NJihova je pravda njihov kazan

Kada ode u Los Anđeles i pitaju ga - možeš li u tri rečenice da nam objasniš kakva je to država, ta Srbija iz koje dolaziš, kako da razumemo tvoju zemlju, ili kažu - išli bismo tamo, u Srbiju, na šta da obratimo pažnju, a on kaže: ,,Pazi na torbu, koje je boje.“ ,,Agresija prema slabijima promoviše se ovde. I sve što je slabije, što nema snagu da se odbrani, ima biti zgaženo.“ ,,Ali, ova zemlja ima i heroje“, kaže između ostalog za NIN Nikola Đuričko, jedan od vodećih srpskih glumaca. Vaš odlazak iz Srbije dobio je političku konotaciju? Moj odlazak u Los Anđeles je moja privatna stvar, i ne želim da bude deo te priče o odlascima. Ali svakako da su situacija u zemlji i odnos vlasti prema meni lično, pomogli da tu odluku lakše donesem. Nekoliko prijatelja mi je reklo: ,,Znaš, kad na RTS-u pomenemo da bi ti bio u projektu, oni kažu, pa…, nađi drugog.“ To su mi prijavili i za suprugu, samo zato što se preziva Đuričko i što je radila sa Bjelogrlićem kao direktor serije Senke nad Balkanom. Kada čuješ da si na crnoj listi, svakako ti ne prija. Šta je moj greh, pokušavam da otkrijem. Ne znam šta sam tako strašno uradio osim što sam iznosio svoj politički stav i podržao drugog predsedničkog kandidata. Mi koji smo podržali drugog predsedničkog kandidata svi imamo probleme, na ovaj ili onaj način, ovima drugima cvetaju ruže. Opet te dve strane Srbije? Ne postoje dve strane, već jedna i zove se Srbija. A ova druga su ljudi koji zloupotrebljavaju svoj položaj i žive na grbači ovog društva. To što je njihova argumentacija da mi nismo patriote čim kažemo dve prostoproširene koje ne idu njima u korist, to ne znači da postoje dve Srbije. Zlo i dobro, kao polovi podele i kao kroki političkog i društvenog stanja? To je pitanje zdravog razuma. Ako tata ministra policije prodaje mine i granate po povlašćenoj ceni, i država gubi od toga jer to je državna firma, on na pitanje novinara odgovara napadom na nekog opozicionara koji ima nula odsto vlasti i poziva se na vreme od pre sedam godina, to je zamajavanje, dribling. Da li zaista mislite da je Đilas neki neviđeni lopov? Ako jeste, dajte ga uhapsite, nemojte nas više zamajavati. Ta pravna kriza je počela sa Savamalom. Tada se ispostavilo da je policija partijska a ne naša, a da je tužilaštvo partijsko. Čovek je stradao dok su deo grada rušili usred noći, pod fantomskim maskama. Ko? Nikada nećemo saznati. Od tada se desilo hiljadu ludila, zastrašujućih, koji remete bilo kakav pravni poredak u ovom društvu i osećaj pravde. NJihova je pravda njihov kazan, iz kog oni uzimaju koliko hoće. Tvoje je da se uguraš tu, pa i ti da dobiješ neke pare u apanaži kao što rade neki. Nema tu ideologije. Ako su za EU, mogli su toliko zakona da donesu da mi već budemo u EU. Ne bi onda trgovao oružjem po damping cenama tata ministra policije? Tako je. EU je paravan iza koga se oni kriju. Oni neće zaista tamo jer bi nas to uteralo u pravnu državu. I kada vi kažete - oni kradu, oni odgovaraju - pa pobogu, ti ne voliš Srbiju. Onda ti kažeš – čoveče, nemoj ti mene da pitaš za Srbiju, onda te oni napadaju sa neke druge strane, u novinama izađe članak o vašem sinu ili vašem prijatelju… ili kao ovaj nesrećni Bastać, pa sad njegov kum tu nešto priča i čovek ne može više da raščlani šta se tu dešava, ili Bjelogrlićevog sina ganjaju. A izostaju ključna pitanja. Ko je doneo odluku da se Beograd na vodi pravi, zašto smo platili toliko fontanu, ovo ili ono, zašto otac prodaje povlašćeno mine. Pa dajte ljudi, to je stvarno sramota! Zar niste mogli da nas