Trolejbus zvani želja

Ponovo radi Trg republike! Ponovo radi Trg republike, obznanili su gradski čelnici razdragano, kada je centralni beogradski trg posle jedne rekonstrukcije i jedne (barem da mi znamo) rekonstrukcije rekonstrukcije najzad ponovo otvoren. Izmučeni Beograđani ponadaše se tada, naivno, da će najzad vratiti svoje živote u normalu, da više neće morati da traže alternativne načine da dođu od kuće do posla, škole, fakulteta, vrtića i da će konačno moći da garažiraju svoje bicikle, trotinete i leteće automobile. Ali avaj! Kao grom iz vedra neba, da ne kažemo kao Vučićeva vanredna konferencija za novinare, strefi ih vest o ukidanju nekoliko trolejbuskih linija. Nema više 28, nema više 19. Preklapaju se linije, rekoše. Jurite 77, rekoše. To što 77 naiđe jednom u pola sata i to ako baš imate sreće, gospoda iz gradskog Sekretarijata za saobraćaj nisu komentarisala. Možda se takve stvari jednostavno ne vide kroz zatamnjena stakla službenih limuzina. A kada bi bilo ko od svih tih ljudi koji tako lako donose tako besmislene odluke koristio gradski prevoz, znali bi da se na druge linije gradskog prevoza kao alternative može računati samo ukoliko bi one dobro funkcionisale, što ovde nije slučaj. Znali bi recimo i da je, tokom trajanja radova na Trgu, bilo potrebno i po sat vremena da se od centra grada dođe do Gradske bolnice, za šta je u normalnim okolnostima potrebno oko 20 minuta. Znali bi, manje-više, sve što im je potrebno da barem jednom u karijeri ne donesu besmislenu odluku. Da stvar bude gora, nismo dobili samo glupu odluku, već i glupa obrazloženja. Jovica Vasiljević, gradski sekretar za prevoz, izjavio je da je namera bila da se smanji broj gabaritnih vozila koja idu preko Trga. Glup razlog, zaista, ali Vasiljević je makar bio iskren. Nije kao da nismo svi svesni da će se Vesićeve kocke ponovo razleteti na sve strane čim ih nešto malo više optereti, bili to trolejbusi ili sam Vesić natovaren naramkom svojih knjiga dok beži od Bastaća sa upaljačem. Sa druge strane, predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević objasnio je da grad trase linija menja tokom godine više puta i da je ideja da saobraćaj u Beogradu bude što funkcionalniji i što više po meri građana. Jasno je, naravno, da je Nikodijević u trenutku samo tresnuo frazu koja mu je prvo pala na pamet i zvučala dovoljno pametno, ali bilo bi izuzetno zabavno proćaskati sa njim o tome kako je tačno po meri građana, recimo, ukidanje linije prevoza na trasi koja je već preopterećena i na kojoj ionako nema dovoljno vozila. Funkcionalnost gradskog saobraćaja meri se po tome da li on efikasno prevozi putnike, što mu je primarna svrha. Kada vidite stajališta po gradu koja su često prepuna, čak i mimo špica, teško da možemo govoriti o bilo kakvoj funkcionalnosti, a ideja da se, u ime iste te funkcionalnosti, još i ukidaju linije, ravna je pokušaju da kofom benzina gasiš Vesićevu knjigu koja gori. Ali možda mi jednostavno previše očekujemo i tražimo od ljudi koji nameravaju da most premeste na livadu i ne vide nikakav problem u tome.