Mafija dobrovoljno neće otići sa vlasti

Govori o namirenju pravde posle decenija izvrgavanja ruglu nečeg što bi trebalo da bude država, garant elementarno pristojnog i pravičnog života svih njenih građana. Ali, kada se vraćamo u istoriju jasno je da namirenje pravde uporno izostaje i da ga nikada nije ni bilo. O tome zašto bismo verovali njemu, nakon odluke da posle svega uđe u politiku, sociolog Jovo Bakić, koji zagovara opciju B ako ne prođe opcija A i pri tome ne krije da je opcija B – revolucija, za NIN kaže: „Ako vam treba 50.000 evra da biste registrovali stranku, to znači da je sirotinji i prosečnom čoveku onemogućeno bavljenje politikom. U Italiji je Đulio Andreoti, oličenje političkog sistema posleratne Italije, decenijama bio u svim vladama, a na kraju je osuđen kao pripadnik mafije. Betino Kraksi, čelnik Socijalističke partije, takođe je bio u mnogim vladama, a osuđen je na zatvor zbog iznude, jer je iznuđivao novac od bogataša za lične i stranačke potrebe. Na stotine italijanskih političara je završilo u zatvoru, Demohrišćanska stranka je nestala, Socijalistička i Liberalna partija Italije takođe. To mora da se dogodi i ovde zato što su neke stranke povezane sa mafijom ili sa sumnjivo stečenim krupnim kapitalom i nema sreće za ovu zemlju dok te stranke vode glavnu reč. One moraju nestati, čitav potpuno truo politički sistem moramo razoriti“, ističe Bakić. Preuzimate stranku Žarka Koraća? Pušten je spin da preuzimam stranku Žarka Koraća, što nije istina. Socijaldemokratska unija je pre godinu dana imala kongres, u proglasu su naglasili da su ponosni na svoje delanje tokom 90-ih jer su pripadali antiratnom pokretu, suprotstavljali se nacionalističkom divljanju, ali su istovremeno istakli i da se stide učešća u vlasti nakon 5. oktobra, kada su sprovedene mnoge pljačkaške privatizacije i kada je 2011. donet Zakon o izbacivanju iz kuća, naravno, sirotinje. U tom proglasu pozvali su sve levičare da se udružimo i zajednički borimo protiv kapitalizma i oligarhije a za društvo demokratskog socijalizma. Godinu dana traje to udruživanje i uskoro bismo održali osnivački kongres nove stranke, a pošto je SDU već registrovana, nema potrebe za registracijom. Niti je reč o preuzimanju stranke niti o Bakićevoj stranci, već govorimo o udruživanju levičara. Samo sam jedan od udruženih levičara i ništa ne preuzimam, nego sam tu na zajedničkom poslu sa drugima. Izlazite na izbore? Još nije izvesno. Ali, ako su turska i mađarska opozicija uspele da osvoje vlast u najvećim gradovima, Budimpešti, Ankari, Istanbulu i Izmiru u mnogo težim, rđavijim uslovima nego što su u Srbiji, ne vidim razlog za bojkot ovde. Treba da se borimo na svim frontovima, pa i na izborima, uprkos tome što na njima vlast neće biti smenjena, jer mafija dobrovoljno ne silazi s vlasti. Ona se mora pritiskati na izborima, ali i na ulici, svuda i na svakom mestu. Jedino na taj način se može autoritarni i mafijaški režim dovesti poznaniju prava. Zar to nije samo davanje legitimiteta vlasti, jer za vas nema ko da čuje, ne postojite za TV sa nacionalnim frekvencijama, pa tako ni za širu javnost? Pomenuh Tursku i Mađarsku, ne mislim da su Srbi ni gluplji ni manje borbeni nego što su Turci i Mađari. Ako mi mislimo da smo izuzetno glup, plašljiv i bezvezan narod, onda u redu. Onda ta logika ima smisla. Ja mislim da nismo. Pored toga, ima niz onih koji će glumiti opoziciju i tako obezbediti legitimitet. Kažu da ste trojanski konj, kao što je to bio Beli Preletačević? Neka konji ržu o Troji. Kako predviđate budućnost političkog života u Srbiji? Jurićemo ih po ulicama, nema