prevarite malo pažljivije. Posle sedam godina na vlasti oni su zaboravili da treba nešto da sakriju. Predsednik je na televiziji pričao kako su krali pare pa dali ljudima da uplate u stranku, u SNS. Toma Nikolić na Dedinju, njegovi sinovi u feudu u Kragujevcu, gradu koji je pred bankrotom? Oni se ponašaju kriminogeno. Imaju svoje šeme. Pustio ga je na Dedinje da ne talasa. Postavio je kuma za šefa državne bezbednosti, dakle i državna bezbednost postaje partijska. Sve u krugu porodice? Femili, tako je. Feudalni pristup, buljubaše, zna se ko je moj šurak, moj šogor i to tako ide. Moj ćale kupuje mine i to što je nekada bio državni posao to je sad naša akcija. Bruka i sramota! To su sve signali da pravo i pravda ne postoje. Različita politika bi pretpostavljala da se vi i ja ne slažemo oko puta do cilja, a da je naš cilj zajednički, prosperitet ovog društva, i da svi imamo jednake šanse, kao što piše u Ustavu. Ne bi bilo loše da bacimo pogled na tu knjigu ali onda bi morao i neki Ustavni sud da kaže - mi smo poluga vlasti! Mi ne dozvoljavamo da određeni funkcioneri to rade! Ali ne, ovde Savet za borbu protiv korupcije moli političare i javne službenike da im pokažu dokumenta, to su javne, naše pare i oni bi morali javno da nam pokažu kako su se to dogovorili da ih potroše. Dajte da se suočimo s tim da ljudi u uređenim državama snose određene posledice i konsekvence za korupciju i nepoštovanje zakona i Ustava i da korigujemo te stvari. Kada to kažeš, onda vam je kriv Bjelin sin Aleksej. I onda, ljudi su utučeni, svi su spustili glavu, ovi neki što misle da su kao pametniji kažu - daj da uđem i ja u kolo. Ali, kada sa đavolom tikve sadiš, o glavu ti se olupaju. I to će im se desiti. Kako vidite Srbiju u budućnosti? Ovo zvuči krajnje pesimistično. Ali ja sada pokušavam hladne glave da utvrdim šta su problemi jer postoji moja neka tužna nada da to može da se popravi. Kada bismo izborima, kakvi god da su, smenjivali vlast na tri, četiri godine, možda bismo mogli stvari da promenimo. Nema produžetka mandata ni za koga. Oni su sad zaseli sedam godina u nameri da budu još 15. Po mislio sam kako bi Zoran Đinđić gledao na ovo sad i siguran sam u njegov zarazni entuzijazam koga se sećam. Rekao bi, treba to gledati kao šansu, ova Srbija je mala u evropskim okvirima i mogli bismo to brzo da sredimo. Da uredimo da stvari budu transparentne, da investitori dolaze ne zato da im platiš nego zato što važi pravni okvir, da vam policija, tužilaštvo, država garantuju dogovor. A ne da imamo državu u kojoj vas prebiju jer imate roze torbu za kuče. Dozvolite da neki ortak ima želju, potrebu, fetiš da nosi roze torbu ili da je ponese sasvim slučajno. Ti dečaci, momci, koji su prebili tog čoveka oni su indoktrinirani. Koliko žena nastrada jer se nekima ne sviđa njihova torba? Agresija prema slabijima se promoviše ovde. Ja verujem da su ljudi po svojoj prirodi dobri i ne verujem da smo mi u Srbiji neki zli ljudi, nego nam loš primer daju ljudi na vlasti. Isti ti naši ljudi žive širom sveta, srećem ih tamo gde igram predstave, to su uspešni ljudi, neviđeni momci, imaju duh i širinu, odlični, divni ljudi. Kada pobegnu iz Gotama? Na sve što nam rade pristali smo u tišini. Možda nismo imali fer utakmicu kada su nas pitali želimo li to, možda nismo imali dovoljno snage da artikulišemo naš kontraargument, ali imali su sve medijske poluge, policiju, DB, vojnu bezbednost, sve to. I da, oni koriste naše pare kao svoje privatne pare. Kada bismo se vratili na bejzik, na tri osnovne poluge vlasti, promenili bismo u tri