vučiću, ponovo iz ruke patrijarha Irineja. Nevolja je, međutim, što je dodela ordena „za delatnu ljubav prema Crkvi, angažovanje na očuvanju jedinstva srpskog naroda i neumornu borbu za celovitost Srbije i očuvanje KiM u njenim granicama“, dovela do ozbiljne podele u Crkvi, zbog koje, kako je javio Danas, svečanom događaju nije prisustvovala većina srpskih arhijereja, a o čemu je za NIN pričao i vladika Maksim. Ima, doduše, teorija prema kojima je orden Vučiću dodeljen „avansno“, kako ne bi „popustio“ u kosovskoj politici. Makar teoretski, zato, moglo bi se desiti da, ukoliko se „proslavi“ nekim velikim „ne“, Vučić u budućnosti bude prepoznat kao „ujedinitelj“ crkve – i da time zasluži još neko odlikovanje. U međuvremenu, njegov, takođe odlikovani, generalni sekretar Nikola Selaković može da glanca Orden Aleksandra Nevskog, koga je, „za veliki doprinos razvoju višestrane saradnje sa Ruskom Federacijom“ Vučiću dodelio Vladimir Putin. A da bude sasvim jasno koliko su jake veze „proevropske vlade“ sa Rusijom, tu je i činjenica da je i naprednjački koalicioni partner, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, od kolege Sergeja Lavrova, dobio Orden prijateljstva Ruske Federacije. Nisu ostali neprimećeni ni napori premijerke Ane Brnabić – njoj je pripao Orden Republike Srpske na lenti, najviše odlikovanje koje RS dodeljuje za izuzetne zasluge u razvoju međudržavne saradnje i doprinos državi, kojim su prethodno okićeni Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Momčilo Krajišnik, Vojislav Šešelj i drugi. Premijerka nije samo primala, već i uručivala priznanja – početkom godine, dodelila je srednjovekovni srpski mač ministrima odbrane i policije, Aleksandru Vulinu i Nebojši Stefanoviću. Tamo gde su zakazale srpske institucije, Rusija i Republika Srpska, istakla se, recimo, Francuska, koja je pre mesec dana dodelila Legiju časti u rangu viteza Zagorki Dolovac, nevidljivoj javnoj tužiteljki Srbije – ali ne zbog nesebične pomoći opstanku sadašnje vlasti, već zbog uloge u izvršenju francuskih zamolnica za javnu pomoć. A kad je već o pravosuđu reč, vratimo se na tezu o „zatvorima punim odlikovanja“: menjana je ovde (manje-više ista) vlast i ranije i to trudom manje-više iste opozicije. Ali se zatvori ne napuniše. Dodela ordena, zato, može da se nastavi. Dok čekamo nove vesti o odlikovanjima, i sećamo se samo najupečatljivijih u mnoštvu priznanja dodeljenih važnim ličnostima vlasti, bitno je ukazati na jednu veliku nepravdu na koju ukazuje internet pretraga: zaboravljen je, izgleda, Željko Mitrović! Ako, ipak, nije reč o propustu, već o skromnosti vlasnika Pinka koji svoj orden krije, krajnje je vreme da se krikne: pravda za Žeksa!