dileme. Mislite da nas okolnosti vode ka tome? Pozivate na revoluciju? Drugačije ne može, osim ako Vučić ne uvede Srbiju u NATO i, uz podršku SAD i EU, vlada kao Milo Đukanović u Crnoj Gori, na još autoritarniji način. Izlazak opozicije neće predstavljati legitimitet za nov mandat autoritarne vlasti? Izlazak na izbore nije davanje legitimiteta vlasti nego borba za interese građana i levice. Računam na građane, a Vučić nema legitimitet bilo da ljudi izađu na izbore ili ne, jer vlada na autoritaran način. Šta ćete dan posle izbora i pobede Vučića, svi vi koji izađete na izbore? Borićemo se u Skupštini i van nje i na svakom mestu protiv vlasti i protiv opozicije. To su dve strane autoritarno-oligarhijskog sistema. Oligarh je i Dragan Đilas, oligarh je i Aleksandar Vučić. Razlika je u tome što je Vučić uz to povezan s mafijom, a Đilas nije. Bitna razlika, ali to ne znači da ćemo mi reći: „Bravo Dragane, vodi nas“. Zato što mislimo da to vodi takođe u jednu vrstu autoritarnosti i vladavine bogataša u njihovom sebičnom interesu. Setite se kako je vodio grad, načina na koji je razgovarao s vašim koleginicama u Kažiprstu, pa i čitave medijske slike. To što je bio bolji od sadašnje vlasti ne znači da je služio građanima. Kada vidite da Đilas prolazi kroz nemilosrdnu kampanju kao Oliver Ivanović, zar ne pomislite da mu pripremaju scenario kosovskog lidera opozicije? Kada vlada Vučić šta očekuješ?! Da te miluje po glavi? Ko god javno nastupa neophodno je da zna da podnosi udarce i da ih zadaje. Koje su to političke snage sa kojima biste mogli da se udružite? Nema ih. Postoje samo lokalne organizacije za koje bih bio srećan da se tu nađu. Lokalni front, pretpostavljam? To su lokalne organizacije koje su izašle iz Građanskog fronta, a dobrodošli su lokalni frontovi Kraljeva i Valjeva, Inicijativa za Požegu, ako to žele. Niko ko je imao ili ima veze s vlašću u Srbiji nije naš partner zato što su kompromitovani. Oni to ne shvataju i misle da im je narod kriv jer ne razume njihovu genijalnost. Ne, nemaju poverenje u njih, žao mi je, to je prosto tako. Đilasu sam u oči kazao: „Ne možeš jednog dana da izađeš iz politike pod baražnom paljbom tabloida a da budeš šef Košarkaškog saveza Srbije (što bez blagoslova Aleksandra Vučića ne biva), pa se odjednom vraćaš u politiku, a dok nisi u politici niko te ne dira“. To odgovoran čovek ne radi. Čim je tvoje ime balast za jednu organizaciju ne stavljaš se na čelo te organizacije, u najboljem slučaju trebalo bi da je u pozadini. Ako se isturi, laka je meta. Posle izbora, kako vidite vaš politički život? Očekujem da budem na vlasti. Osvojenu političkim putem? Svi načini su politika. Kad god se borite, želite da pobedite, inače se ne biste time bavili. Imam šanse protiv svakog, uključujući Vučića. Moje je da se borim. Napoleon je govorio: prvo stupi u ozbiljnu bitku pa ćemo posle videti. Kako ste se odlučili da zagazite u politički život? Drugovi su me ubedili. Rekli su da bi želeli da budem sa njima, jer inicijativa nije potekla od mene, i odgovorio sam da ću pomoći koliko mogu. Bili ste na meti režima i pre no što ste osnovali partiju? Da, kao građanin. I kao profesor koji žestoko kritikuje vlast. Da li možete da predvidite razmere napada koji će uslediti? Evo, već jedan od tih trbuhozboraca Vučića je, dok je optuživao NIN i vašeg glavnog urednika za ne znam kakve zločinačke zamisli protiv vrlog nam predsednika, pominjao i mene u tom kontekstu. Ali, čim javno nastupate, morate biti spremni na tako nešto. Nebojša Krstić, bivši savetnik predsednika Tadića, kaže da tako pristojna novina sa najdužom