Brutalno sankcionisanje građana

Onog časa kada je iranska vlada odlučila da poveća cenu goriva, odnosno da ukine državne subvencije, na ulice su izašle hiljade ljudi. Desetak dana kasnije već su se brojali mrtvi, povređeni i uhapšeni. Procene zapadnih medija govore da je ubijeno oko 150 a više od 27. 000 ljudi uhapšeno. Iranski predsednik Hasan Rohani, koji ih je nazvao „malom grupom neprijateljskih vojnika“, sada je na istoj strani na kojoj i njegovi dojučerašnji oponenti. Kada je, pre šest godina, prvi put izabran, izgledalo je da je to čovek koji donosi promene, više slobode, manje ograničenja, otpor tvrdoj liniji i volju da pregovara. Tražio je poverenje građana za sporazum koji je trebalo da donese ukidanje sankcija i ozbiljno olakšanje za zemlju, i dobio ga je. Pre četiri godine potpisan je Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) koji je u zamenu za obustavljanje razvoja nuklearnog naoružanja doneo ukidanje sankcija. Bila je to pobeda koja nije lako izvojevana. Dve godine kasnije izbile su demonstracije, tada je Rohani priznao demonstrantima pravo da „kritikuju i protestuju“, ali tada se još uvek osećao sigurno i očekivao da njegovi potezi donesu otvaranje Zapadu i boljitak za Iran. Otkako je američki predsednik Donald Tramp prošle godine doneo odluku da se SAD povuku iz sporazuma, reforme su izgubile na popularnosti, a snage koje su od početka bile protiv saradnje sa Amerikom, ojačale. U ruke im je pao argument pravo iz Vašingtona - nema koristi od dogovora sa Zapadom. Rohani je počeo da gubi politički kapital i sada ga vidimo kako na te iste građane šalje policijske snage i naziva ih neprijateljima. Vlasti su objasnile da će ovo povećanje cena omogućiti pomoć za ugrožene kategorije, nezaposlene, radnike, samohrane majke i one slojeve stanovništva kojima je potrebna takva pomoć, ali građani se plaše daljeg urušavanja i da će ovo biti tek početak. Već se dovoljno dugo bore za opstanak, a uporedo s troškovima života raste i nezaposlenost. U talasu poskupljenja lekova i hrane, poskupljenje benzina shvaćeno je kao signal da sledi još žešća ekonomska kriza. Otkada se Amerika povukla i počela da uvodi nove sankcije, kao i da preti svakome ko sarađuje sa Iranom, izvoz nafte drastično je pao. Poređenja sa trenutkom kada su, pre tri godine, sankcije skinute i kada je izvoz nafte skočio na 2,5 miliona barela dnevno, dok je danas 400.000, sasvim je dovoljno da ilustruje sa kakvim se strahovima suočavaju iranski građani. Sam Teheran procenjuje da će inflacija dostići 42 odsto. Uprkos tome što su veoma dugo tvrdile da se ne boje sankcija i da imaju način da ih prevaziđu, vlasti su sada pod dvostrukim pritiskom. Spoljnim sankcijama i unutrašnjim protestima. Islamska Revolucionarna garda zapretila je da će uništiti Ameriku, Veliku Britaniju, Izrael i Saudijsku Arabiju, ukoliko nastave da podstiču nerede u zemlji, direktno ih optuživši da stoje iza demonstranata. Za to vreme američki državni sekretar Majk Pompeo traži od demonstranata informacije, fotografije i video-snimke koji dokazuju napade na njih, obećavajući da će objaviti sav taj materijal. Odmah je obelodanio i da je imenima iračkih zvaničnika koji se nalaze na listi lica kojima se zabranjuje ulaz u Ameriku dodato i ime ministra informisanja, zbog blokiranja interneta. Iranski odgovor na demonstracije je prilično nasilan, ne zna se kako bi vlada u takvoj situaciji mogla da reaguje na nove provokacije u regionu ili na nove pritiske iz Vašingtona. A ne treba zaboraviti ni na uticaj koji Teheran ima u Siriji, Iraku i Libanu.