Račun za utrošena vremena

Ovako više ne može, mogao bi u najkraćem glasiti zaključak analize poslovanja Elektroprivrede Srbije (EPS) koju su nedavno obelodanili članovi Fiskalnog saveta Srbije, dajući istovremeno preporuke za reformu, kao i za neophodne investicije. EPS je, kažu, na prekretnici, a uz suštinski preokret u poslovanju, neophodno je i da hitno otpočne novi investicioni ciklus, jer su „rezerve“ istrošene. Naime, u analizi se navodi da je EPS „do početka 90-ih godina prošlog veka bio dobro postavljen elektroenergetski sistem“ i da je zahvaljujući velikim viškovima proizvodnih kapaciteta mogao da dozvoli sebi da prethodnih 30 godina podmiruje potrebe za strujom, bez obzira što nije ulagao ni dovoljno da očuva ono što već ima. „Takvo poslovanje više nije održivo - u poslednjih nekoliko godina domaća tražnja je sustigla trenutne proizvodne mogućnosti EPS-a, a u narednih pet do deset godina očekuje se da će ih znatno premašiti“. Ukoliko što skorije ne otpočne investicije u nove proizvodne kapacitete, a uslov za to je reforma načina na koji trenutno funkcioniše - višak zaposlenih i velike zarade, niska cena struje, problemi u naplati i krađi struje - lako bi mogao da postane ozbiljan rizik za javne finansije zemlje, stoji u analizi Fiskalnog saveta. Podaci govore da je proizvodnja električne energije u EPS-u u 2018. godini bila za osam odsto manja nego 2013, odnosno da zbog nedostatka dovoljnih količina uglja i zastoja u proizvodnji, kao posledice višedecenijskog neinvestiranja, EPS-ova manja proizvodnja negativno utiče i na celokupan privredni rast zemlje, a što je posebno uočeno 2017. i 2018. Pritom, niti jedno postrojenje ovog preduzeća ne zadovoljava sve domaće, a kamoli ekološke standarde Evropske unije, što ga čini najvećim zagađivačem životne sredine u Srbiji. EPS-ove termoelektrane su po ispuštanju sumpor-dioksida u vazduh među negativnim rekorderima u Evropi, jer su emisije ove supstance 10 do 15 puta veće nego što je prosek u termoelektranama u EU. „EPS-u je neophodan novi investicioni ciklus od oko 5,6 milijardi evra da bi zadovoljio buduću tražnju za električnom energijom i važeće ekološke propise. EPS sada proizvodi u proseku tek nešto više od trenutne domaće tražnje, a do 2024. predviđeno je fazno gašenje osam zastarelih termoenergetskih blokova, što će dodatno umanjiti inače nedovoljne proizvodne kapacitete. Uz očekivani rast tražnje za energijom u narednih pet do deset godina, ocenjujemo da će EPS-u nedostajati kapaciteti za proizvodnju više od 5.000 gigavat-sati električne energije godišnje“, piše u analizi Fiskalnog saveta, uz upozorenje da se EPS obavezao da će do 2027. ispuniti sve zahteve EU u pogledu zagađenja vazduha, vode i zemlje iz svojih postrojenja. Fiskalni savet ocenjuje da bi najveći deo tih investicija koje EPS mora obezbediti u narednih sedam godina (oko 4,8 milijardi evra) trebalo da ide u obnovu ili izgradnju novih elektroenergetskih kapaciteta, dok ostatak od oko 800 miliona evra treba investirati u zaštitu životne sredine. Ova analiza potvrđuje da bi ulaganja u obnovu starih i izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju struje trebalo da budu najmanje tri milijarde evra, dok bi 1,1 milijardu evra trebalo investirati u povećanje proizvodnje uglja, jer zbog problema u njegovoj eksploataciji poslednjih godina, pada i proizvodnja struje u termoelektranama. „EPS od 2014. ne uspeva da obezbedi dovoljne količine uglja, a mada se nakon otklanjanja posledica poplava njegova proizvodnja oporavlja i lagano dostiže nivo iz 2013, kvalitet tog uglja je takav da ne obezbeđuje da se i proizvodnja struje vrati na isti nivo. Ovo je posledica nedovoljnih