Čemu ta demokratija

Više nego očigledno vlast se potrudila da, između dva kruga dijaloga o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta, promeni ambijent zbog koga je najveći deo opozicije najavio bojkot predstojećih parlamentarnih i lokalnih izbora. Ali, ne nabolje – tenzije su sve veće, a sredstva sve grublja. Osim organizovane hajke protiv nezavisnih medija, inventivno nadograđene mitinzima kojima se opozicioni lider Dragan Đilas poziva da prestane da „ubija Srbiju“, o čemu pišemo u posebnom tekstu, prešlo se i na novi nivo obesmišljavanja institucija. Nije više dovoljno ćutanje Zagorke Dolovac, raspoređene na mesto republičkog javnog tužioca, na sve veće i teže afere koje se valjaju Srbijom, pa se pristupilo još otvorenijoj sprdnji sa pravosudnim sistemom: na inicijativu predsednika države i lidera naprednjaka Aleksandra Vučića, potpredsednik te stranke i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević pokrenuo je krivičnu prijavu protiv Vučića i brata mu Andreja zbog afere sa plantažom marihuane Jovanjica. Da li zbog pokušaja da izbegne odgovornost zbog podnošenja lažne prijave u (očekivanom) slučaju da sudstvo utvrdi da nijedan od braće Vučić nije povezan sa uzgojem marihuane, ili da sudije njegov dopis ne bi shvatile bukvalno, Vučević, međutim, nije čak ni naveo krivično delo na koje se prijava odnosi. Sve to, naravno, ne smeta ministru unutrašnjih poslova i šefu radne grupe za unapređenje izbornih uslova Nebojši Stefanoviću da oceni da je „urađeno hiljadu stvari“ ali da delu opozicije koji je najavio bojkot „nikada nije dovoljno“. Ako ćemo pošteno – bez obzira na razbuktavanje unutaropozicionog rata, nema mnogo razlike u oceni stanja izbornih uslova između „bojkotaškog bloka“ i onog dela opozicije koji se zalaže za izlazak na izbore; razlika je samo u načinu na koji dva opoziciona pola vide odgovor na ukidanje demokratskih uslova. Jer, ni iz stranaka koje veruju da je i u Srbiji moguće „čudo“ kakvo se desilo u Istanbulu i Budimpešti, nije stigla nijedna tvrdnja da su, „dijalogom“ vlasti i opozicije, ozbiljno unapređene okolnosti pod kojima bi, na proleće, građani trebalo da izaberu novu republičku vlast i novi sastav lokalnih samouprava. U samom „bojkotaškom bloku“, kako tvrde naši sagovornici, nema ni govora o preispitivanju odluke o neizlasku na izbore pod sadašnjim uslovima. Ima, doduše, onih koji još donekle veruju da postoji šansa da se parlamentarni izbori odlože za jesen – za šta, kako tvrde ugledni pravnici, nema ustavnih mogućnosti. Bez obzira na to, međutim, u opozicionim redovima i dalje se spekuliše o mogućem razdvajanju parlamentarnih i lokalnih izbora (što naprednjacima ni politički nikako ne odgovara) tako da se na proleće održe izbori za lokalne samouprave, a na jesen za Skupštinu Srbije. Bio bi to deo (izmaštanog?) dogovora koji bi podrazumevao i unapređenje izbornih uslova, prvenstveno medijskih, pa bi za odustajanje od bojkota bilo vremena i uslova. Ukoliko izbori ipak budu zakazani za proleće (pominje se 29. mart) jedina mogućnost učešća na njima, prema rečima jednog od naših sagovornika, nastala bi u slučaju „drastičnog oslobađanja“ medija. „Recimo, da dobijemo kourednika na RTS-u“ – tako je, na pitanje kako bi se to „oslobađanje“ merilo, odgovorio istaknuti „bojkotaš“, da bi odmah dodao da to ne smatra verovatnim i ponovio da je odluka o bojkotu u postojećim okolnostima – čvrsta. U vreme kada ovaj broj NIN-a bude u štampi, o razlozima te odluke Dragan Đilas, Dejan Nikolić i Nebojša