Račun bez krčmara

Odbrojavanje je počelo. Za dve i po nedelje ističe rok za dostavljanje obavezujućih ponuda za većinski paket akcija Komercijalne banke, treće po veličini u Srbiji. U igri su ostala samo četiri igrača, tri banke - austrijska Rajfajzen, slovenačka NLB i srpska AIK banka - i američki investicioni fond Riplvud advajzers, koji su na prvi tender iz septembra dostavili neobavezujuće ponude i time se kvalifikovali za „fajnal-for“. Što se više bliži „Dan D“, raste nestrpljenje i zagovornika i protivnika privatizacije Komercijalne banke. Tim pre što se od septembra cena njenih akcija na Beogradskoj berzi stabilizovala na 3.280 dinara, pa je trenutno tržišna vrednost banke oko 470 miliona evra. Država je, prema evidenciji u Centralnom registru, vlasnik 48,65 odsto akcija, još 24,23 odsto će pre prodaje banke otkupiti od EBRD, a 10,15 procenata od IFC i po sadašnjoj ceni na berzi za svih 83,23 odsto ne bi mogla da dobije više od 390 miliona evra. Taman toliko je, prema pisanju Danasa koje niko nije demantovao, u neobavezujućoj ponudi bila spremna da plati Rajfajzen banka, AIK je ponudila 430 miliona, NLB je „izlicitirala“ 450 miliona evra, a ni nezvanično se ne zna ponuda Riplvuda. Još je, međutim, rano za donošenje bilo kakvih zaključaka. Tim pre što ima mnogo pitanja na koja bi trebalo odgovoriti pre donošenja konačne odluke. Ako je zaista rešena da proda Komercijalnu, problem za Vladu Srbije moglo bi da bude podgrevanje nerealnih očekivanja. Iz izjava zvaničnika, od premijerke Ane Brnabić, do ministra finansija Siniše Malog, može se zaključiti da oni već računaju na najmanje 450 miliona evra, koliko je bila najveća, ali neobavezujuća ponuda. I niko u Nemanjinoj 11 ne strahuje da bi to mogao biti račun bez krčmara, a oprez nalaže da se ražanj ne šilji dok je zec još u šumi. Evropska komisija (EK) je NLB banci, zbog velikog udela rizičnih kredita, još 2013. nametnula brojna ograničenja. Jedno od njih je da, ako do tada ne bude privatizovana, mora najkasnije do kraja 2019. da proda sve firme-ćerke, a najveća slovenačka banka još traži kupca za NLB Vita osiguranje, u kojem ima 50 odsto vlasništva, sa malim šansama da kupoprodajna transakcija bude završena do sredine 2020. Po nekim tumačenjima to znači da NLB pre toga ne bi smela da učestvuje na bilo kakvom tenderu, pa ni za Komercijalnu banku. Nije beznačajno ni to što je u aprilu prošle godine EK pokrenula postupak zbog sumnje da je vlada u LJubljani, suprotno pravilima EU, finansijski pomogla NLB-u sa čak 1,6 milijardi evra. U slučaju da Evropski sud, kao krajnja instanca za sporove EK i država članica, donese takvu presudu, NLB bi morala da vrati sav primljeni novac, što bi sigurno ugrozilo njenu likvidnost, a možda i opstanak. Planove NLB-a za širenje u Srbiji mogla bi da poremeti i eventualna tužba akcionara. Slovenačka država je u novembru 2018. kroz inicijalnu javnu ponudu prodala 59 odsto akcija NLB-a za 609 miliona evra, što je bio deo zahteva EK, da se udeo države do kraja ove godine smanji na 25 odsto plus jednu akciju NBL-a. Kupcima akcija obećano je da će banka nastaviti da 70 odsto neto dobiti isplaćuje u vidu dividendi. Međutim, jedan od uslova za isplatu dividende je da kapitalna adekvatnost (odnos kapitala i ukupnih plasmana) ne sme da padne ispod određenog nivoa, pa neki od njih strahuju da bi mogli da ostanu kraćih rukava ako bi NLB za Komercijalnu iskeširala 450 miliona evra. Pitanje je i da li bi, ako ima ozbiljne namere, NLB pre kupovine Komercijalne do kraja godine morala da ide u još jednu dokapitalizaciju, što je praktično neizvodljivo, a verovatno i rizično, s obzirom da je u junu Slovenački državni holding 10 odsto akcija NLB