investicija u proširenje i otvaranje zamenskih kopova“, kažu u Fiskalnom savetu. Oni upozoravaju da, iako EPS nije jedini proizvođač električne energije u Srbiji, država ne bi smela da dozvoli da proizvodnja struje privatnog sektora postane zamena za onu iz EPS-a. „Po završetku najavljenih investicija privatnog sektora u proizvodne kapacitete, oni će biti dovoljni da nadoknade smanjenje EPS-ove proizvodnje, pa i da se u određenoj meri pokrije projektovani rast tražnje. Dakle, ne postoji veći rizik da u kratkom roku, čak i da EPS ne izgradi nijedno novo postrojenje, dođe do problema sa isporukom energije krajnjim korisnicima, ali ako EPS nije formalno zadužen za sigurnost snabdevanja, država to jeste, pa je onda logično da to radi preko svog javnog preduzeća. Zato ocenjujemo da bi EPS trebalo da uloži u kapacitete za proizvodnju dodatnih 5.000 gigavat-sati godišnje, kako bi pokrio rast tražnje i nadoknadio gubitak koji će nastati gašenjem pojedinih blokova, a da se eventualni višak električne energije izvozi“. Nevolja je u tome, međutim, što rezultati poslovanja EPS-a pokazuju da on nije u stanju da sam obezbedi novac neophodan da svoje investicije u narednih sedam godina poveća dvostruko u odnosu na trenutne. Analiza realizovanih investicija od 2009. do 2018. pokazuje da ovo preduzeće realizuje tek polovinu budžetiranih ulaganja, pa osim što kuburi sa novcem, pokazuje i nesposobnost da adekvatno upravlja projektima. U svojoj analizi Fiskalni savet to ilustruje nizom primera, a kao najradikalniji ističe izgradnju postrojenja za odsumporavanje na pojedinim blokovima termoelektrane „Nikola Tesla“ koja je počela tek tokom ove godine, iako je novac odobren iz japanskog kredita još davne 2011. „Potrebno je veće angažovanje države kako bi se otklonile sve prepreke koje usporavaju realizaciju projekata, i onda kada je novac obezbeđen. Sa jedne strane veće učešće države, odnosno nadležnih ministarstava kada su u pitanju neophodne dozvole i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, ali i osnaživanje kapaciteta u samom preduzeću za realizaciju projekata“, savetuju u Fiskalnom savetu. A da bi bio u stanju da finansira neophodne investicije, EPS svoj godišnji profit mora povećati sa nekoliko desetina miliona evra na više od 200 miliona godišnje, što nije nemoguće uz reformu poslovanja. Takođe, Fiskalni savet ističe da bi, čak i u slučaju zaduživanja za investicije u prvih nekoliko godina, EPS morao da obezbedi profit dovoljan da te kredite uredno servisira, kako ne bi opterećivao srpski budžet. Iako iz ovog javnog preduzeća NIN-u nisu odgovorili na navode koje je izneo Fiskalni savet, kako u pogledu neophodnih investicija, tako i u sadašnjem načinu funkcionisanja ovog, najvećeg državnog sistema, činjenica je da njihove finansijske rezultate ugrožavaju kako niska cena električne energije, tako i gubici koje stvaraju nedovoljnom naplatom isporučene energije. I za jedno i za drugo odgovornost bi se mogla tražiti u državi kao vlasniku preduzeća, koja je, uostalom, najodgovornija i za sve neracionalnosti koje se javljaju u poslovanju EPS-a. Naime, i sam Fiskalni savet ističe da EPS ima značajne gubitke na mreži, odnosno krađu struje, ali isto tako i da pojedinim neplatišama uredno i dalje isporučuje električnu energiju. EPS godišnje zbog neplaćene struje gubi više od 100 miliona evra, što je pet odsto njegovih poslovnih prihoda. „Do oktobra 2019. samo deset najvećih neplatiša napravilo je dug od 15 miliona evra“, kaže se u analizi. Najveći među njima su grad Kragujevac, Resavica, GSP Beograd, kragujevačka toplana, Jumko Vranje, Staklara Paraćin... po pravilu državna preduzeća kojima se očigledno