Univerzalni partijski vojnik

Pre više od tri godine NIN se obratio Republičkom javnom tužilaštvu sa pitanjem zbog čega tužilačka istraga o Savamali ne daje nikakve rezultate i još uvek strpljivo čeka odgovor. Čeka ga i na još neka pitanja vezana za manje afere, ne zato što su te teme još uvek bitne (teško da u akutnom sunovratu pravne države išta od juče što nije helikopter, Savamala ili oružje bude bitno i danas), već iz čiste znatiželje – koliko dugo može da ćuti Zagorka Dolovac? Konkretno, koliko dugo može da ćuti ona ista žena koja je čvrstim glasom izgovorila kada je prvi put stupala na dužnost (da, da Zagorka Dolovac ipak ume da govori): „Planiramo da uvid javnosti u rad tužilaštva u budućnosti bude još veći kako bi javnost bila kvalitetno i pravovremeno informisana, što smatram veoma važnim... Radi komunikacije sa javnošću tužilaštvo će i dalje imati portparola.“ Pa, tužilaštvo i dalje ima portparola, samo ne odgovara, baš kao ni njihova šefica. Imajući u vidu da je u vreme demokrata ne samo govorila već i radila svoj posao, sasvim je logično što su predstavnici Saveza za Srbiju prošle nedelje otišli do zgrade Republičkog javnog tužilaštva, oblepili je plakatima sa njenom fotografijom (uz prigodni tekst: nema slike, nema tona) i fotografijama uhapšenog uzbunjivača Aleksandra Obradovića, pritom tražeći odgovor zbog čega tužiteljka ne reaguje ni na jednu aferu koja potresa zemlju i zašto „štiti one koji krše zakone, a pokreće postupke protiv onih koji ukazuju na kršenje zakona“. Tom prilikom je Janko Veselinović postavio jedini logično pitanje: „Da li je zarobio predsednik Aleksandar Vučić, da li je zarobio kriminalni klan? Mi nismo došli da blokiramo Zagorku Dolovac, već da odblokiramo i tužilaštvo i nju ako svesno ne čini sve to. Ako svesno ne pokreće postupke, za to će morati da odgovara.“ Pokazalo se da ipak ima i slike i tona, ali se pojavljuje i čuje tamo gde treba i na način kako treba, da se naprednjaci ne bi najedili zbog još jedne nezavisne institucije koju im je demokratska vlast neodgovorno ostavila u nasleđe. Prava prilika za to se ukazala nakon što je Francuska iz nepoznatih razloga zavalila šamarčinu svima koji se u Srbiji zalažu za pravnu državu i republičkoj tužiteljki dodelila orden Legije časti u rangu viteza. Zbog velikih zasluga, naravno, jer ih se ni najmanje ne tiče to što godinama nije procesuirala nijedan slučaj koji ima veze sa kriminalnim i koruptivnim radnjama vlasti i ljudima bliskih vladajućoj koaliciji, već zato što brzo postupa po zamolnicama Francuske. U čast takvog događaja, bez problema je pozirala za dnevne novine (Blic i Novosti) a u tonskom delu dala odgovor na pitanje - koji su izazovi tužilaštva. „Izazovi su veliki. Potrebno je obezbediti adekvatne uslove za rad i stručno usavršavanje. Bili smo suočeni sa dosta sistemskih izazova u proteklom periodu. Jedna od velikih promena je Zakonik o krivičnom postupku koji je uveo tužilačku istragu. Tužioci su pokazali da su dorasli situaciji i da su u stanju da tako krupne i velike promene usvoje i rade na potpuno drugačiji način. Zadovoljna sam implementacijom ovog zakonika“, kaže Dolovac. Ako ostavimo po strani njeno zadovoljstvo „tužilačkom istragom“ (baš je lepo što policija po nalogu Nebojše Stefanovića prikuplja sav dokazni materijal za optužnice protiv predstavnika vlasti) i pogledamo samo prvi deo izjave, primetićemo da ni tu nešto nije u redu. Očito je se ni najmanje nije ticalo sve što su predstavnici struke tih dana izjavljivali povodom dodele ordena „sluzi režima“ i podsećali na slučajeve u kojima se „pravila mrtva“: počev od Savamale, pa preko „hapšenja“ novinara na inauguraciji, slučajeva Babić, Mali, Šešelj, Hrkalović, familija ministra Stefanovića, navijači, korupcija na koridorima, izbori u Lučanima, Medveđi, Lončar, Vulin, Pink, napada na novinare...