poteza situaciju. Policija mora biti slobodna, da služi građanima, a ne vlasti, sudstvo takođe, i Skupština da bude mesto gde se razgovara. Ajde da gledamo stvari čisto, pogledajmo očima deteta, kako bi rekao Milan Mladenović. Ajde da vidimo šta tu dobro možemo da uradimo. Ajde da pročitamo Ustav i da se držimo toga. A on čovek priča o koridorima, ulicama, gde su zakrpe a gde nisu, on se ponaša kao predsednik mesne zajednice. Na nekoj tribini neko dete koje kaže - neću da učim, ja ću da se učlanim u stranku i za dva dana ću naći posao, pita - a šta mi vi nudite. Rekao sam da ne nudim ništa, ali nećete morati da plaćate reket, 20 odsto od plate ako se učlanite u SNS. Jedan stendap komičar podelio je kritiku i publiku u Americi i širom sveta. Negde je glavni junak aktuelnih pobuna na ulici. DŽoker? On nije stendap komičar, voleo bih da jeste. Duševno je obolela osoba i hteo bi da se probije u svetu šou-biznisa iz duboke želje da bude prihvaćen, voljen, što je možda i moja neka tajna želja. Ima triger na smejanje, pokrivanje svake boli, traume. Hoakim ga igra slojevito, tužno i pametno. Imate tako osobu koju društvo gurne na ivicu, kada nema više ni psihijatrijske pomoći, ni lekova, niko s vama više ne razgovara, totalno ste odbačeni od društva, i ta osoba može da postane ili heroj ili zlikovac. U Taksisti, sećate se, malo je falilo da postane zlikovac. DŽoker je onaj koji dolazi posle? Da, ovaj je skliznuo na tu drugu stranu. Ovaj film govori ne samo o društvima koja su stigmatizovala pojedinca, gurnutog u patologiju, već i o nihilističkim društvima kao što je naše, koja bilduju zlo? Da, u Gotam sitiju ima toga, bogataši su negde drugde a vi sirotinjo - snađite se. Znate, kod nas je bio rat, imate ljude sa postratnim sindromom. Pitanje je da li ti ljudi imaju novca za terapiju i šta je uopšte s njima. Film oslikava kako se rađa zlo? Ali kada radnici stanu uz direktora i na suđenju psuju i pljuju svog kolegu čiji je sin, inače njihov kolega takođe, nastradao u fabrici, gde mahom svi oni, sem direktora, rade sa ugovorima od po tri meseca, onda govorimo o filmskoj sceni? Normalnom čoveku nezamisliva je takva scena u realnom životu? Kada kažete normalan čovek, onda mislite - slobodan čovek. Ti ljudi nisu slobodni, oni su prevareni nekom pričom, ucenjeni poslom, zastrašeni otkazom i kada biste ih pitali oni bi vam argumentovano pokušali da objasne da su im slomili kičmu, zapravo. To su elementarni principi, distinkcije zla i dobra? Čini se da smo sve pobrkali, a to govori o patologiji pojedinca u filmu i patologiji nacije u našem društvu? Da, ako bismo gledali kroz vašu prizmu a vi govorite imajući u vidu parametar slobodnog i uređenog, pravno validnog društva. Naše društvo, nažalost, ne ispunjava većinu tih stvari. Ovde možete da počinite vrlo težak zločin i ništa da se ne desi ako imate veze ili ste povezani s vlašću. Imate Babića. U normalnom društvu u slučaju Lučani daje se ostavka automatski. Znate, ovde ljudi vide pozicije i vlast samo kao privilegiju i lovu. Po principu – unuci će polo da nam igraju, ili mi sad sednemo na ovog konja i kidamo. Niko ne vidi tu odgovornost. Koliko god i u Hrvatskoj kuburili sa nacionalizmom, korupcijom, oni su ipak nekog svog premijera strpali u zatvor. Kada kod nas neki visoki funkcioner ode u zatvor, moći ćemo da kažemo - ovo je društvo osvešćeno. Za sada, makar životi ljudi bi morali da budu iznad svega, iznad bilo čije zarade, ali čak ni život to nije. Neko je ubio dva dečaka na Topčideru. Gardiste. Razumete vi šta to znači kada ti ubiju dvojicu