toleriše neplaćanje utrošene struje. Ono što još jeste direktna odgovornost države, jesu i cene koje EPS plaća proizvođačima struje iz obnovljivih izvora energije, a koje su više od onih po kojima isporučuje energiju, što doprinosi njegovim gubicima. Pritom, nesumnjivo bi se vlastima mogla zameriti i činjenica da, opterećeni divnom fiskalnom slikom, uzimaju dobar deo dobiti javnih preduzeća u budžetsku kasu, ali ta činjenica ne menja suštinu da EPS godišnje profitira daleko manje nego što bi mogao kada bi promenio način na koji funkcioniše. Fiskalni savet u svom dokumentu navodi da se mora prestati sa praksom da EPS uplaćuje deo ostvarene dobiti u budžet, naročito što se pokazalo da je on po tom, ali i po nekim drugim osnovama, od 2015. do 2018. uplatio u državnu kasu oko 250 miliona evra, dok je za isti taj period zabeležio kumulativnu dobit za 100 miliona evra manju. Ovaj apsurd uvećan je i za činjenicu da EPS novac uplaćuje i pored činjenice da budžet poslednje dve godine beleži suficit, a u Fiskalnom savetu podsećaju da je država pre četiri godine uvela i akcizu na električnu energiju, od koje samo preduzeće nema nikakve koristi. „Država je od akcize u periodu od 2015. do 2018. prihodovala 52 milijarde dinara. Uvođenjem akcize, EPS je svojim potrošačima povećao cene, ali sam nije imao nikakvu korist, jer novac ide u državnu kasu. Drugim rečima, zbog državnog budžeta, on trpi dvostruku štetu - svojim kupcima naplaćuje veću cenu, sam zbog toga ne zarađuje više, a na sve to i uplaćuje novac u budžet po osnovu dobiti.“ Osim zaključka da je njegov godišnji profit daleko niži od profita elektroenergetskih sistema sličnih performansi u nekim drugim evropskim zemljama, tako i učešće zarada u ukupnim troškovima EPS-a zauzima značajniju stavku nego u nekom drugom, uporedivom sistemu. „Troškovi zarada su preveliki i neracionalni, i to je najvažniji deo potrebnih reformi u EPS-u“, navodi se u analizi. Udeo troškova za plate u prihodima kompanije za 50 odsto je veći u EPS-u no što je u uporedivim kompanijama. Prosečna zarada na kraju prošle godine skoro je dostigla 90.000 dinara, a višak zaposlenih procenjuje se na više od 10 odsto. Dok sa jedne strane, analize pokazuju da ovom preduzeću nedostaje stručnog kadra, odnosno inženjera, dotle EPS svom jatu pripaja neke gubitaše poput Kolubara građevinara, koji je sa lošim poslovnim rezultatima i oko 600 zaposlenih, prošle godine postao sastavni deo EPS-a. Fiskalni savet navodi da je EPS-u zbog toga što ima i višak radnika, ali i nepovoljnu strukturu zaposlenih, potrebna izrada opšte sistematizacije radnih mesta, jer bi se na uštedama za zarade godišnje moglo osloboditi najmanje 50 miliona evra za neophodna ulaganja. Oni kažu da, prema njihovim informacijama, dokument o racionalnoj sistematizaciji ne postoji, te da bi njegovu izradu možda trebalo posvetiti nekim eksternim stručnjacima, uz koordinaciju nadležnog ministarstva. Fiskalni savet na kraju navodi da je za uspešno funkcionisanje ovog preduzeća neophodno i povećanje cene struje, ali da takvoj odluci moraju prethoditi reforme i broja zaposlenih i njihovih zarada, kao i sistema naplate, prekidanjem prakse isporuke električne energije onima koji je ne plaćaju. Oni predlažu da u srednjem roku struja poskupi za 15 odsto, što bi EPS-u doprinelo da pokrije polovinu neophodnih ulaganja. Navodi se da je struja u Srbiji daleko jeftinija nego u okruženju, dok sa drugim energentima to nije slučaj. NJena niska cena podstiče građane da je neracionalno troše, ističu oni. Očigledno je, međutim, da tako funkcioniše i sam proizvođač. I njegov skroman profit ne sprečava ga da rasipa na plate, viškove i državne prohteve.