Sve je rečeno

Johen Vegner, glavni urednik sajta i član uredništva nemačkog nedeljnika Cajt, studirao je fiziku i filozofiju na univerzitetu u Bonu, i diplomirao na temu teorije haosa u ljudskom mozgu. Diplomski je uradio na bonskoj univerzitetskoj klinici za epilepsiju. Postao je jedan od najvažnijih novinara i urednika, specijalizovan za članke iz oblasti nauke, takođe za nove tehnologije u poslu. Pionir je internet žurnalizma, stručnjak za razvoj digitalnih platformi i autor dve knjige. Prva, štampana još 1998. govori o internetu, a druga Zašto uvek ja? Sudbina sabira zapanjujuće slučajnosti, pokušavajući da otkrije koliko je život unapred određen i ko ga usmerava, recimo, u slučaju Amerikanca koga je sedam puta udario grom i koji je život okončao samoubistvom. No, Johen Vegner sada je u centru pažnje zato što zajedno sa Kristofom Amendom, urednikom dodatka Magazin, vodi potkast Alles gesagt?. Reč je o radio-emisiji neobičnoj po tome što dugo traje. Epizoda, s gostom jutjuberom Rizom, meri skoro devet sati! Radio i televizija broje sekunde i minute. Zar se nešto promenilo u protoku vremena? „Ne mislim da su potkasti promenili naš osećaj protoka vremena, ali oni se veoma često konzumiraju u različitim situacijama, kada ga na raspolaganju ima mnogo: dok čistite stan, u prevozu ste do posla ili trčite“, odgovara Johen Vegner putem mejla za NIN. Na početku, voditelji sa sagovornikom odrede šlus-reč. Ukoliko je on namerno ili slučajno izgovori, emisija se iznenada prekida, kao da nestane struje. „Ako pričamo o našem potkastu“, objašnjava Vegner, „dobijamo puno komentara upravo tipa kada će se pojaviti nova epizoda, idem na dugo putovanje vozom, moram da sredim kuću i slično. Čini mi se da nas mnogi ljudi slušaju da bi se opustili, popili čašu vina i pojeli nešto s nama. Mi uvek jedemo i pijemo tokom emisije! Gledajući reakcije slušalaca, imam utisak da potkast uspostavlja veoma ličan odnos – mi smo u vašoj glavi.“ Ugostili su i Ulriha Vikerta, legendu TV vesti. U trećem minutu izabrana je reč za kraj. Đovani. Već u dvanaestom, Vikert ju je slučajno izgovorio...