gardista usred Beograda? I godinama nema odgovora ko je ubica. Tu imaju neki mama, tata, neki brat i sestra, neki prijatelji, tu smo mi koji ih ne poznajemo ali osećamo neku solidarost. Ja sam gardista. Nećete verovati, koliko god sam izdajnik Srbije, ja sam i gardista. Bio sam u gardi, vojna policija. To su moji drugovi ubijeni. Ko ih je ubio? Nemamo pojma. Mogli ste biti i vi? Mogao sam biti ja. Ubiju nekog čoveka u Savamali. Pitamo ko ga je ubio, kažu - pa dobro, šta ste navalili, čiča umro od srca, pa šta. Ali ljudi, to je neki čovek, razumete?! Ništa. Tužilaštvo muk. Ovde su životi ljudi manje važni od neke politike kojom samo prikrivamo nečiju zaradu. Kako su to glumci preuzeli vođstvo u borbi za pravednu državu? Ne bih rekao da su to glumci. To je nekoliko glumaca, oni su građani. Imate tu Koju, Sergeja i Baneta. A na ulici je mnogo više pravnika ili studenata. Ne vidim da se predstave prekidaju u odbranu zdravog razuma kao što je to bilo u vreme Slobe. Bane Trifunović dobija ozbiljne pretnje otkako je predvodio proteste? Udruženje dramskih umetnika je dalo podršku i Banetu i Jezdi, naglašeno je da svi imaju pravo na svoj stav. I predsednik je branio Jezdu javno. Bio je pun razumevanja. Ali nema razumevanja da brani Baneta. I to nije fer. To oko zastave je organizovana stvar. Kada gomili momaka koji nemaju pametnija posla kažete - Bane pali srpsku zastavu, oni kažu - čekaj bre, zemljače, i kada ga sretnu neko će da baci kamen, a neko će da ga prebije, i to je ta mala razlika između Banetovog slučaja i Jezdinog. Moramo da uspostavimo utakmicu koja će da funkcioniše tako da svako ima pravo da iznosi svoje mišljenje, političke stavove, umetničke, seksualna opredeljenja i da nemate pravo da ga zbog toga bijete. To je prvo pravilo, pravo na život. Ako se tog pravila pridržavamo, videćete kako će sve da nam bude lako da razumemo. Ali vidite, oni bi Banetu da ukinu pravo na život, što je strašna stvar. Posle ovog intervjua oni će sigurno otkazati makar dva moja nastupa, udaraju na moje pravo na rad. A to nas opet vraća na moje pravo na život. I onda nas oni ubace u taj vrtlog i dobijete kontramiting, kao što smo već imali u vreme Slobe; zadojen pričom sa Dnevnika neki čovek krene s pištoljem i puca drugom u glavu jer su mu rekli da je taj drugi izdajnik. E, sada govore - Bane je izdajnik, cepa srpsku zastavu, ne pričaju da je reč o predstavi niti da se to nije dogodilo ni kao deo predstave. Prećutkuju da njegova predstava Pad zapravo govori o 60 građevinaca koji su nastradali na gradilištu? I da njegove predstave istupaju u zaštitu tog ugroženog dela populacije. I onda bi trebalo na ulici među tom populacijom da bude… Heroj. Da, Bane se bavi angažovanim teatrom. I nikako ne sme, ne samo on nego bilo ko, biti targetiran i da hoda sa nacrtanom metom na čelu. To je zastrašujuća stvar. On tim predstavama skreće pažnju na to da niko nije odgovarao za 60 nastradalih građevinskih radnika. Umesto da tužilaštvo reaguje i traži odgovore na ta pitanja, oni proganjaju Baneta. To je taj njihov dribling, menjanje tema. Predsednik viče kako je gledao snimak kamera kada je Babićevo vozilo usmrtilo ženu na naplatnoj rampi Doljevac. S kojim pravom je on gledao? Šta ima on da gleda? To treba da gleda neki inspektor. Ako gleda on, daj nama da i mi gledamo. Kada padne radnik tamo u Beogradu na vodi, ti ne možeš da dobiješ ugovor jer to pripada… … UAE? Ne, nego Aleksandru Vučiću. To je zasebna celina, teritorija za koju je odgovoran Aleksandar Vučić. I neki šeik. Nek su živi i zdravi, ali to nije privatni