Stručnjaci i histerična manjina

Tek što je obelodanjena bahata odluka naprednjaka, doneta u inat struci, da iz budžeta Beograda izdvoje 425 miliona dinara za izgradnju gondole koja će devastirati Beogradsku tvrđavu da bi je „povezala“ sa parkom Ušće, stigao je odgovor iz civilizacije. Međunarodna komisija je donela odluku da Beogradska tvrđava uđe u uži izbor „7 najugroženijih“ kulturno-istorijskih spomenika Evrope (7 Most Endangered), u okviru programa koji partnerski sprovode Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke. Konkretno, Beogradska tvrđava sa Antičkim Singidunumom i parkom Kalemegdan se našla na listi sa još 13 ugroženih spomenika kulture u Evropi, ali je jedini primer u kom je ugroženost nastupila usled delovanja aktuelne vlasti. Recimo, na listi je arheološko nalazište Sibaris u Italiji koje je izloženo propadanju zbog dejstva podzemnih voda i Y-block u Oslu (zgrada sa muralima Pabla Pikasa) koja je stradala u terorističkom napadu 2011, dok je „srpski kandidat“ tu jer su naprednjaci odlučili da se ugrade u još jedan posao bez obzira na to što to podrazumeva i ugradnju betonskih kolaca u istorijsko nasleđe. Ili, kako je to objašnjeno u izveštaju komisije, zato što je „Beogradska tvrđava, čuveni gradski simbol, ugrožen štetnim projektom žičare koji bi drastično narušio integritet lokaliteta“. Nakon Izveštaja delegacije stručnjaka Evropa Nostre, kojim se oštro kritikuje kontroverzni projekat, Evropa Nostra Srbija je nominovala Kalemegdan na ovu listu, a Goran Vesić je na to uzvratio da će „gondola biti podignuta uprkos histeriji agresivne manjine“. U martu će biti doneta konačna odluka o tome da li će Kalemegdan biti uvršćen u sedam najugroženijih spomenika, pa ćemo tada znati da li su i evropske institucije deo te „histerične manjine“.