Totalno neopoziv

U Novom Sadu, na proslavi 11. rođendana Srpske napredne stranke prva tri reda u novosadskom SPENS-u, na zahtev lidera Aleksandra Vučića, bila su rezervisana za „obične članove“ i simpatizere. Za ministre, članove Predsedništva, Izvršnog i Glavnog odbora stranke jednostavno nije bilo mesta u prvim redovima. Najbolju poziciju, sedište u četvrtom redu, dobila je nova članica SNS-a, doskora nestranačka premijerka Ana Brnabić. Ali, već na prvom sledećem velikom slavlju, prilikom otvaranja poslednje deonice istočnog kraka Koridora 10, visoki funkcioneri vratili su se na stare pozicije. Dok je Vučić sa govornice objašnjavao da je na putevima kroz Sićevačku klisuru poginulo više ljudi nego u „omanjem ratu tokom 90-ih“, u prve „borbene“ redove probile su se predsednica Vlade Ana Brnabić, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović... To pregrupisavanje bi i imalo nekog smisla da odmah iza njihovih glava nije provirivao Zoran Babić, samo nekoliko metara udaljen od predsednika Srbije i u ovakvim prilikama neizbežnog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika. Nije li malo degutantno da je bez ikakvog blama na svečano otvaranje auto-puta došao bivši v.d. direktora Koridora Srbije, koji je ostavku na tu funkciju podneo još 1. februara, dan nakon saobraćajne nesreće u kojoj je automobil u kom se nalazio, 31. januara na naplatnoj rampi na auto-putu kod Doljevca, usmrtio Staniku Gligorijević? A i ako je došao, zar je jednom bivšem, takoreći otpisanom stranačkom aparatčiku mesto tik uz sadašnje najviše državne funkcionere? Ispostavilo se, međutim, da je Babiću baš tu bilo mesto. Jednostavno, nije bivši. On je još uvek v.d. direktora Koridora Srbije, kao što je to bio i do 1. februara, kada je Skupštini tog javnog preduzeća napisao „neopozivu“ ostavku, koja je tri dana kasnije i formalno zavedena pod brojem U 1022 /19. Iz nekoliko različitih izvora NIN-u je potvrđeno da se Babić ponaša kao da se ništa nije desilo. Uz to, lako se može proveriti da on potpisuje sva dokumenta i odluke, a pojedini sagovornici NIN-a tvrde da ponekad i predsedava kolegijumima preduzeća. Te navode posredno potvrđuju i podaci sa zvaničnog sajta Koridora, na kojem uz Babićevo ime i prezime i dalje stoji da je on v.d. direktora. I u Agenciji za privredne registre kao zvanični zastupnik Koridora prijavljen je upravo bivši šef poslaničke grupe SNS-a. Da, kojim slučajem, njegov posao radi neko drugi, ovi podaci mogli bi da se promene očas posla. Sve u svemu, građane Srbije neko već više od 300 dana vuče za nos, jer su bombardovani informacijama na osnovu kojih su bili uvereni da Babić nije samo bivši šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini, već i bivši v.d. direktora Koridora. Pa, tekst njegove ostavke preneli su gotovo svi mediji u Srbiji. Istine radi, pisanoj ostavci je prethodila velika bruka, jer je neposredno posle nesreće, u kojoj je poginula majka dva sina, Babić zbijao najblaže rečeno neumesne šale - za Kurir je izjavio: „Sva sreća živ sam i još ću vas gnjaviti“. I bio je u pravu - još gnjavi građane koji su mislili da su mu zasluženo videli leđa. Na stranu to što po Zakonu o javnim preduzećima direktora firmi, čiji je osnivač Republika Srbija - a Koridori spadaju upravo u tu grupu - imenuje Vlada, na period