Pitanja opasna po život

Političari nam, evo već godinama unazad, govore kako smo po mnogo čemu prvi u Evropi. Pored toga, još češće nam govore kako su baš oni uradili nešto prvi put u novijoj istoriji (ili istoriji kao takvoj, zavisno već od nivoa megalomanskog raspoloženja u datom trenutku) ili se nešto samo od sebe desilo prvi put u novijoj istoriji, ali opet nekako zahvaljujući baš njima. Sve su to stvari o kojima bi se moglo polemisati, mnoge od njih bi lako mogle biti i demantovane, ali o jednom sasvim sigurno nikakve polemike ne može biti. U Srbiji su, prvi put i u novijoj istoriji i u starijoj istoriji i u kakvoj god želite istoriji, novinari i mediji optuženi da su svojim pitanjima poslali predsednika države u bolnicu. Kada su pojedini tviteraši, a zatim i mediji, objavili informaciju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić primljen na Vojnomedicinsku akademiju zbog srčanih tegoba, mnogi su na društvenim mrežama u šali konstatovali da se predsednik iznervirao zbog nezgodnih pitanja, praćenih dokazima sa mobilnog telefona, koje mu je novinar televizije N1 Miodrag Sovilj postavio o aferi Krušik i umešanosti oca ministra policije u nju. Nešto što bi u svakoj normalnoj zemlji ostalo tek na nivou šale, ukusne ili neukusne, kako već kome, u Srbiji je preuzeto od strane vladajuće strukture, od toga je napravljena lažna afera i onda je taj sadržaj plasiran publici režimskih medija. U normalnoj zemlji bi samo kao komedija moglo da prođe da vladajući funkcioneri, urednici tabloida, analitičari i savetnica za medije predsednika države mrtvi ozbiljni komentarišu kako je novinar svojim pitanjima želeo da naškodi predsedniku. U Srbiji, sa druge strane, ovakve stvari se dešavaju gotovo svakodnevno, pa nam je možda zbog toga sve to delovalo smešno, ali Dragan J. Vučićević, Nebojša Krstić, Aleksandar Vulin, Suzana Vasiljević i ostala prateća ekipa nisu imali za cilj da to bude smešno. Cilj im je bio da svojoj publici još malo uteraju strah u kosti, što od nezavisnih medija, što od eventualnih pokušaja da možda počnu da razmišljaju svojom glavom, usput bar malo zatrpavajući aferu sa Krušikom i Brankom Stefanovićem. Ili da bar pokušaju da je zatrpaju. No, ne biva. Gluposti o zlom novinaru koji pitanjima hoće da ubije predsednika sve teže guta čak i njihova publika, eto toliko su neukusne i bljutave. Sa druge strane, priča o ocu jednog ministra, koji se bogati na račun države i građana, sve im manje izgleda neverovatno jer svaki od tih građana ima ponekog Branka Stefanovića u svojoj okolini i svako od tih građana svakog dana gleda kako se novčanik tog Branka sve više i više udebljava, dok je njihov sve tanji i tanji. Zbog toga, a i zbog činjenice da su besomučnim napadima na Sovilja ponovo želeli da zatrpaju svoje nepodopštine, ne možemo da uradimo ništa manje nego da se vratimo na temu i postavimo pitanja koja je i Sovilj postavio. Šta je Branko Stefanović radio u Krušiku, u kom je svojstvu on tamo bio i zašto je uzbunjivač Aleksandar Obradović i dalje u kućnom pritvoru?