Zelenović, svi iz Saveza za Srbiju, govoriće u Evropskom parlamentu, na tribini koju organizuje grupa socijalista i demokrata. Moderator diskusije, prema saznanjima European Western Balkans trebalo bi da bude poslanik sa Kipra, inače izvestilac iz senke te poslaničke grupe za Srbiju, Demetris Papadakis, a za uvodni govor zadužena je Tanja Fajon, predsedavajuća Delegaciji EP za Srbiju. Nakon što u Briselu još jednom sasluša šta o srpskoj stvarnosti imaju da kažu predstavnici najvećeg opozicionog saveza, Tanja Fajon će u Beogradu, zajedno sa kolegama Knutom Flekenštajnom i Vladimirom Bilčikom, izvan krnjeg dijaloga u Skupštini Srbije, koji sada napušta i Čedomir Jovanović, razgovarati i sa predstavnicima udruženja „Jedan od pet miliona“. I bez tih sastanaka, teško da će, nakon ovonedeljne, verovatno poslednje runde, evropski parlamentarci biti iskreno uvereni da su postignuti ozbiljni rezultati – uostalom, Tanja Fajon nije bila previše optimistična ni prošli put, kada je ocenila da „sat otkucava“ i pozvala vladajuću koaliciju da ne gubi vreme na diskusiju, već „počne sa sprovođenjem“, a opoziciju da se vrati u parlament i uključi u dijalog. Jer, i pored nabrajanja zakona iz seta koje je Vlada predložila u cilju poboljšanja izbornih uslova, za koje se pobrinuo ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, nijedna strana nije napravila ozbiljnije ustupke. Vlada, doduše, jeste predložila Skupštini članove Nadzornog odbora za sprovođenje izbora, ali, uprkos činjenici da će to telo biti formirano prvi put nakon 2000. godine, nema indicija da bi to moglo biti protumačeno kao najava napretka. Sasvim suprotno – stavom Saveza za Srbiju mogla bi se smatrati izjava Nebojše Zelenovića da je „potpuno skandalozno to što je Vlada predložila kumu Biljane Popović Ivković, državne sekretarke u MUP, novinarku RTS Ivonu Pantelić, za kandidata za člana Nadzornog odbora“. Iz te činjenice, Zelenović izvlači zaključak da „Vučić planira da i formalno preko policije nadzire medije i čitav izborni proces“. Pokrenut je i postupak za izbor novih članova REM-a, po dogovorenoj formuli 3+1, ali još uvek nema saznanja o tome ko će biti novi članovi regulatornog tela za elektronske medije. Zna se samo da u bojkotaškom bloku insistiraju na smeni svih članova REM-a, što nikako nije u izgledu. Ono što, međutim, jeste u izgledu je donošenje Pravilnika o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje. Nakon što je, u februaru, povukao do tada važeći Pravilnik o obavezama medija tokom predizborne kampanje, Savet REM je na javnu raspravu od 10. decembra stavio novi dokument, koji se tiče obaveza samo RTS-a i RTV-a, ali ne i komercijalnih televizija, koje, zapravo, predstavljaju glavno sredstvo za satanizovanje protivnika aktuelnog režima. Za komercijalne televizije predviđen je Nacrt preporuka o obezbeđivanju zastupljenosti bez diskriminacije tokom predizborne kampanje, koje nemaju obavezujući karakter kao Pravilnik. U izgledu je, reklo bi se, i dalja proizvodnja čuda u stvarnom životu, koja bi se, s obzirom na tvrdnje o vezama vlasti sa trgovinom oružjem i drogom, mogla uklopiti u pravac koji je nagovestio istaknuti promoter naprednjačkog vjeruju, Nebojša Krstić: „Demokratija u Srbiji nemoguća je (a praktično i nepotrebna) dok se ne reši kosovski problem. Ako ga budemo rešavali demokratskim sredstvima, on nikada neće biti rešen. A ako ne bude rešen, neće biti Srbije“, piše Krstić u tekstu „Demokratija protiv Srbije“. Nejasno je, u tom slučaju, jedino – čemu izbori?