od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Iako je zakon stupio na snagu početkom marta 2016, Babića je Vlada za v.d. direktora imenovala u maju 2017, ali bez javnog konkursa. Ovo je, inače, postala sasvim uobičajena praksa ne samo aktuelne, već i nekih bivših vlasti, jer se na taj način na ključna mesta, kao v.d. direktora, postavljaju stranački vojnici koji ne ispunjavaju zakonom propisane uslove da upravljaju najvažnijim javnim preduzećima. Šampion u toj kategoriji svakako je Babićev „polubrat“ (putevi - auto-putevi) i imenjak Zoran Drobnjak, koji je v.d. direktora Puteva Srbije punih 12 godina, od decembra 2007. On je politički preživeo četiri premijera - Vojislava Koštunicu, Mirka Cvetkovića, Ivicu Dačića i Aleksandra Vučića - a videćemo hoće li u političku penziju ispratiti i premijerku Anu Brnabić. Osim uslova vezanih za obrazovanje, radni staž, iskustvo u određenim delatnostima, poznavanje korporativnog upravljanja, organizacione sposobnosti, zakon propisuje i da direktor javnog preduzeća ne sme da bude član organa političke stranke. Ta prepreka se do sada po pravilu preskakala formalnim „zamrzavanjem“ članstva u stranačkim organima. Babić, međutim, ni to nije morao da uradi, jer za razliku od direktora, v.d. ne mora da ispunjava nijedan od nabrojanih uslova. NJegov jedini, ali očito najjači adut je članska karta SNS-a. Sve ostalo, izgleda, nije ni bitno. Kao v.d. Babić nije morao ni formalno da zamrzne članstvo kao zamenica predsednika SNS Jorgovanka Tabaković, kada je 2012. izabrana za guvernerku NBS. Ali, zato je lider naprednjaka mogao javno da ga „riba“ na sednici Glavnog odbora SNS-a. „Koliko puta sam ti rekao Babiću što, bre, ideš u otmena letovališta na Brionima i na Hvaru... Nađi druga u Sopotu, a ne na Brionima“, grmeo je Vučić 17. juna, a tu poruku, jasno upućenu i drugim „nestašnim“ funkcionerima, prenele su sve televizije sa nacionalnim frekvencijama i provladini tabloidi. Koliko je javnost obaveštena, Babić nije letovao u Sopotu. Mogao je sebi da priušti i skuplji aranžman, s obzirom na to da kao v.d. direktora Koridora od 8. maja 2017, kada ga je Vlada imenovala, ima mesečnu neto platu od 153.911 dinara. Tako bar piše u poslednjem izveštaju o imovini, koji je 27. februara 2018. dostavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Od tada nije dostavljao nove podatke, a po Zakonu o Agenciji funkcioneri (to važi i za direktore javnih preduzeća) izveštaj o imovini i prihodima moraju da podnesu u roku od 30 dana od dana izbora, imenovanja, postavljenja, ali i prestanka obavljanja javne funkcije. I to je posredan dokaz da je Babić i dalje v.d. direktora. Samim tim, za ovih 10 meseci koliko je prošlo otkako je podneo ostavku, a zapravo je ostao na istom mestu, on je građane Srbije koštao milion i po dinara, jer Koridori nemaju ni dinar sopstvenih prihoda i isključivo se finansiraju dotacijama i subvencijama iz državne kase, dakle novcem poreskih obveznika. Još se mastilo na ostavci od 4. februara - taj datum stoji na pisanoj ostavci koja je dostavljena Nadzornom odboru Koridora - nije ni osušilo, a Babić je samo dva dana kasnije potpisao plan nabavki Koridora za 2019. Zatim je 2. aprila parafirao i Odluku o promeni osnivačkog akta preduzeća, a „autograme“ je nastavio da deli i 3. aprila, 20. juna, 5. i 24. jula, kada je potpisivao i izmene plana javnih