Samo napred!

Filološki fakultet u Beogradu je među zaista retkim visokoškolskim ustanovama na čijem je sajtu nemoguće pristupiti zvaničnoj bibliografiji najvišeg rukovodioca. Tako je makar od pre nedelju dana, kada je dekanka LJiljana Marković odlučila da iz digitalnog prostora ukloni dokaze svog tzv. neakademskog ponašanja, ili, jednostavnije, prisvajanja tuđeg intelektualnog rada. NJena odluka je verovatno direktna posledica dopisa Branislava Gojkovića, urednika u Izdavačkoj kući Plato, koji je javnost podsetio da je Marković u zvaničnu bibliografiju uvrstila i prevode tri knjige koje je za Plato prevela njena imenjakinja, inače dugogodišnja saradnica ove izdavačke kuće. Već smo pisali o nedostupnim knjigama, pa i prisvojenim delima LJiljane Marković („LJiljana Marković, junakinja našeg doba“, NIN 3584). Grupa profesora Filološkog fakulteta je po ovom osnovu otprilike u vreme sklanjanja bibliografije uputila Odboru za profesionalnu etiku UB zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja dekanke Marković. U istom tekstu smo podsetili i da je Državna revizorska institucija našla brojne nepravilnosti u funkcionisanju Filološkog fakulteta za 2017. godinu, kada je iz budžetskih sredstava nenamenski potrošeno 1,5 miliona evra, i tokom koje je petoro neimenovanih saradnika dekanke primalo mesečne plate u rasponu od 298.548 do 491.731 dinar mesečno. Ni finansijski izveštaj Filološkog fakulteta za 2018. nije bez nejasnoća, pošto je na osnovu njega nemoguće utvrditi na šta je bilo potrošeno 3,2 miliona dinara. Ne samo da LJiljana Marković u međuvremenu nije smenjena, već je na neki način i nagrađena uključivanjem u rad fondacije „Za srpski narod i državu“, osnovane na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića. Među ciljevima fondacije su i „unapređenje političke kulture“ i „medijska obuka“, te će biti zanimljivo videti kako će dekanka Marković doprineti njenom radu, s obzirom na to da sve legitimne kritike na njen rad listom otpisuje kao političku hajku, a da novinarima preti tužbama. Među spornim prigovorima je bila i činjenica da je dekanka suprotno Statutu UB-a, u čijem je donošenju učestvovala, obavljala javnu funkciju odbornice u Skupštini grada Beograda, i to na listi SNS-a. Tek je nakon opomene rektorke Ivanke Popović podnela ostavku na tu funkciju, sve vreme tvrdeći da nije bila u sukobu interesa. Druga važna opomena rektorke koja je stigla na adresu Filološkog fakulteta – ona koja ukazuje da je stari Savet FF-a radio do juna 2019, iako mu je mandat istekao još u septembru 2017. godine, te da treba konstituisati novi – proizvela je reakciju, ali opet duboko problematičnu. Julski izbori za Savet FF-a, upravni organ ustanove koji između ostalog odobrava i sve dekankine finansijske izveštaje, okončani su suprotno Statutu FF-a, čiji član 130, stav 2, nalaže da se odluke donose „ako se za predlog izjasni više od polovine ukupnog broja članova Veća“. Kako ovaj dokument i dalje nije usaglašen sa Statutom UB, i kako u njemu nije precizno definisana procedura izbora članova Saveta iz reda nastavnika i saradnika, primenjuje se član 173, stav 9 Statuta UB, koji takođe predviđa da svaki član Saveta mora dobiti većinu ukupnog broja članova Veća. Iz Zapisnika o glasanju za Savet od 9. jula se vidi da je ukupan broj članova NNV-a bio 304, a da se ni za jednog kandidata nije izjasnilo neophodna 153 člana – štaviše, nijedan od mandata za koje se glasalo nije imao više od 104 glasa. Situacija je bila slična i u ponovljenom glasanju u septembru. Savet FF-a je ipak konstituisan, što znači da FF nastavlja da funkcioniše uprkos zakonskom okviru i bez tela koje će u budućnosti biti moguće pozvati na odgovornost. Dekanka Marković je u svojstvu vršiteljke dužnosti još od prvog oktobra, a od tada prema saznanjima NIN-a nije sazivala sednice Nastavno-naučnog veća. Od ponovnog izbora je odustala, umnogome usled činjenice da su protiv njenog poslovanja ustale najveće i najznačajnije katedre: Opšta književnost i teorija književnosti, Anglistika, Germanistika sa skandinavistikom, Slavistika, Srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima i Srpska književnost sa južnoslovenskim književnostima. Ovim katedrama se odnedavno pridružio i Seminar za društvene nauke.