Pretnja praznom puškom

Reklo bi se da se u staru bosansku poslovicu uzda, nakon „eksplozije“ afere Krušik, već famozna firma GIM, dok ovih dana, preko pravnih zastupnika, šalje „preteća pisma“ na adrese srpskih medija. NIN i još nekoliko nezavisnih medija u Srbiji upozoreni su da će, ako nastave da se bave „poslovanjem GIM“ protiv njih biti podnete tužbe zbog „otkrivanja poslovnih tajni“. Upozorenje je neobično opširno jer se, manje ili više (ne)ozbiljno, bavi „analizom“ odredaba ni manje ni više nego čak šest zakona Srbije i jedne direktive EU! Predmet „analize“ su Zakon o zaštiti poslovne tajne, Zakon o tajnosti podataka, Zakon o privrednim društvima, Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o oružju i municiji i Direktiva (EU) 2016/943 Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti poslovne tajne od neovlašćenog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja. Prostor ne dozvoljava osvrt na citate ili parafraze odredbi svih navedenih zakona, a i nije nužan jer se većina zapravo i ne odnosi na problem zaštite poslovnih tajni privatne firme. Zakon o tajnosti podataka npr. odnosi se na tajne organa vlasti, ne preduzeća. Inače, rigidan stav tužilaštva prema uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću govori da bi njegovoj primeni, da je prema okolnostima moguća, pribegao javni tužilac jer bi vodila ka tome da uzbunjivač umesto za krivično delo odavanja poslovne tajne (čl. 240 KZ) bude gonjen za neko mnogo teže krivično delo poput špijunaže (čl. 315 KZ) ili odavanja državne tajne (čl. 316 KZ). Tužilac zna da to nije moguće, pa „špijunaža“ nije ni pominjana u formi pravne kvalifikacije, već samo u formi nekompetentnih politikantskih diskvalifikacija. A u vezi sa Zakonom o zaštiti poslovne tajne, zajedno sa Zakonom o privrednim društvima, bar potencijalno relevantnim, pri navođenju odredaba „zaboravlja“ se najbitnija. Ona (čl. 3) koja izričito predviđa da se poslovnom tajnom „ne smatraju informacije kojima se prikriva krivično delo, prekoračenje ovlašćenja ili zloupotreba službenog položaja ili drugi nezakonit akt ili postupak“. I pozivanje na Direktivu EU 2016/943 za koju se u upozorenju GIM-a navodi da ju je „Republika Srbija dužna primenjivati jer je ista deo međunarodnog prava koje je sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije“ sasvim je nejasno. Naprosto, navedeno nije istina. Nijedna Direktiva EU, pa ni ova, nije sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije. Direktive se inače ne primenjuju neposredno čak ni u članicama EU. Ali još je važnije šta Direktiva 2016/943 zaista kaže. Jer u preambuli (alineje 19 i 20), stoji da je „ključno da ne bude ograničena sloboda informisanja, naročito kad je reč o istraživačkom novinarstvu i zaštiti izvora“ i „aktivnostima uzbunjivača“, a u normativnom delu (čl. 5.) da će države članice „odbaciti zahteve za primenu predviđenih mera (dakle i tužbe poput one kojom GIM preti) ako je do otkrivanja tajni došlo radi slobode izražavanja i otkrivanja nezakonitih aktivnosti, u svrhu zaštite javnog interesa“. NIN i nezavisni mediji bavili su se upravo tim, razotkrivanjem nezakonitih aktivnosti i zaštitom javnog interesa, i nema smisla plašiti ih praznom puškom. Tekstovi o aferi Krušik otvorili su, odgovorno i argumentovano, mnogo važnih pitanja u vezi sa mogućim zloupotrebama položaja, sukobom interesa, trgovinom uticajem, nedozvoljenim i kažnjivim radnjama propraćenim velikom štetom po preduzeće u javnoj svojini. Ta pitanja traže i odgovore i konsekvence. I dok oni izostaju, a tužilaštvo i Agencija za borbu protiv korupcije se prave nevešti i oglašavaju nemuštim saopštenjima tipa „proveravamo da li su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka“, vlast usmerava „lojalne“ građane da „spontano“ demonstriraju protiv „stranih plaćenika i izdajnika“ i tabloide da fabrikuju stupidne ali i monstruozne optužbe, a predsednica Vlade upućuje ministrima bukvalno skandaloznu sugestiju da na pitanja o aferi Krušik uopšte ne odgovaraju, jasno je da su nezavisni mediji zapravo jedina ozbiljna zaštita javnog interesa. Dobro je i veoma važno ako su spremni da ne ustuknu i pred mogućim, mnogo ozbiljnijim pretnjama.