nabavki za ovu godinu. Poslednjom izmenom predviđeno je dodatnih 900 miliona dinara za radove na izgradnji zaštitne galerije na kosini S6 na istočnom kraku Koridora 10. Kao razlog navode se „vanredne okolnosti koje imaju karakteristiku elementarne nepogode (opasnost od klizišta), što je prouzrokovalo hitnu potrebu za izvođenjem radova na izgradnji zaštitne galerije na kosini, radi njene sanacije, kao i sprečavanje pretećih posledica“. Zbog potrebe da se ti radovi obave u „najhitnijem roku“ zaobiđena je procedura javnih nabavki, već je posao dogovoren direktnom pogodbom, bez javnog poziva svim zainteresovanim kompanijama. Uz to, dodatni trošak od tri miliona dinara predviđen je za „konsultantske usluge u vezi sa sistemom menadžmenta protiv mita“!? Vlada Srbije pokazala je da može, kad hoće, da bude veoma ažurna. Skupština Koridora je 7. novembra prošle godine usvojila izmene i dopune programa poslovanja Koridora za 2019, a premijerka Ana Brnabić i generalni sekretar Novak Nedić su, nakon odluke Vlade, svoje potpise stavili na taj dokument već 13. novembra, sa nalogom da se objavi u Službenom glasniku. Za tu odluku Vladi i premijerki je, dakle, trebalo samo šest dana. Ni 50 puta više vremena, međutim, nije im bilo dovoljno da konstatuju ostavku Zorana Babića. Ili bolje rečeno nisu to, iz ovog ili onog razloga, hteli da urade. Na pitanja zašto Vlada Srbije do danas nije konstatovala ostavku v.d. direktora Koridora Srbije Zorana Babića, koju je Skupštini Koridora u pisanoj formi dostavio još 4. februara ove godine, tako da on praktično i dalje upravlja tim javnim preduzećem; ko je formalno na sednici Vlade trebalo da pokrene to pitanje i da li se Vlada o tome izjašnjavala, a ako nije zbog čega i da li to što je Babić podneo ostavku može da predstavlja smetnju u funkcionisanju Koridora, NIN nije dobio odgovore ni od premijerke Ane Brnabić, ni od resorne ministarke Zorane Mihajlović. O Babiću je javno najviše govorio predsednik SNS-a i Srbije. Preko Pinka mu je 20. septembra zamerio što osam meseci posle nesreće nije mogao da poseti porodicu Stanike Gligorijević iz Debelice kod Knjaževca, „a uspeo je u međuvremenu da ode u Grčku, Petrovac, Minhen (na utakmicu Bajerna i Crvene zvezde – prim.a.), na Brione“. Bivši šef poslaničke grupe „junački“ je podneo kritiku i poručio: „Znam da ću, koliko god bolele kritike, raditi deset puta više i odgovornije, kako bih i svom narodu i svojoj stranci, ali i našem predsedniku pokazao da poverenje koje mi je ukazao ni u jednom trenutku nije bilo uzaludno“. Ako i nije izigrao poverenje predsednika, „najnapredniji mister lapsus“ je direktni krivac što je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović praktično slagao kada je 1. februara, nekoliko sati pre nego što se sam Babić oglasio, izjavio da njegov stranački kolega „više neće biti direktor JP Koridori Srbije“. Jer, iako je podneo ostavku, Babić i formalno i suštinski upravlja Koridorima. Prošlog petka, 22. novembra, u Osnovnom sudu u Nišu počelo je suđenje vozaču Koridora Dejanu S. A na spisku oštećenih, na tabli ispred sudnice, prenose Južne vesti, uz ime supruga nastradale Stanike Gligorijević, nalazi se i – Zoran Babić. On se nije pojavio na prvom ročištu. Kao što za skoro 10 meseci, iako je to nekoliko puta obećavao, nije „imao vremena“ da porodici ubijene