Raspuštanja pred okupljanja

Poslanik Demokratske stranke Balša Božović požalio se NIN-u da je atmosfera u kojoj se odlučuje u toj partiji takva da ko god pita biva proglašen za „Vučićevog čoveka“. Da nije tužno što se jedna od najstarijih stranaka u zemlji, i svakako jedina koja se do sada mogla pohvaliti transparentnim unutrašnjim procesima, godinama atomizira pred očima sve manjeg broja simpatizera, bilo bi sarkastično što se sredstva borbe namenjena ka spolja tako brzo reflektuju na unutrašnji plan. Kada je potpredsednik DS Dejan Nikolić izjavio da će svako ko izađe na predstojeće izbore biti isključen iz te stranke bila je to navodno reakcija na tvrdnje one grupe funkcionera koji su se zalagali da odluka o bojkotu izbora bude „uslovna“ i koji su tvrdili da se određeni odbori DS, ali i delovi zajedničkog opozicionog bloka Saveza za Srbiju, svakako spremaju za izbore. Naizgled i do kraja pojednostavljeno - grupa okupljena oko poslanika DS optužena je da želi da zadrži poslaničke plate i status i da protiveći se bojkotu razbija jedinstvo u Vučićevu korist, a novo rukovodstvo stranke - da predaje DS Draganu Đilasu na upravljanje namerno umanjujući značaj te stranke unutar Saveza za Srbiju. Tokom prethodnog vikenda izuzetno burnu sednicu Glavnog odbora pratio je sastanak Izvršnog odbora na čiji predlog je Predsedništvo raspustilo gradski odbor Beograda i još nekoliko lokalnih, kao i Demokratsku omladinu čije rukovodstvo je izabrano šest dana ranije. Sednicu je napustio Branislav Lečić kazavši da mu nije dozvoljeno da govori i da na njoj nema kvoruma. U znak protesta zbog lošeg vođenja sednice i „nedostatka demokratije u DS“ sastanak su napustili i Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Radoslav Milojičić Kena i Slobodan Milosavljević. Demokratska omladina se istog dana zatvorila u prostorijama centrale stranke, a nakon sastanka sa predsednikom Zoranom Lutovcem dogovoren je novi sastanak na kome će njihovi zahtevi biti precizirani, u sredu, kad ovaj broj NIN-a bude u štampi. Tako su na tapet, pored dosadašnjih nesuglasica – odnosa prema bojkotu, položaja DS unutar Saveza za Srbiju, najavljenog ujedinjenja sa SDS Borisa Tadića i Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, stigle i procedure. Makar kao formalan razlog za svađu. Lečić je tvrdio da mu predsedavajući nije dao reč, predsedavajući Saša Paunović da se ovaj kasno javio i da se po svaku cenu htelo rušenje kvoruma. Kod pitanja Demokratske omladine - osporavana je legitimnost izbora i poštovanje procedura, a nezadovoljni funkcioneri, koji, po svemu sudeći, imaju podršku u podmlatku, da se htela osporiti ta podrška. Balša Božović kaže da je zbog „verbalnog delikta“ udaljen sa sednice GO, jedinog mesta na kome je, jednom u tri meseca, moguće postaviti pitanja o odlukama i radu stranke i na kome je to probao i da učini. „Niko ne zna šta se dogodilo da, u poslednje vreme, bude raspuštena polovina stranke, 61 odbor. Pa, ko tu radi za Aleksandra Vučića? Na sednici GO nije vođena nikakva diskusija. Poslanički klub tražio je sastanak sa Političkim savetom i Predsedništvom, jer su ta tri tela oduvek imala redovne sastanke. Sada se dešava da se najvažnije odluke donose van stranke, a u stranci one samo verifikuju. Moj zahtev je bio da se odlučivanje vrati u stranku, da se odgovori na pitanje zašto se internacionalna sekretarka stranke Jovana Majstorović, naša najbolja osoba za kontakt sa međunarodnim organizacijama, iščlanila iz stranke, kao i doskorašnji predsednik Omladine, koji je svojim trudom izneo proteste. Potom zašto se formira telo koje će biti zaduženo i za upravljanje finansijama, od ljudi čija imena nisu sporna, ali neki od njih nisu ni članovi naše stranke, i bez ikakvog razgovora o tome. Želimo povratak demokratskim procedurama i vrednostima na kojima je sazdana DS, a koje podrazumevaju da možete biti i u manjini, a imati pravo na glas i mišljenje.