Nečasna odbrana nečasnih radnji

Teško je ustanoviti da li je naprednjacima teže pala odluka da je Siniša Mali plagijator ili činjenica da je uz sav njihov trud ipak uspela da preživi bar jedna nezavisna institucija u zemlji. Taman su sudije uterali u red, tužioce u hibernaciju Zagorke Dolovac, a nepodobnog ombudsmana i poverenika u istoriju, kada se Univerzitet u Beogradu dosetio ne samo da ima autonomiju već i da može da je koristi. I to u krajnje „političke“ svrhe: da nakon više od pola decenije donese baš komplikovanu odluku – da li je obimno kopiranje tuđih tekstova bez navodnika plagiranje ili ne. „To je politička odluka bez presedana... Rad Siniše Malog nisam čitao i ne mogu da dajem sud kao što to čini neobrazovana elita“, uskliknuo je Vučić i odmah pojasnio na šta je konkretno mislio, mimo toga da najstručnija akademska tela u zemlji naziva „neobrazovanom elitom“: „U eri diktature, kako kažu, eto moguće je i takvu političku odluku doneti protiv nosioca vlasti.“ Bravo za najboljeg studenta prava u istoriji i njegovu definiciju „diktature“, a bravo i za Vladimira Đukanovića koji je odmah priložio i recept kako da tu diktaturu ipak ozakonimo nazvavši rektorku najvećom sramotom Univerziteta, a članove Odbora za profesionalnu etiku spodobama i lezilebovićima kojima „treba zabraniti rad na Univerzitetu“. Ipak, nadasve, bravo za premijerku Anu Brnabić koja je na krilima buđenja jedne nezavisne institucije odlučila da konačno isto pravo prisvoji i za svoju. Doduše, pripada joj jer je po važećim zakonima ona najvažnija politička figura u zemlji, ali se do sada ustručavala da se time pohvali ili da to iskoristi. Po stranačkoj inerciji je ponovila floskulu da se radi o „eklatantnom primeru političke odluke i političkih pritisaka“ (dvadesetak studenata obično imaju moć da sruše državu), ali je odmah pridodala i svoj lični doprinos – Siniša Mali ostaje u Vladi. Čak je i na novinarsko pitanje da li je čula da predsednik Vučić ima drugačije mišljenje i da smatra da Mali mora da snosi političke konsekvence, ostala dosledna. Uz malo nelagodnosti i mnogo mucanja, ipak je izgovorila: „Ja moram da razumem kako da... razumem... ja, prvo moram da razmislim sama za sebe kao predsednica Vlade RS, kako da reagujem...“ Dakle, odluka je njena jer je ona ta koja vodi Vladu i koja bira ministre i neće se obazirati na Vučićevu molbu da ga ipak pusti niz vodu, već će mu potpuno autonomno sačuvati prijatelja, saborca, jednog od najjačih stubova vlasti i čast. Koliko god da je svima jasno da naprednjaci moraju da nečasne radnje svojih pripadnika brane na nečasne načine, ipak je ocena da je u pitanju politička a ne stručna odluka okarakterisana kao vrhunski bezobrazluk. Daleko probranijim rečnikom na to se osvrnula rektorka Ivanka Popović uz konstataciju da je to odluka stručnog tela koje je donelo etičku ocenu i da je u pitanju „akademska stvar i odluka, a to što je sve podignuto na nivo politike sa Univerzitetom nema veze“. A na pitanje NIN-a da li će nadležna tela UB reagovati na reči predsednika svih građana da je odluku donela „neobrazovana elita“, kratko je odgovorila: „Univerzitet u Beogradu neće reagovati na ovu optužbu“. Da je bolje ne reagovati smatraju i ostali sagovornici NIN-a koji su Odboru za etiku uputili žalbe na doktorat Siniše Malog. Za profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Miodraga Jovanovića radi se o salvama uvreda sa elementima disciplinske povrede (pre svega u izjavi Vladimira Đukanovića), ali je po njegovom mišljenju „bolje taj put i ne razmatrati, da ne bi opet bilo da je to politički progon“. Vesna Rakić Vodinelić smatra da ne bi trebalo uzimati ozbiljno sve što oni kažu i da se ne može reagovati baš na svašta. „Ne bih ni znala na šta da reagujem: na izjavu od juče ili od prekjuče, na ono što kaže premijerka ili na ono što kaže predsednik... Mi smo za njih svi neobrazovana elita, a oni su nama svoje obrazovanje pokazali prilikom priče o ovoj disertaciji. Ko god je uzeo da pročita taj doktorat, ja sam ga pročitala dva puta, videće da postoje doslovno