Stanike, njenom suprugu i deci lično izjavi saučešće. Ali, znao je da se posle prozivki čoveka kome se „divi i mentalno i fizički“ javno posipa pepelom: „Kad predsednik moje stranke i čovek u kojeg naš narod ima nepodeljeno i najveće poverenje javno kaže da sam u nečemu pogrešio i da sam kriv, onda ja sigurno nemam dilemu i svestan sam da je trebalo da neki moji postupci budu drugačiji“. Znao je i da se ispovedi Kuriru kako mu je bilo „izuzetno teško dok je slušao Vučića“. Problem je, međutim, u tome što je Babiću teško samo kad ga Vučić, iz nekih svojih potreba, uzme na zub i što reaguje samo na kritike svog stranačkog šefa, kao nekada u Skupštini na zvono Maje Gojković. Kako li Babiću, ali i onima koji vuku građane za nos skoro 10 meseci, sa ove vremenske distance izgleda tekst „neopozive“ ostavke, u kojoj je napisao: „Iako sam bio samo saputnik, za mene kao čoveka to je dovoljan razlog da više ne obavljam funkciju vršioca dužnosti direktora Koridora Srbije. Bezbednost i sigurnost za sve učesnike u saobraćaju, to je ono što su bili i ostali moji ciljevi, tako da ja imam potpuno jasan motiv da podnesem neopozivu ostavku. Znanje, ali i moral, odgovornost i pre svega ljudskost i čestitost, osobine su koje u svakom od nas traži predsednik Republike Srbije. Nama se ne naređuje, mi znamo šta treba da činimo. To je razlika koju Srpska napredna stranka, vođena Aleksandrom Vučićem, pravi u našem društvu i našoj državi. Budućem direktoru Koridora želim uspeh u radu i što manje teških momenata, a predsedniku, svojoj stranci i Srbiji stojim na raspolaganju“. Babić je i u izjavi Tanjugu 1. februara ponovio da se naprednjacima „ne naređuje, mi znamo šta treba da činimo“. Govoreći za Kurir, samo 24 sata ranije, zvučao je drugačije: „Sva sreća živ sam. I još ću vas gnjaviti“. Iako ove dve izjave zvuče kontradiktorno, one se zapravo dopunjuju. Naprednjaci znaju šta im je raditi, a Babić nas još gnjavi. Što i ne bi, ako je Babić u septembru 2013, pre nego što je SNS sve poluge vlasti stavio pod svoju kontrolu, uspeo na izborima za predsednika Vaterpolo saveza Srbije da pobedi nekada najboljeg vaterpolistu sveta Aleksandra Šapića? Umesto snimka nesreće od 31. januara, koji je do sada izgleda jedini video Vučić (advokat oštećenih Božo Prelević tvrdi da u sudnici 22. novembra nije prikazan kompletan snimak, da su neki delovi isečeni i da se bez njih ne može utvrditi šta se stvarno tog kobnog dana dogodilo na naplatnoj rampi kod Boljevca i ko je bio za volanom „škode“), građani su dva meseca ranije na društvenim mrežama mogli videti jedan drugi snimak, od kojih im takođe nije bilo dobro. Na njemu se vidi kako se Babić, uz vino i tompus, veseli u društvu folk pevača Ace Lukasa, koji u poslednje vreme često nastupa kao muzička podrška na mitinzima SNS-a. Je li to ta „razlika koju SNS, vođena Vučićem, pravi u našem društvu i našoj državi“, o kojoj je Babić govorio? I nije li krajnje vreme da se o svemu izjasni i Vlada Srbije? Ili, kao i uvek, čeka da i o tome odluči jedan čovek? Ne Babić. On je već rekao da su „znanje, moral, odgovornost, ljudskost i čestitost - osobine koje u svakom od nas traži predsednik Srbije“, da se zato članovima SNS „ne naređuje, mi znamo šta treba da činimo“. A znaju li ostali građani, koji imaju osećaj da im se Babić sve vreme podsmeva, šta je njima činiti?