novinarskom tradicijom u Srbiji i na Balkanu ne bi trebalo da poziva na nasilje, terorizam, kao i da NIN ne bi trebalo vas da intervjuiše. Inače, postaje teroristička ćelija? On je poslednji čovek koji ima pravo da sudi bilo kome. Bio je savetnik Borisa Tadića, sada je trbuhozborac Vučića; ne skida se s televizija, na moju radost. Šta je za vas dobit političkog delovanja? Nema je. Uglavnom su problemi, provlače vas kroz blato, ali to je moj izbor, ne mogu da sedim i ćutim. Za mene to prosto nije moguće. Sociolog sam, predajem sociologiju politike, to je pitanje struke da se oglasim povodom nenormalnih, kriminalnih stvari, mafijaškog upliva u politiku. Mafija je preuzela, otela našu republiku i moja je obaveza da to govorim, kao građanin, sociolog, univerzitetski nastavnik ili političar. Pet godina traje agonija oko doktorata Siniše Malog. Plagijat se, nakon što ga neko dokumentuje, što je učinio profesor Karapandža, utvrđuje za manje od 24 časa. Univerzitet se obrukao. Kada danas slave rektorku to nije normalno, jer je ona bila deo Rektorata i ranije, a Siniša Mali je već 2014. bio poznat kao plagijator. Članovi komisije za odbranu doktorske disertacije i mentor ne zaslužuju da budu univerzitetski nastavnici. Mora se postaviti princip odgovornosti i po tom principu postupati. Kada se to reši, možemo da kažemo, ej čoveče, ti si ministar finansija, a lažeš i kradeš, pa sada još barataš našim novcem kao poreskih obveznika. To ne ide. Ako si ukrao nečiju intelektualnu svojinu, dva naučna rada, čitave stranice plagirao, ti si lopov i kao lopov si postavljen za ministra finansija koji direktno upravlja prihodima uzetim od svih građana za porez. Ti ćeš onda svakako krasti naše pare jer na to si navikao. Tebi je to u krvi. Ako ne uviđamo tu vrlo jasnu logičku vezu, u grdnom smo problemu. Šta o nama govori slučaj Megatrend, rekli ste da nismo glup narod? Ovde ustanove dugo ne rade, poslednjih sedam godina je samo poslednja faza potpunog razaranja institucija. Inače, kako je uopšte bilo moguće da Megatrend dobije dozvolu? Tako što je vlasnik blizak SPS-u i od socijalista je dobio dozvolu. To je prvi privatni univerzitet u Srbiji, od početka do kraja tragičan. Pa gde je Tadić išao da govori? Nije išao na Filozofski fakultet, koji je završio, nego na Megatrend. To svedoči o oligarhijskim vezama koje prožimaju i privredu, i politiku, i obrazovanje. Jedan odsto stanovništva je monopolisao bavljenje politikom, ekstraprofitonosnim i javnim poslovima. Sirotinju su isključili, a onda je kupuju pred izbore, ovom deterdžent a onome kafa; uz poklanjanje krava u bogatijim krajevima. Korumpirate građane, uništavate moral građanstvu i onda su svi navikli da se prodaju. Koliko je kilogram na toj stočnoj vagi? To ne sme tako da bude. Mi smo propali, ali ako se ne trgnemo sasvim izvesno propadanje će se nastaviti unedogled. Ako se trgnemo, možda još ima nade za nas. Možda je i nema, ali treba pokušati. Da ste na vlasti, da li biste ukinuli Megatrend i preispitali diplome… Svakako, i konfiskovali bismo imovinu Mići Jovanoviću (zato i pobeže u Kan!), svim narodnim neprijateljima, Željku Mitroviću, raznim Vučićevićima… Sudili biste po kratkom postupku, presuđivali bez suda? Ako dođe do preuzimanja vlasti na drugačiji način od izbora, a mislim da jedino to tako može, bilo bi revolucionarnih sudova, čišćenja ozbiljnog smeća, konfiskacija imovine, zatvora… Revolucionarni sudovi. Sudili bi po pravdi. Sudili bi sudije! Ne bih presuđivao ja niti stranka kojoj pripadam. Može neko decenijama da služi svakoj vlasti i truje narod… … A onda dođu drugi koji će služiti