“ Božović tvrdi da se odluke o bojkotu, koja je doneta u septembru, svi drže i da je svi poštuju, te da samo postavlja pitanja zašto se takve mere preduzimaju sada, kome ide u prilog da se raspuštaju odbori jedine stranke u opoziciji koja ima infrastrukturu da bojkot izvede kako treba, zašto se koči ujedinjenje DS i zašto se transparentnošću ne zaustave spekulacije u vezi sa novcem iz Fondacije DS za unapređenje demokratije „LJuba Davidović“. Formiranje Odbora za finansijsko upravljanje i kontrolu, koje je predložio predsednik stranke, dodatno je podgrejalo spekulacije o finansijskoj zavisnosti DS, potencijalno i od lidera SzS. Na Lutovčev poziv, sastanku GO prisustvovali su i Nebojša Zelenović i Gojko Božović, koji su se obratili funkcionerima stranke. Zamenik predsednika DS Saša Paunović odgovara na kritike Balše Božovića najpre negirajući radikalne mere. On tvrdi da Božović tendenciozno uvećava broj raspuštenih odbora i to računajući sve raspuštene u poslednjih nekoliko godina, u želji da prikaže nedostatak demokratije u stranci. „Akcija se vodi i spolja i iznutra na način da je očigledno da postoji interes da se neka opozicija pojavi na izborima. U trenutku kad imamo pozornost međunarodnog faktora i priznanje angažmanom Evropske komisije da na izborima ne postoje slobodni i fer uslovi, pojavljuje se volja i želja dela opozicije da se na bilo koji način izađe na izbore i da im se da legitimitet.“ Paunović za NIN kaže da je i sednica GO bila dokaz o „subverzivnom delovanju“ van interesa stranke, te da problem jeste u delovanju onih odbora koji ne postupaju u skladu sa odlukama DS, koja je odlučila da bude deo SzS. U slučaju beogradskog odbora, reč je i o lošim rezultatima na prethodnim izborima, kada su samostalno nastupali, a da je odluka o raspuštanju Demokratske omladine doneta u skladu sa Statutom, jer su u izbornom procesu prekršena pravila, na šta je omladina upozorena pre izbora. Paunović tvrdi da je DO predloženo odlaganje kongresa dok proceduralno ne budu spremni za izbor rukovodstva. „Probleme i ovoga puta prave isti ljudi kao i 2013-2014, pa 2016-2017. To su javnosti poznatiji članovi DS koji su se u stranku učlanili kada je ona bila na vrhuncu moći i na vlasti u državi, a koji su lobiranjem unutar stranke uspevali tako da dođu do stvarne moći spolja. Oni ne razumeju da je opšti cilj baviti se njome u odnosu na građane. Ne, dakle, obaranje kvoruma, nego osvajanje glasova na izborima. Grupa tih funkcionera je do izbora Zorana Lutovca presudno uticala na izbor sva tri prethodna predsednika i ne može da razume da DS nije jedan čovek ni nekih deset, ma koliko bili poznati, nego je DS ideja Srbije u Evropi“, kaže Paunović. U istoriji Demokratske stranke najznačajniju ulogu gradski odbori su odigrali tokom izbora za predsednika 2000, u nategnutoj borbi između Slobodana Vuksanovića i Zorana Đinđića, čijoj je pobedi ključno doprineo Zoran Živković iz Niša. Tako posmatrano, centralistička mera raspuštanja opštinskih odbora zbog neposlušnosti pred izbore „efikasan“ je potez, ako se ne čini za interes drugoga. Obojica NIN-ovih sagovornika negiraju da je reč o krizi zbog koje bi ovaj tekst mogao da se pretvori u in memoriam Demokratske stranke, jedne od najstarijih i jedine iz koje je nastalo desetak drugih, u ovom trenutku većina opozicionih stranaka u Srbiji.