prepisani delovi sa srpskog na srpski (pre svega mislim na studiju čiji su autori Boris Begović, Boško Mijatović i Boško Živković) i prevedeni delovi, a koliko ja znam i predsednik Republike i predsednica Vlade dobro govore engleski. Ako nemaju vremena da se time bave, mogu da pročitaju žalbu čiji je prvi potpisnik prof. Dušan Teodorović i da vide da se radi o skicama i grafikonima koji su preuzeti iz drugih izvora a nije naznačeno iz kojih. Nije to neki sofisticiran plagijat da sada morate da lovite poneku rečenicu. Možete mrzeti i rektorku i članove Odbora za etiku, ali ne možete reći da je njihova odluka politička samo zato što vam se oni ne sviđaju. Odluka je zasnovana na činjeničnom stanju koje je baš očigledno“, kaže Rakić Vodinelić. A povodom tvrdnji da se radi o političkoj odluci, Jovanović kaže: „U nekom smislu ona i jeste politička, ali samo zato što je vlast napravila ambijent u društvu u kom bila koja odluka bilo koje institucije, kojom oni nisu zadovoljni, momentalno postaje politička. Time se razaraju institucije i ono što je autoritet tih institucija. A ovde se radi o jednoj veoma jednostavnoj stvari koja se veoma lako može razrešiti – dovoljno je dva sata na RTS-u stavljati slajd po slajd i porediti originalne i plagirane delove. Ne mora tu niko da bude ekspert, niti da ima znanje iz finansijskog menadžerstva ili ekonomije da bi se utvrdilo da je čovek bezočno krao tuđi tekst. Ali mi nemamo slobodne medije koji to mogu da urade, tako da ovo može da postane ‘politički problem’, jer ga oni takvim predstavljaju.“ Bez obzira na prilično nervozan i veoma glasan napad vlasti na Univerzitet u Beogradu i njegovu autonomiju, „nepismena elita“ usudila se da zatraži i više od odluke Odbora za etiku, čak i da se preispitaju ostale sporne diplome: od one koju je ministar sile pazario u Sava centru, preko netransparentnih kvalifikacija ministara Aleksandra Vulina, Zorana Đorđevića i Aleksandra Antića, do doktorata guvernerke Jorgovanke Tabaković. Umetnuo se tu i Vučić sa željom da se digitalizuju svi doktorati i magistarski radovi, pa da „obični građani“ dobiju mogućnost da provere doktorate Raše Karapandže i Bojana Pajtića, što i ne bi bila loša ideja samo da se setio i fakultetskih diploma (možda će penzioner Tomislav Nikolić želeti da prouči diplomski bivšeg predsednika Tomislava Nikolića). Ali, pre svega bi trebalo okončati postupak u vezi sa plagijatom Siniše Malog do kraja, jer bez pomoći unutar Univerziteta teško da bi duže od pet godina uspevao da bar kolokvijalno nosi titulu „dr“. Odgovornost je zatražena za mentora Siniše Malog Ondreja Jaška i članove komisije: profesorku FON-a Slađanu Barjaktarović Rakočević i profesora Ekonomskog fakulteta Dragana Đuričina. Profesor Božidar Radenković je u prošlom broju NIN-a rekao da se tu spisak ne zaustavlja i da bi trebalo preispitati ulogu Nastavno-naučnog veća FON-a jer su svi znali za probleme tog doktorata ali su odbili da se suoče sa njim. Podnosilac najveće žalbe prof. Dušan Teodorović je uputio lični apel dekanu FON-a Miliji Suknoviću da podnese ostavku, uz poruku da bi ona bila „mali doprinos izgradnji jedne drukčije Srbije“. Za profesorku u penziji Srbijanku Turajlić epilog će biti tek kada se bude razgovaralo o etičkoj odgovornosti članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, zbog postavljanja Dejana Erića za predsednika stručne komisije. „Postoji prostor da se izvesni postupci vode protiv nekih od aktera, ali ne znam da li će se voditi. Takođe postoje i odluke koje mogu da se donesu, a jednu od njih bi morao da inicira FON – da se svi ljudi koji su bili angažovani u njihovoj stručnoj komisiji više nikada ne angažuju. Ako prvi put nisu shvatili šta im je posao, u drugom ne postoji prostor za takvo tumačenje imajući u vidu da im je Odbor za etiku više nego jasno objasnio šta im je zadatak prilikom novog razmatranja. Oni su bili toliko drski da apsolutno ništa nisu izmenili u svom izveštaju. Što se mene tiče, mislim da ti ljudi više nikada ne bi smeli da budu imenovani ni u jednu komisiju na