Većinska Katalonija nije za otcepljenje

Više nego bilo šta drugo, Evropa predstavlja slobodu, mir i napredak. Rukovodeći se ovim vrednostima, moramo da krenemo napred i Evropu načinimo vodećim modelom integracije i socijalne pravde koji štiti njene građane. Evropa kakvoj težimo, kakva nam je potrebna i kakvu gradimo utemeljena je na demokratskoj stabilnosti njenih zemalja članica i ne može da prihvati unilateralna narušavanja njenog integriteta. Evropa kojoj se divimo izgrađena je na principu preklapajućih identiteta i jednakosti za sve građane, te na odbacivanju nacionalističkih ideologija i ekstremizma. Iz tog razloga, izazov katalonskog separatizma - koji stoji u suprotnosti sa španskim ustavnim okvirom i deluje izvan njega, te ućutkuje glas većine u Kataloniji, onih koji su protiv nezavisnosti - predstavlja i izazov za Evropu i Evropljane. Očuvati pomenute vrednosti u Kataloniji danas znači zaštititi otvorenu i demokratsku Evropu za koju se zalažemo. Španija je te vrednosti prigrlila 1978, kada je formulisala i ratifikovala u potpunosti demokratski ustav. Ovaj istorijski dokument je na referendumu podržalo gotovo 88 odsto glasača. U Kataloniji su podrška i izlaznost bili još veći: novi ustav podržalo je blizu 90,5 odsto Katalonaca. Španija je tako izmakla dugoj i mračnoj senci diktature i položila temelje države utemeljene na vladavini prava, danas uporedive s davno etabliranim demokratijama zapadne Evrope. Individualne slobode, za koje su se borili i izborili Španci različitih verovanja i porekla, uključujući i mnoge Katalonce, obnovljene su. Ustav iz 1978. ponudio je i inovativne i progresivne odgovore na teritorijalnu raznolikost Španije, tako što je te različitosti tretirao kao autentične vrednosti koje zaslužuju da budu priznate. Nekih četrdesetak godina kasnije, Španija je, prema Indeksu demokratije londonskog nedeljnika Ekonomist, po demokratičnosti među 20 vodećih zemalja sveta. Savremena Španija je po stepenu decentralizacije druga u Evropi, a Katalonija uživa jedan od najviših nivoa regionalne samouprave koji se mogu naći na kontinentu; na nju su preneta široka ovlašćenja nad ključnim sektorima poput medija i javnih komunikacija, zdravstva, obrazovanja i zatvorskog sistema. Danas se, međutim, ime Katalonije ne povezuje samo s duhom kreativnosti i inicijative - kvalitetima po kojima je naširoko poznata u svetu - nego i s dubokom krizom izazvanom unilateralnim kršenjem španskog ustavnog poretka koje su u jesen 2017. počinili separatistički lideri ovog regiona. Katalonski lideri nisu se držali zahteva i rešenja propisanih odlukama Ustavnog suda, usvojili su neustavne zakone o „prekidu veza“ sa španskom državom, te održali nelegalni referendum i proglasili takozvanu Republiku Kataloniju. Nijedna država nikad ne bi dozvolila unilateralnu secesiju dela teritorije koja čini deo njenog ustavnog poretka. I nijedan demokrata ne bi trebalo da podrži put kojim su krenuli separatistički lideri, koji su na regionalnim izborima osvojili manje od 48 odsto glasova. NJihov prevarantski pokušaj proglašenja nezavisnosti raspalio je strasti ljudi i, potpomognut svesnom proliferacijom lažnih vesti, podstakao duboko osećanje nepravde, dovodeći Kataloniju u konfrontaciju s ostatkom Španije. Šta se desilo s glasovima većine Katalonaca koji su se usprotivili nezavisnosti? Šta je s glasovima onih Španaca koji su to posmatrali sa strane, zatečeni direktnim narušavanjem garancija koje im obezbeđuje Ustav? Moja vlada se iskazala u pozitivnom svetlu stavljanjem proširenja prava i sloboda na vrh svojih prioriteta. Međunarodne organizacije odaju nam priznanja na visokim standardima uspostavljenim u oblastima poput rodne jednakosti. Stoga nikad ne bismo pristali ni na najmanje ograničenje slobode izražavanja. Predsednik katalonskog Đeneralitata, regionalne vlade, radikalni je separatista, ali mu država ne brani da svoje stavove slobodno iznosi, niti ga sprečava u tome da ih javno zastupa, uprkos šteti koju to nanosi miroljubivoj koegzistenciji u Kataloniji. Isto važi i za separatistički nastrojene lokalne samouprave, te udruženja koja podržavaju nezavisnost. Svi oni svoje stavove mogu da izražavaju onako kako žele, pod uslovom da pri tome ne promovišu ili podstiču na činjenje krivičnih dela. Pred zakonom su svi Španci jednaki, a Ustav i demokratija neodvojivi su jedno od drugog. Prema demokratskom načelu vladavine prava, špansko pravosuđe je u potpunosti nezavisno i dopušta reviziju odluka državnih i međunarodnih institucija. Vlada poštuje i pridržava se svih sudskih odluka. To uključuje i (oktobarsku, prim.) presudu Vrhovnog suda izrečenu grupi od devet separatističkih lidera optuženih za ilegalne postupke sprovedene u jesen 2017. Sud je u ovom slučaju postupao uz