Papirni snajper, mine iz Krušika i Ana Četiri Pištolja

Optužbe da je NIN originalnom naslovnom stranom prošlog broja pozivao na nasilje, da je čak prizivao atentat na predsednika Aleksandra Vučića, podsetile su me na jedan stari vic. Samo što u našem slučaju ništa nije bilo smešno. Elem, psiholog pacijentu na prazan papir (nešto nalik novoj naslovnoj stranici NIN-a) nacrta drvo i pita ga šta vidi. Golu ženu, kao iz topa odgovara pacijent. Doktor potom nacrta kuću. Gola žena, uzvraća pacijent. Psihijatar nacrta livadu sa puno cveća. Ne vredi. Gola žena, viče već iznervirani pacijent. Posle izvesnog vremena, doktor iznosi dijagnozu i smireno saopštava pacijentu da je on zapravo seksualni manijak. „Ko je, bre seksualni manijak, ja ili ti? Pa ko od nas dvojice sve vreme crta gole žene“, besan povika pacijent i izlete napolje. Ne kažem da sam kao glavni urednik crtao gole žene, ali nisam nacrtao ni metu na bilo čijem, pa ni na Vučićevom čelu. Tačno je, međutim, da sam „kropovanom“ Tanjugovom fotografijom na kojoj se vidi puška dao municiju predstavnicima vlasti da po NIN-u već danima biju iz sveg raspoloživog oružja. Po cevanicama, kao bekovi seoskog fudbalskog kluba, koji su spremni protivničkom igraču i obe noge da polome. I dok mnogi od NIN-a traže objašnjenje, niko da priupita one koji nas napadaju zašto gnusno lažu da NIN finansira i uređuje Dragan Đilas, da NIN napada Vučića zato što on nije hteo da nam plati nekakav reket... Da li bi i te laži smeli da ponove na poligrafu, pod uslovom da ih ne ispituje ministar policije Nebojša Stefanović, jer je za njega već svima jasno da je lagao i za poslove tate Branka. U ovoj borbi „prsa u prsa“ u prve borbene redove protiv papirnate puške i terorista iz NIN-a - ili NINdži, kako nas je „krstio“ kolega Ante Tomić - ispred Stefanovića, Vulina i ostalih koji su morali da reaguju po službenoj dužnosti, probila se premijerka Ana Brnabić. Uz zahvalnost izdavaču što je tražio da se povuče originalna naslovna, Brnabić je, bez okolišenja, gađala u čelo, u nadi da će joj neka zlatna ribica ispuniti bar jednu želju: „Iza ove poruke (naslovne) stoje ljudi koji iz nedelje u nedelju priređuju NIN. Neka vlasnici vide šta će dalje“. I tako dođosmo do suštine. Premijerka bi kao junakinja crtanih romana Ana Četiri Pištolja da uzme stvar u svoje ruke, da se ne nervira svakog četvrtka. Ona bi da nas „pacifikuje“. I onda je ne bi bolela glava što joj u vladi sede ministar Stefanović čiji otac čerupa Krušik, što joj Ministarstvo finansija vodi lažni doktor nauka, a Ministarstvo odbrane lik koji nas sve vuče za nos tvrdnjom da mu je ženina tetka iz Kanade pozajmila 205.000 evra za stan, što... Ništa to Ani ne smeta, ali je naslovna NIN-a nedopustiv zločin. Da se ona pita, verujem da bismo svi iz kolegijuma već pravili društvo Aleksandru Obradoviću. Mada, iskreno, to bih lakše podneo nego da svaki dan moram da idem na konferencije za novinare, na kojima će ministri, po njenom receptu, na sva pitanja kao papagaji ponavljati najveće uspehe vlade. „Ako tužilaštvo ne misli da je ovo ozbiljna poruka i ne raspita se ko je poslao tu poruku, zbog čega, šta je iza te poruke i da li su je pratile neke konkretne aktivnosti... Ja ne mogu da se mešam u to“, poručila je premijerka. Ma, umešaj se Ana, bar u nešto, ako se ne mešaš u svoj posao. I za kraj samo nekoliko rečenica o Čedomiru Jovanoviću, koji nam je poručio da je „samo likovima poput Zmije ovo O.K. novinarstvo“ i da „NIN ima više novinara nego čitalaca“. Možda bi bilo bolje da je umesto čitalaca NIN-a prebrojao članove stranke koju vodi, jer bih bio spreman da se opkladim da Jovanović bez pomoći „prijatelja“ teško da može da skupi 10.000 potpisa za izbornu listu na narednim izborima. Na stranu što bi mogao da se pozabavi i nekim drugim brojevima. A možda baš zbog takvih kao što je Jovanović, NIN-a u većini mesta nije bilo na kioscima još od petka po podne. Hvala, Čedomire. I razmisli, ako budeš imao vremena, ko je tugovao, a ko se veselio kada je ubijen Zoran Đinđić. Vesna Mališić, Zoran Preradović, Dragan Jovićević i ja se tog 12. marta nismo napijali i šenlučili. Istupe Nebojše Krstića ne bih više komentarisao. Ne zato što me je naterao da pred kamerama opsujem, već zato što se predstavlja kao analitičar medija koji je javno priznao da ne čita, već samo gleda slike.