prodao za 109,5 miliona evra, ili za skoro osam odsto ispod cene koja se za jednu akciju te banke mogla dobiti dan ranije na LJubljanskoj berzi. Uz to, pojedinim berzanskim ekspertima nije baš jasno zašto je cena akcija NLB bila 65 odsto, a sada je navodno spremna za Komercijalnu da plati 80 odsto knjigovodstvene vrednosti i to u trenutku kada je neto dobit NLB-a na silaznoj putanji - u 2017. bila je 225 miliona evra, u 2018. je pala na 204 miliona, a u prvoj polovini ove godine je 94 miliona evra. Ako bi se NLB dokapitalizovala iz ostvarene dobiti, njeni akcionari mogli bi ostati bez dividendi, što bi moglo da ih isprovocira da pokrenu seriju sudskih sporova, zahtevajući nadoknadu štete. Nervozu dodatno unosi to što na sajtu NLB još uvek nije objavila odluke Nadzornog odbora i Skupštine akcionara, a bez njihove saglasnosti nije realno očekivati da se može učestvovati u jednoj ozbiljnoj akviziciji, čija se vrednost procenjuje na više stotina miliona evra. NIN je zato upravi NLB u LJubljani uputio nekoliko pitanja: da li mere EK, u koje spada i zabrana akvizicija do 31. decembra, predstavljaju ograničenje za NLB da dostavi obavezujuću ponudu na tender za Komercijalnu do 2. decembra? Da li je akcionarima isplaćena dividenda i da li su se o kupovini Komercijalne izjasnili Nadzorni odbor i Skupština akcionara i ako nisu, da li će to uraditi pre nego što NLB dostavi obavezujuću ponudu? S obzirom na ograničenje EK, da li će NLB, ako pobedi na tenderu, morati da se dokapitalizuje i hoće li do kraja godine uspeti da proda NLB Vita osiguranje? U pisanim odgovorima NIN-u na ova pitanja navodi se da je „NLB Grupa, pored vodeće uloge u Sloveniji, prisutna na svim tržištima nekadašnje zajedničke države“, da im je „na svim tržištima osim, za sada, u Srbiji, tržišno učešće iznad 10 odsto, što znači da imamo regionalnu sistemsku ulogu“, te da je „srpsko tržište najveće na području na kome smo prisutni i sa najvećim potencijalom za rast, dok naše tržišno učešće još ne dostiže dva odsto“. „To je razlog da NLB Grupa stalno traži načine da, uz brz organski rast, koji je ostvarila NLB Banka Beograd, dodatno ojača svoju poziciju u Srbiji. Pažljivo pratimo situaciju na tržištu i aktivno razmatramo i analiziramo mogućnosti za eventualna spajanja i akvizicije, a sve to uz produbljeno razmatranje kako bi se povećala vrednost za naše akcionare. Potencijalni organski rast ili eventualne akvizicije realizovaće se i finansirati u okvirima postojećih i dodatnih raspoloživih kapitalnih kapaciteta, u potpunosti poštujući regulatorne okvire i bez potrebe i namere izdavanja dodatnih osnovnih akcija“, navodi se u pisanim odgovorima, uz napomenu da su svesni ograničenja EK, po kojima kapitalna adekvatnost (odnos kapitala i ukupnih plasmana) ne bi smela da padne ispod 14,75 odsto. Iz NLB tvrde da su „ove godine u junu akcionarima isplatili dividendu od 7,13 evra bruto po akciji“, da „Upravni odbor vodi konstantan dijalog sa Nadzornim odborom, kao i investitorima o strateški značajnim temama“, te da je postupak prodaje NLB Vita „u toku“, i da zato ne mogu da daju više informacija o tome. U Vladi bi trebalo da pročitaju i pitanja NIN-a i odgovore NLB-a pre nego što počnu da trljaju ruke i broje do 450 miliona evra za Komercijalnu. Na stranu to što je akcije, koje sada prodaje, u junu država plaćala skoro 38 evra (4.447 dinara). Po toj ceni je otkupila 6,89 odsto akcija od švedskog Sved fonda i nemačkog DEG-a, a po njoj će otkupiti i 34,38 odsto od EBRD i IFC. Za razliku od države, privatni investitori nisu tako galantni, oni za akcije Komercijalne na berzi ne nude više od 28 evra. Možda zato što plaćaju iz svog džepa, a ne parama svih poreskih obveznika?