vas? Nemoguće, jer došlo bi do promene društveno-ekonomskog sistema. Krupni kapitalisti teško da bi postojali, nekima bi bila konfiskovana imovina, a drugi bi morali da plaćaju visoki porez. Neki ga sada uopšte ne plaćaju... Da li bi u vašem sistemu i zvaničnici Poreske uprave za to odgovarali? Kao i svi. Kao i REM. Idealna kazna za njih bi bila da svi pojedinačno vrate sve pare koje su u vidu zarada dobili za vreme dok nisu radili svoj posao. U mnogim zemljama sve više se visokim stopama oporezuju siromašni slojevi, a retke su države koje imaju progresivne stope za najbogatije? Tačno, i to je tragično, i ne može da traje u nedogled, već je pitanje trenutka kada će da pukne. Nakon pada NJujorške berze govorilo se o alternativi takvog kapitalizma, ali nije pronađena do danas. Zar ova vaša politika ne predstavlja politiku neke nove utopije? Bez utopijskog mišljenja nema nade. Ako nemate utopiju mislite da je ovo svet bez alternative i da će ovo u čemu živite trajati dokle god živite. To je neizdrživo. Ovo je pakao i taj pakao mora da se menja. Problem je kod revolucija kada se ljudi zanesu pa krenu u prekomernu upotrebu sile, a to se dešavalo posle svake revolucije, što svakako nije poželjno. Mora država, koja ima monopol na upotrebu sile, pažljivo tom silom da rukuje, da ne pogađa nedužne, nego zlikovce. Kada biste kojim slučajem došli na vlast, šta biste s vojskom i policijom i da li računate na te sile u tom stvaranju nove pravde? Apsolutno bih očekivao njihovu pomoć. U državnom aparatu većina je sasvim u redu i mislim da bih imao veliku pomoć u inspektorima MUP-a, jer oni sada ne mogu da rade svoj posao. Pogledajte tužilaštvo, ono deluje po naredbi umesto po zakonu, npr. kada je posle mog prethodnog intervjua NIN-u, predsednik prozvao tužilaštvo da podigne krivičnu prijavu protiv mene. No, mnogo je potresniji slučaj Aleksandra Obradovića, jer on je još i protivpravno pritvoren. To je stravično kršenje njegovih prava. Uradio je izuzetno važnu stvar, ukazao na stravičnu pljačku državnih preduzeća u korist privatnih trgovaca oružjem. Uzgred, ne bi smeli da postoje privatni trgovci oružjem u Srbiji. Svi će jednog dana morati za to da odgovaraju pred sudom. Isključivo država može tim poslovima da se bavi. Kada pustite privatnim trgovcima oružjem da vršljaju, oni nađu vezu s političarima. Nije slučajno Slobodan Tešić bio glavni finansijer SNS, a verovatno je to i dalje. Za trgovce oružjem i drogom vezane su neke skandalozne stvari. Ko za lične prijatelje ima trgovce drogom? Darko Šarić nije imao kancelarije kod mene nego u sedištu SPS-a. Ili Sale Mutavi, nije se družio sa mnom nego sa sinom predsednika. NJegovi najbliži prijatelji su bili sa Vučićevim sinom na svetskom fudbalskom prvenstvu u Rusiji, a zajedno imaju više od 25 godina robije. I kada bi se to saznalo u iole civilizovanoj državi, predsednik bi sam podneo ostavku zato što je u sukobu interesa - štiteći sina ne može da štiti opšti interes. Dakle, Vučić je vrlo dobro znao u kom mu se okruženju kreće sin, kao što vrlo dobro zna da Marko Vučković dobija ekstra profitonosne poslove od Elektroprivrede Srbije. Otvorio je firmu 2015. na Zvezdinom stadionu. To Vučić ne zna? Pa, on je (više)decenijski prijatelj sa svima njima. Ako dođete na vlast ko bi snosio odgovornost zato što je uzbunjivač Aleksandar Obradović u zatvoru? Istraga bi to morala da utvrdi, a najverovatnije je odgovoran ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Pošto bi se sve ispitalo, to bi se dokazalo ili opovrglo, a u prvom slučaju bi se zatim ispitalo da li je odgovoran i predsednik Vučić.