maksimalnu transparentnost: čitav proces je mogao da se prati u direktnom televizijskom prenosu. Reakcije na presudu Vrhovnog suda su bile ekstremno podeljene. Dok neki veruju da su izrečene kazne - od devet do 13 godina zatvora - preblage, drugi su organizovali proteste zbog njihovog izricanja. Dok su neki od tih protesta bili miroljubivi, drugi su se izvrgli u ekstremno nasilje. Pravo na protest i pravo na štrajk ugrađeni su u temelje naše demokratije, i u potpunosti poštujem one građane Katalonije koji su ovo pravo upražnjavali na miroljubiv način. Ali organizovani i ciljani akti nasilja do kojih je proteklih sedmica došlo širom Katalonije nešto su sasvim drugo i ni na koji način ne odslikavaju toleranciju i duh dobrodošlice koji odlikuju ovu regiju. Nelegalni pokušaj da se izdejstvuje nezavisnost Katalonije sledio je scenario koji je u današnjoj Evropi vrlo dobro poznat. Taj scenario obuhvata mrežu obmana, podržanih plasiranjem lažnih vesti i viralnih sadržaja, s ciljem da se da podsticaj ekstremistima s krajnje desnice i drugim neprijateljima evropskih integracija. To je isti tok događaja koji su i drugde pokrenuli oni koji podstiču podele u društvu pribegavanjem retorici koja priziva polarizaciju i konfrontaciju. Lideri ovog pokreta, poput predsednika glavne proseparatističke organizacije, davali su izjave u kojima su zastupali stav da bi nasilje moglo da se ispostavi kao neophodno kako bi njihove ideje privukle veću pažnju. Ali ako smo išta naučili iz bolne i krvave evropske istorije, onda je to da nijedna politička ambicija ne može da bude opravdanje za nasilje; to još manje može da bude normalizacija nasilja kao sredstva političke borbe. Moja vlada je na ovaj izazov odgovorila proporcionalno i kontrolisano. Čvrsto verujem da naša snaga leži u uzdržanosti. Brzo smo reagovali kako bismo ponovo uspostavili mir i stabilnost za građane Katalonije, od kojih većina odbacuje trenutnu nestabilnu pat poziciju u kojoj su se našli. Postupali smo s oprezom i kako bismo rizike proizašle iz napetih situacija smanjili na najmanji mogući nivo. Ne smemo da zaboravimo ni izuzetan trud i hrabrost katalonske policije koja je, uz podršku nacionalne policije, održavala red u okolnostima kada su regionalni lideri pokazivali otvoreni prezir prema poštovanju zakona. Apsurdan je paradoks slušati kako predsednik Đeneralitata umanjuje ozbiljnost počinjenog nasilja dok policijske snage koje su postupale po njegovim naređenjima istovremeno osuđuje zbog toga što su obavljale svoju dužnost. To predstavlja i ozbiljnu grešku. Pozivam ga da jasno i u potpunosti osudi nasilje, te pokrene dijalog s građanima Katalonije koji ne žele nezavisnost, kao i s partijama koje nisu proseparatističke. On mora da se ponaša kao predsednik svih Katalonaca, ne samo onih koji dele njegova politička uverenja. Neću dopustiti još jedan ekstreman izliv nacionalizma, podstaknut lažnim narativima i prepun izmišljotina, usmeren ka tome da potkopa uspeh španske demokratije, u čiju izgradnju su naši građani i institucije uložili toliki trud. U diskusijama o budućnosti Katalonije na agendi su samo prevazilaženje podela i koegzistencija njenih građana, ne i nezavisnost. To je naš glavni izazov: da obezbedimo da svi razumeju i prihvate da unilateralni put ka nezavisnosti predstavlja direktno narušavanje temeljnih demokratskih principa. Trenutno su uzdržanost i umerenost od najvećeg značaja. Postupaćemo s odlučnošću potrebnom da bi se odbranila miroljubiva koegzistencija, ali i s mudrošću da prepoznamo da nam se ukazuje prilika da otpočnemo novo poglavlje. Nikad neću okrenuti leđa dijalogu ukoliko su obe strane spremne da deluju u okviru Ustava i zakona. Ne želim da budem lider u situaciji „mi protiv njih“. Moj posao je da svim Špancima služim u podjednakoj meri. Postoje različiti aspekti dijaloga koje bi trebalo istražiti ukoliko separatistički lideri odustanu od unilateralnog pristupa. Možemo da razgovaramo i saslušamo jedni druge ne pribegavajući pretnjama i ratobornom držanju. Znam da postoje žive rane, da ljudi osećaju bol i frustraciju. Ali uprkos tome, postoji prilika za nadu, za prepoznavanje svega što smo zajedno postigli i za razmišljanje na temu šta zajedno možemo da učinimo kako bismo poboljšali živote naših građana. No da bi se to dogodilo, separatistički lideri moraju da se vrate u ustavne okvire i poštuju vladavinu prava. Moja vlada je pozicionirala Španiju kao jednu od predvodnica projekta evropskih integracija, te borbe protiv najvećih globalnih izazova s kojima se suočavamo. Posvećeni smo jačanju i proširenju obima prava i sloboda, kao i borbi protiv nejednakosti. Ovi ciljevi prevazilaze nacionalistički pogled na svet, i da bismo ih ostvarili potrebna nam je pomoć Katalonije i katalonskog društva.