(advokat Vladimir Gajić). Jer pravi „izazov“ za Zagorku Dolovac je kako da obezbedi okrečenu kancelariju i stručno usavršavanje, a ne kako da tužiocima obezbedi samostalnost, ugled i zaštitu od agresivne vlasti. A nekada je znala kako se to radi. Tokom kampanje 2012. protiv tadašnjeg tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, Zagorka Dolovac je žestoko stala u njegovu odbranu tvrdeći da je to „nedopustivo“ i da „ ugrožava samostalnost jednog od najrespektabilnijih tužilaštava u Republici Srbiji“. Međutim, kada je uzdanica aktuelnog režima za disciplinovanje pravosuđa „Transparentnost“ iz Trstenika, napala zamenika republičkog javnog tužioca Gorana Ilića zbog tvita da „svaki predmet ima svoje vreme“ Zagorka Dolovac nije imala primedbe. Ipak se radilo o tužiocu koji je kritikovao ustavne promene iz oblasti pravosuđa (za razliku od nje koja je tražila još kontrole od vladajuće stranke i Skupštine, on se zalagao za nezavisnost tužilaštva), tako da ga je ne samo lišila podrške već i onoga što mu po zakonu pripada – odbila je njegov zahtev da na osnovu člana 28. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca sazove vanrednu sednicu Veća na kojoj bi se raspravljalo o sadržini tvita, ali i napadima koji su na njega usledili u listu Srpski telegraf, sa tvrdnjama da lično u fioci drži predmete i da je pod uticajem stranih i domaćih centara moći. Ako smo i pomislili da je republička javna tužiteljka smatrala minornim napade koji su dolazili od opskurne organizacije Marija Spasića i jednog od tabloida, pa da je zbog toga odbila da inicira sednicu, demantovala nas je nekoliko meseci kasnije. Tada je brzinom munje reagovala na pisanje tog istog tabloida koji je lansirao aferu „Pazar“, tj. priču da je na proslavi rođendana tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Stanislava Dukića, kojoj su prisustvovali i tužioci Goran Ilić, Zoran Vidaković i Sandra Kulezić, bili i ljudi za koje se sumnja da su kriminalci (što je jasan „dokaz“ da su ovi tužioci korumpirani). Nije je se ticalo što su na toj istoj proslavi bili još neki tužioci (njihovo ime nije pisalo u Srpskom telegrafu) i članovi Visokog saveta sudstva, ali je i te kako bila zainteresovana da „ugrozi samostalnost tužilaštva“ služeći tabloidu a ne svom zameniku. Inicirala je sednicu Etičkog odbora, koji nije doneo odluku već je predmet prosledio disciplinskom tužiocu koji je najavio da će u septembru tražiti izjašnjenje spornih tužilaca. Još uvek to nije učinio, ali se možda i on drži Ilićeve konstatacije da „svaki predmet ima svoje vreme“ i čeka da mu Zagorka Dolovac kaže – sad raspali. Ionako je svima u tužilaštvu jasno da se radi o disciplinovanju još uvek nepokorenih tužilaca koji bi mogli da prave smetnju prilikom izbora naprednjačkih favorita na tužilačke funkcije. Nažalost, samo tu, jer kada su predmeti u pitanju, tu nemaju baš nikakvu moć. O tome koga će da goni a koga ne, u teoriji odlučuje nadležni tužilac. Međutim, u strogom hijerarhijskom sistemu kakvo je naše tužilaštvo, Zagorka Dolovac može da preuzme svaki predmet, da izda uputstvo za postupanje, da odredi drugog tužioca da postupa ili da uzme predmet od jednog i dodeli ga drugom, podobnijem... Da takav scenario upravo imamo na delu poslednjih dana tvrdi i potpredsednik NS Miroslav Aleksić, koji je obelodanio aferu „Jovanjica“ vezanu za uzgajanje marihuane na plantaži većoj od 500 hektara, uz tvrdnju da to nije moglo da se radi bez podrške vlasti. Svoja saznanja je uputio nadležnom tužilaštvu za organizovani kriminal, uz zahtev da se proveri telefon uhapšenog Predraga Koluvije (tvrdi da je prvi poziv uputio Andreju Vučiću). Međutim, nije siguran kako će izgledati taj proces pošto je Dolovac slučaj dodelila sudiji Višeg suda u Beogradu koji je tek pre mesec dana upućen u Specijalno tužilaštvo i koji je „do sada radio na predmetima prebijanja Andreja Vučića i bio uključen u aferu ’pištolj’ vezanu za Sašu Jankovića, što svedoči o bliskim odnosima sa vladajućim strankama“. Takođe, sumnju mu izaziva i to što se ministar policije već meša u rad tužilaštva i tvrdi da se Andrej Vučić šest meseci nije čuo sa Koluvijom, a tužilaštvo ništa ne čini da bi zaštitilo svoju istragu. A nekada je Zagorka Dolovac znala kako se i to radi. I kako se govori kada si republički tužilac. Čim se tadašnji predsednički kandidat Tomislav Nikolić osmelio da