Ministar finansija pokrao i fusnote

Da kojim slučajem posedujemo bar jedan tabloid koji nije pod kontrolom vlasti, sigurno bi prošle nedelje osvanuo naslov: „Šokantno, predsednik koji nije čitao doktorat Siniše Malog tvrdi da su najstručnija univerzitetska tela neobrazovana elita.“ Ali, baš kao što nemamo slobodan tabloid, nemamo ni iluzije da bilo šta što aktuelna vlast ima da izjavi o intelektualcima može da zvuči šokantno. Zbog toga je sasvim normalno da se na sednici posvećenoj usvajanju budžeta izređaju posalnici, koji takođe nisu čitali osporeni doktorat, sa apsolutnom verom u predsednikovu procenu (radi se o onom gospodinu koji je na Hepi televiziji analizirao tužnu sudbinu Kišovog nikada nenapisanog doktorata) da je u pitanju „politička odluka bez presedana“. I da jedan od njih, Borisav Kovačević (po dostupnoj biografiji po zanimanju je penzioner iz PUPS-a) zatraži ostavku rektorke jer joj ništa ne valja taj nastavni kadar i jer joj u komisiji „sede nestručni ljudi koji nisu mogli da procene pravu vrednost disertacije“. Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, kao i sva ostala „lažna elita“, nije bio sposoban da ih primora da pročitaju tu „vrednu disertaciju“, ali je u svom rešenju dao sve od sebe da svakom iole pismenom bar pojednostavi razloge zbog kojih je utvrdio neakademsko ponašanje Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije - teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji“ i zbog čega je rad okarakterisao kao plagijat. Uz obrazloženje da FON nije uradio svoj deo posla, ali da bi bilo besmisleno primoravati ga da uradi (proces je već predugo trajao, a činjenično stanje nije baš teško utvrditi), Odbor je „odlučio da sam utvrdi relevantno činjenično stanje izvođenjem dokaza“. Prvo su uradili poređenje disertacije Siniše Malog sa doktorskom disertacijom Stifanosa Hajlemarijama o privatizaciji u Eritreji i ustanovili da je na 35 stranica doktorata Malog doslovno preuzet (preveden) tekst, a potom su taksativno naveli sve stranice na kojima se nalaze plagirani delovi, uz spisak stranica na kojima se ti delovi nalaze u originalu. Za one koji ne znaju engleski, a Odboru ne žele da veruju na reč, tu su i spiskovi kopiranih grafikona. Na osnovu toga, Odbor je izveo nedvosmislen zaključak da je Siniša Mali doslovno preuzimao tekst, ali da se na tome nije zaustavio već Hajlemarijamovu disertaciju nijednom nije citirao, niti ju je uvrstio u spisak literature već je „delove tuđeg autorskog i naučnog dela i rezultate tuđeg rada prikazivao kao svoje“. Uz to je Odbor naveo još dve otežavajuće okolnosti: „Prvo, na svim navedenim stranama nisu preuzimane izolovane rečenice ili delovi rečenica, već celoviti pasusi, a negde i čitave strane, koji predstavljaju jezičke i logičke celine. Drugo, sa preuzimanjem teksta preuzimane su i fusnote“, konkretno od ukupno 96 fusnota koje je Mali naveo, preuzeta je čak 51 fusnota, što znači „da je preko 50 odsto naučne aparature posredno citirano“. Odbor je takođe izvršio analizu preklapanja teksta disertacije Siniše Malog sa knjigom Novi model privatizacije u Srbiji, čiji su koautori Boris Begović, Boško Živković i Boško Mijatović i utvrdio preuzimanje na devet stranica, takođe taksativno navedenih u Rešenju. Ustanovljeno je doslovno preuzimanje teksta, pritom ni „ova knjiga u radu nije citirana, ne nalazi se u spisku literature, a preuziman tekst nije označavan korišćenjem znaka navoda“. Konačnom analizom došlo se do zaključka da je „ovakvo ponašanje suprotno ciljevima Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, koji treba da očuvaju dostojanstvo profesije, unapređuju moralne vrednosti, štite vrednost znanja i podižu svest o odgovornosti svih članova univerzitetske zajednice na Univerzitetu u Beogradu“. Dakle, Siniša Mali je dokazano ukrao 44 stranice tuđeg rada i 51 fusnotu, što se jasno može videti jednim klikom na sajtu Univerziteta u Beogradu. Problem je što autori teze da je to „politička odluka“ sigurno to neće uraditi, a njihovi pismeni birači će tragati za zanimljivijim štivom – osporenim doktoratom Danila Kiša.