atar. I kada pogine neki radnik, ima neka procedura koja služi da uredi ovo društvo. Po principu neke privatne teritorije, nečije tamo porodične livade, funkcioniše čitavo društvo? Oteta država! Ovo je diktatura partije. Partija kao šef DB, policija je njihova. Politika, vlast je lukrativno mesto izuzetne zarade i ono je glavni problem ovog društva. Ovde je kum šef DB, policija nema snage, Skupština je totalno rasturena, nemate debatu na televiziji. Kada bi hteli predsednika u debati ili da ga, kao student ili kao opozicija, pitate zašto ne poštuje zakone i Ustav, morate da ga jurite po ulici, kao nedavno ispred RTS-a? Stvari su otišle predaleko. Znam da institucije nemaju snage, ali bi morale da probaju nešto same da učine. Jako je teško sistem sam sebe da popravi, ali sudstvo mora da pokaže kičmu i kaže – partijo, izvini, sačekaj malo, pokaži kako se finansiraš, koji je promet od državnih para u tvojoj kasi, koja je ta tvoja firma koja se zove partija. Kada bi se neki novinari usudili da urednicima kažu - to ne sme tako da se radi, sistem bi polako počeo da se menja. Plašim se, međutim, da će i ovo malo slobodnih medija nestati. Već sad vidim komad Duška Kovačevića Andegraund. To je Srbija. Neko živi u kući na Dedinju, a nas drži u podrumu i priča nam kako su svi protiv nas ali kako moramo da stegnemo kaiš i kako će jednog dana sigurno zasijati sunce negde u daljini. Samo još malo da vam uzmem penziju, ali ovo kada krene, to će biti pesma. To je Srbija, ukratko. I stalno nas plaše da su svi protiv nas, Evropa, Hrvati, da smo mi jedni protiv drugih, da je Bane protiv nas, da jede srpsku zastavu... Sve to su budalaštine kojima skreću pažnju sa kriminala u kojem su ogrezli preduboko i sada više nemaju gde nazad. Sada će oni to da brane našim životima. Kao i do sada što su radili. Ne možeš da razumeš da ne možeš da živiš na Dedinju kada nisi više predsednik. Ćao, moraš da ideš. Pa neće sigurno, sviđa im se tamo, ali ko plaća grejanje, ko plaća vodu? Mi plaćamo. I tendu su novu tražili, mora da se sprdaju s nama? Kaže Vučić, šta hoćete, napravio sam im i puteve. Pa nisi ih ti napravio, napravljeni su našim parama, od poreza, pa samo nam daj račun da vidimo kako si to napravio. Napravili smo Beograd na vodi, kaže. O. K. Ko je rekao mora Beograd na vodi? Zašto nismo mi bili pitani? Ovo je glavni grad jedne države sa železničkom stanicom na livadi? Mi govorimo o pogrešnom vozu i o tome da ako je pogrešan voz, sve su stanice pogrešne. Ovde čak nemate ni stanice i u jednom momentu voz će da ispadne iz šina i mi ćemo da se vozimo zbunjeni i pitamo šta radimo u kukuruzu. Čist stendap? Imate još nekoliko nastupa dok ste u Srbiji? Da. Imam Beograd, Novi Sad, Valjevo. Beograd i Novi Sad su rasprodati i dodali smo 20. novembra još jedan nastup u Kombank dvorani. Skoplje i još nekoliko nastupa. Piše Sremska Mitrovica, Los Anđeles u rasporedu. Sama mogućnost da imate alternativu da možete negde da se izmestite, pogotovu da sam ja otišao u Ruandu razumeo bih da me neko pita gde si pošao. A ja sam glumac koji se bavi filmom, pozorištem i televizijom, a LA je mesto gde je to to. Tamo su najveći studiji, Netfliks, Amazon i dugujem sebi mogućnost da probam da igram NBA. I to tako treba gledati. Izašla mi je knjiga Dogodovštine jednog DŽonija, dobila je nagradu u Novom Sadu kao najbolja knjiga za decu, napravio sam novi roman Vrabac DŽoni i trebalo bi da izađe u decembru. Završili smo snimanje Ujka, Novi horizonti, radujem se filmu koji će biti uskoro prikazan Živ čovek Olega Novkovića. Čist rokenrol.