Univerzitetu u Beogradu. To je najmanje što bi moglo da se traži“, kaže prof. Miodrag Jovanović. Nesporno je da postoji velika odgovornost stručne komisije, ali po mišljenju Vesne Rakić Vodinelić postoji problem u traženju njihove odgovornosti - mnogi od njih nisu zaposleni na Univerzitetu u Beogradu. „Tu postoje razni nivoi odgovornosti, pre svega mislim na mentora i članove komisije za odbranu. Da je to bila obična omaška članova komisije ili mentora – u redu. Međutim, nakon što je Raša Karapandža objavio stranice i stranice iz kojih se jasno vidi da je Mali prepisivao, nedopustivo je da oni nastave da to brane. To je potpuno neakademski odnos i zbog toga zaslužuju da podnesu neku akademsku odgovornost. Takođe, trebalo bi da se preispita odgovornost dekana FON-a jer je on imao obaveze da Malom izrekne javnu opomenu, što nije učinio“, kaže Vodinelić. I mada se Univerzitet u Beogradu ovih dana doživljava kao heroj jer je uspeo da donese akademsku odluku i pored konstantne erupcije besa autoritarne vlasti, ipak ostaje činjenica da mu je za taj posao bilo potrebno više od pet godina, promena procedura i podstrek od pobunjenih studenta. I da je u tom procesu odugovlačenja svoju ulogu imao i Odbor za profesionalnu etiku, čiju odgovornost traži njen bivši član Slobodan Prvanović, istraživač u Institutu za fiziku. „Lično mislim da bi bilo dobro da se članovi etičkog odbora sada pojave u javnosti i kažu šta to njima nije bilo jasno u julu ove godine, zbog čega nisu doneli odluku već su morali da se obrate FON-u. S obzirom na to da nikakvo razrešenje nisu dobili od FON-a (FON je umesto odluke poslao neku papazjaniju koja je s jedne strane posledica straha ljudi koji tamo rade a sa druge posledica želje dekana da ublaži rešenje i tako još malo pomogne Siniši Malom i vladajućoj garnituri) nameće se pitanje – kako im letos ništa nije bilo jasno a najednom im je sve jasno. Mislim da bismo i njihovu odgovornost morali da preispitamo jer ono što su tada uradili nije imalo nikakve osnove već je predstavljalo samo kupovinu vremena, a u tom vremenu je vladajuća garnitura imala prostor za intervencije, pa i potkupljivanja, prema izjavi bivšeg studenta prorektora Danila Potparića. Tada sam podneo ostavku jer sam smatrao da je Odbor za etiku postupio nečasno i da nije bilo blokade Rektorata pretpostavljam da bi i dalje nastavili sa kupovinom vremena. A da se kupuje vreme bilo mi je jasno čim su poređani dokazi koje je skupio profesor Karapandža – kada imate desetine stranica poređane sa leve strane i kada se sa desne vidi njihov bukvalni prevod sa engleskog, onda nije potrebna analiza, niti postoji tumačenje koje to može da zabašuri“, kaže Prvanović. Pokretač inicijative da se ustanovi da li je doktorat Siniše Malog plagijat Raša Karapandža u ovom trenutku ne kaže ništa. Na Peščaniku je objavio tekst pod naslovom „Epilog“ u nadi da se radi o malim koracima „koji celu instituciju vode u (nadajmo se) svetliju budućnost“, a potom je saopštio da se neće oglašavati sve dok ne vidi pravi epilog. Pa, moglo bi da potraje. Po svemu sudeći Siniša Mali je odustao od opcije da pocepa sporni doktorat i napiše novi, već je procenio da će više sreće imati sa postojećim na sudu. Naravno, takvu odluku nije obelodanio, ali je jasno da tri žalbe koje je uputio Odboru za etiku povodom odluke FON-a (jednu je sam podneo, a dve su njegovi advokati) nisu upućene Univerzitetu već „usputnoj adresi“ pre nego što se stigne do Upravnog suda. Jer 3.000 stranica žalbe, koliko je za dve nedelje sa advokatima uspeo da ispiše dok nam je u pauzi donosio budžet, teško da su namenjene onima koji proveravaju profesionalnu etiku i akademsku čestitost, naročito ako iz do sada objavljenog vidimo da se žalio samo na proceduru i tehnikalije. Ako tome dodamo i velikodušnu podršku premijerke, koja spori odluku odbora pitajući se kada su uspeli da pročitaju 3.000 strane, a ne pitajući se kada je Mali uspeo da ih ispiše, onda je vrlo verovatno da ćemo u sledećem činu gledati sledeću instituciju (sud) koja se bori za svoju autonomiju.