Plagijatori stvarnosti

Siniša Mali je plagirao doktorat, presudio je Univerzitet. Odluka je neopoziva i konačna. Neka naivčina očekivala bi da političari, počev od samog Siniše Malog, uvaže odluku najveće i najbitnije obrazovne institucije u zemlji. Još veća naivčina bi možda očekivala i da Siniša Mali podnese ostavku na mesto ministra finansija, ako ne sam, a ono po savetu kolega iz Vlade ili vrhovnog kolege iz Predsedništva. Međutim! Ne samo da kolege nisu uvažile odluku BU i ne samo da kolege nisu savetovale Malom da podnese ostavku nego su kolege stale u odbranu Siniše Malog, a ostrvile se na, pogađate, Univerzitet. Među prvima se oglasio, naravno, predsednik Srbije Aleksandar Veliki, pardon Vučić. On je rekao da odluka Univerziteta neće uticati na ministarsko mesto Siniše Malog. A, realno, i zašto bi? Zašto bi iko video problem u tome da čovek koji tu i tamo voli da štrpne nešto tuđe upravlja finansijama cele zemlje? Doduše, predsednik se kasnije malo predomislio i rekao da će Mali, ipak, morati da plati političku cenu, ali nije precizirao šta to znači, tako da će Mali verovatno platiti cenu taman koliko ju je onomad platio i kompletni idiot iz Savamale. U najgorem slučaju, plaćanje političke cene podrazumevaće da Mali, poput Bratislava Gašića, „izdrži“ godinu, godinu i po dana bez funkcije, pa da onda avanzuje na neku još bolju. Premijerka Ana Brnabić je, takođe, stala u odbranu svog ministra, navodeći da je odluka o poništavanju doktorata politička odluka, te da je ona rezultat političkog pritiska na Beogradski univerzitet, kao i određenih dvostrukih aršina. Kad smo kod dvostrukih aršina, zanimljivo je da Branabić nije reagovala kada su aktivisti Srpske napredne stranke upali u zgradu rektorata i nije osudila taj vrlo direktni vid političkog pritiska na Univerzitet. Da ne budemo nakraj srca, možda samo nije našla za shodno da tada komentariše aktiviste SNS-a, jer u to vreme nije bila članica te stranke. Svojim izjavama je u zaštitu Siniše Malog stala i koleginica Zorana Mihajlović, mada bolje da i nije, s obzirom na to da nije mogla da smisli ništa bolje od tvrdnje da je „doktorat njegova privatna stvar“. Ministarka Mihajlović je, nažalost, prečesto zauzeta nenajavljenim posetama gradilištima, tokom kojih često ne zatekne radnike, ali vrlo često zatekne bar jednu TV ekipu. Zato je propustila, recimo, bitnu informaciju da doktorat ministra ni u Nemačkoj nije privatna stvar, naročito ako je taj ministar doktorat plagirao, i to čak mnogo manje plagirao nego što je njen kolega Siniša. Često se ugledamo na Nemačku, često se i poredimo sa tom zemljom, pa eto divne prilike da se malo ugledamo i kada su odnos prema obrazovanju i akademska čestitost u pitanju. Najdalje su u podršci kolegi otišli gradonačelnik Obrenovca Miroslav Čučković i direktor Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić, koji su otprilike pisali kako je „svako delo Siniše Malog doktorat sam po sebi“. O nedelima poput nacrtanih tendera za novogodišnju rasvetu, nerasvetljenog rušenja u Savamali, te umešanosti u aferu sa 24 stana u Bugarskoj nisu pisali. Moguće je da, pošto su hvalospeve pisali na Tviteru, nije bilo dovoljno mesta. Za ove teme je, ipak, potrebno mnogo više prostora, verovatno bi i po doktorat mogao da se napiše o svakoj. Nadajmo se samo da su sve ove metode odbrane, koje su prilično ponavljane u SNS krugovima, nastale nekako istovremeno, po principu „veliki umovi razmišljaju slično“. U suprotnom, ispašće da je tu neko nekoga plagirao, a to nikako ne bi bilo dobro.