joj dirne u resor, uzvratila je: „Poslednjih dana došlo je do kršenja Ustava i zakona koji predstavljaju direktan atak na nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Izjava predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića na TV B92 da će, po dolasku na vlast, omogućiti svom koalicionom partneru Bogoljubu Kariću davanje izjave pred sudom, predstavlja nedopustiv pritisak na rad pravosuđa i kršenje Ustava Republike Srbije“. Ne može se, naravno, reći da nije služila i prethodnom režimu. Priča se da je na mesto republičkog javnog tužioca došla preko kumovske veze i da u dva mandata nikada nije glasala protiv ministra pravde. A zna se da je 2009. učestvovala u reformi pravosuđa koja je rezultirala time da se trećina tužilaca otpusti bez ikakvog razloga. Očigledno je kadrirala i za prethodnu vlast kao što to čini za ovu – nedavno je četiri aktivna člana provladinog (gongo) Udruženja tužilaca i sudija svojim aktom uputila u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Jedina razlika je u tome što je u to vreme nešto i radila (procesuirala je huliganske grupe, fudbalsku mafiju, laboratoriju droge u Krnjači), a ponekad je i govorila o onom što radi. „Za dve nedelje policija je uhapsila čak 40 osoba za najteža krivična dela organizovanog kriminala i visoke korupcije. U pritvoru su bivša direktorka RZZO Svetlana Vukajlović, sa saradnicima, dve grupe ’crvenih beretki’ - prva za organizovanje pobune, koja je bila uvod u atentat na premijera Đinđića, a druga za davanje lažnog alibija ubicama“, izjavila je 2011. U svoj posao je definitivno prestala da se meša tek pod naprednjacima i to ne čim su stupili na vlast, već kada je Vučić na prigodnim primerima prikazao da voli samo i jedino sluge, ali da ih za to uvek dobro plaća. U međuvremenu joj se baš nagomilalo afera o kojima nije imala ili nije želela ništa da kaže. Naravno da od nje niko ne očekuje da postane Laura Kovesi (to se ne postaje, s tim se rađa), ali bi i jedno ne bar mogla da izgovori. Recimo, nakon što je penzionisani načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović u NIN-u i KRIK-u izneo dokaze o povezanosti ministra zdravlja Zlatibora Lončara sa „zemunskim klanom“ i vezama sa grupom Darka Šarića, ne samo da nije otvorila istragu već je odbila da odgovori i na pitanje da li će to učiniti. Povodom afere „Krušik“ postarala se da se što pre zatoči uzbunjivač koji je na to ukazao, a tek je prošle nedelje odobrila da se sprovede istraga i u vezi sa onim na šta je ukazivao. Konkretno, Tužilaštvo za organizovani kriminal je zatražilo od BIA i VBA da prikupi informacije, što je možda samo za nijansu manje komična varijanta nego da je od MUP-a zatraženo da to učini. Međutim, ni pre ni posle toga nije našla za shodno da predstavnicima vlasti odbrusi kao nekada Tomislavu Nikoliću da se ne mešaju u istragu, već je odobrila čitav cirkus koji su naprednjaci upriličili. Reč osude nije stigla na parodiju koju je izveo ministar policije Nebojša Stefanović nudeći se da ide na poligraf umesto svog tate ili na Aleksandra Vučića koji je svakodnevno davao direktive – uzbunjivač je „jadnik“, hapsi mu mamu ali i njega, zlu ne trebalo, ostavi u zatvoru. Pitanje je kako će kao dobar partijski vojnik postupiti i u slučaju afere vezane za naslovnu stranu NIN-a. Nekoliko državnih moćnika, ali i poveći broj njenih omiljenih doušnika – tabloida ju je pozvao da ispita te teroriste koji su pretposlednji u nizu onih koji su pokušali atentat na predsednika (valjda je Danas poslednji, ako se do izlaženja ovog broja NIN-a ne upriliči još neki). Na to možda i može da se ogluši, mnogo puta je ignorisala kada je nekim drugim ljudima i te kako ozbiljno prećeno smrću, ali ono na šta ne sme je tvrdnja predsednika svih građana bliskih SNS-u, u koje i ona spada, da mu NIN to radi jer mu „nije platio reket“. E, to je već ozbiljan posao za tužioca, čak i kada nije blizak SNS-u. Uzimanje reketa spada u organizovani kriminal gde pružalac usluge za novac štiti ilegalne (nezakonite) radnje reketiranog, što je više nego dovoljno da tužilaštvo sasluša i predsednika i NIN.