U ime oca i sina i predsednika Vučića

Ja sam penzioner, obična sitna duša, izjavio je 14. marta ove godine Branko Stefanović za N1, negirajući svedočenje bivšeg vlasnika hotela Šumadija za BIRN da mu je otac ministra policije nudio 300.000 evra. U međuvremenu Stefanović senior je umesto nesuđenog kupca hotela postao neosuđeni prodavac oružja pod prilično sumnjivim okolnostima. „Moj otac nije vlasnik te firme (GIM), niti ima bilo kakve veze sa izvozom oružja“, uporno je, sedam meseci kasnije, na konferenciji za novinare ponavljao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović 18. oktobra. „Branko Stefanović nije vlasnik, već je samo običan zaposleni u firmi GIM“, poentirao u Upitniku RTS-a predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić 5. novembra. E, sad, ako se izjave ovako poređaju, logika nalaže da neko od njih ne govori istinu. Jer, ako je penzioner, kao što Branko Stefanović kaže sam za sebe, onda ne može biti „obični zaposleni u firmi GIM“, kako to tvrdi Vučić, s tim što bih zaista voleo da čujem njegov odgovor na pitanje da li bi ijedan trgovac oružjem zaposlio penzionera Telekoma da mu sin nije aktuelni ministar policije i potpredsednik Vlade Srbije. Ako, pak, Vučić govori istinu, onda lažu i Branko i njegov sin, jer ministar policije i dalje tvrdi da njegov otac nema „bilo kakve veze sa izvozom oružja“. Konačno, ako je Nebojša u pravu, onda Vučić ne govori istinu, jer ako je Branko makar i „obični zaposleni“ u GIM-u onda itekako ima veze sa izvozom oružja, s obzirom na to da NIN poseduje dokaze da ta firma i ove godine izvozi mine proizvedene u Krušiku. Priznanjem da otac ministra policije eto, kao obični zaposleni, radi za GIM, Vučić je odustao od pokušaja da se brani ono što se ne može odbraniti, ali je prevideo jednu drugu „sitnicu“. Iz dokumenata koje je dostavio uzbunjivač Aleksandar Obradović, a objavili Arms voč i BIRN jasno se vidi da je Stefanović senior kao zastupnik GIM-a u Krušik dolazio i 2017. A tada otac ministra policije nije mogao da bude „obični zaposleni“ u GIM-u. Iz prostog razloga što je bio zaposlen u Telekomu Srbija. Vučić bi to morao da zna, jer je Vreme pisalo da je on lično, tada kao generalni sekretar radikala, molio tadašnjeg direktora Telekoma Draška Petrovića da nađe neko mesto za Branka Stefanovića, koji je radio u Simpu. I tamo je Stefanović primao platu sve do 3. januara ove godine, kada je napunio 65 godina i stekao zakonske uslove za penzionisanje. Kada se sve sabere i oduzme, umesto da nešto radi za državnu firmu u koju je udomljen zahvaljujući političkim vezama sina, otac ministra policije je ugovarao povoljnije cene za GIM svog ortaka Gorana Todorovića (zajedno imaju nekoliko privatnih firmi), čime je oštetio dva državna preduzeća – Krušik i Jugoimport SDPR. Ni tvrdnje sina da mu otac nema nikakve veze sa izvozom oružja ne piju vodu. Ma, čak i da stvarno nije znao da mu tata radi za GIM (čudi me da mu Vučić to nije rekao, jer javno je priznao da je on to znao), Nebojša je mogao u NIN-u da pročita da su 2015. vlasnik GIM-a i njegov otac osnovali Junajted BG. I da je ta firma, nakon što je u proleće 2018. tata Branko postao jedini vlasnik, već na jesen dobila dozvolu za trgovinu oružjem, a ove godine, kako je obelodanio Nedeljnik, dobila dozvolu da može i da proizvodi oružje. A te dozvole tata ne bi mogao da dobije da mu MUP, na čijem je čelu njegov sin, nije dao prethodnu saglasnost. Ne, ne verujem da je, opčinjen oružjem, Branko pre toga Nebojši rekao: „I tata bi sine“. Znam, nastojaće vlast da zataška i ovu, kao i sve druge afere, da će uzbunjivač iz Krušika mnogo teže dobiti status uzbunjivača od onih koji bi u najboljem slučaju - zato što su i sami učestvovali u krivičnim delima - mogli da budu svedoci-saradnici. Ali, njima će se gledati kroz prste jer nisu obični svedoci-saradnici, već saradnici vlasti u napadima na opozicione političare. Da se razumemo, nemam ništa protiv da Marko Bastać, Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić... (dodati po sopstvenom nahođenju) bude primereno kažnjeni ako postoje dokazi da su učestvovali u nekom krivičnom delu. Samo da ne bude kao u onom vicu koji već uveliko kruži čaršijom, da Nebojša Stefanović, na pitanje o sumnjivim poslovima Branka Stefanovića, odgovori - ma on je otac Dragana Đilasa.