Megablam u megasapunici

Nedavno je na N1 televiziji emitovan dokumentarac Mega diplomac novinara Adama Santovca, koji je najavljen na sledeći način: „Gde je studirao ministar Nebojša Stefanović? U kompaniji. Potpredsednik vlade je diplomirao u firmi Megatrend International Expert Consortium Limited iz Londona. Ministar je ’upisao’ društvo sa ograničenom odgovornošću, navodno 1995. godine. Potom mu je 2005. Fakultet za poslovne studije Univerziteta Megatrend u Beogradu diplomu kompanije priznao kao fakultetsku diplomu”. Dakle, dovoljno materijala da student „društva sa ograničenom odgovornošću“, koje nije imalo čak ni profesore, izađe u javnost (naravno u društvu svoje Megatrend koleginice i aktuelne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova Biljane Popović Ivković) i saspe salvu uvreda u stilu „brutalna laž Đilas-Šolak televizije“ i uradi ono što uvek radi – prijavi se za poligraf. Pa zar se nedavno nije nudio da sopstvenog tatu zameni na toj spravi iako to baš i ne možemo smatrati dokazom čestitosti, imajući u vidu da ga na nju kače i ispituju oni čiji posao i plata direktno zavise od njega. E, pa ovog puta nema poligrafa. Čak ni uz prednost koju mu pozicija ministra policije omogućava Stefanović se ipak nije usudio da na taj način dokaže kako ima validnu diplomu osnovnih studija, već se odlučio za drugu taktiku (on ili neko drugi iza medijske naprednjačke mašinerije), da istinu o svom trogodišnjem marljivom studiranju u Sava centru zatrpa megasapunicom o Megatrendu. Angažovana su dva lika (rektor i vlasnik Megatrenda Mića Jovanović i kupac Megatrenda u najavi Dejan Đorđević), ubačeni su tu i neki fiktivni likovi (pokazalo se da se radi o manekenima sa interneta) kao rukovodioci investicionog fonda EFAS koji je spreman da plati 56 miliona evra za univerzitet u rasulu i telenovela je mogla da počne. „Odlazim sa fakulteta i biću tu samo u svojstvu savetnika. Povlačim se, neću ni da živim ovde, devetnaest godina imam dom na jugu Francuske, u Kanu. Ubrzo ću se preseliti u taj drugi dom, nadam se van dometa nekih finih novinara i televizijskih stanica... Povod je medijski linč i kampanja, a film na N1 je vrhunac toga“, izjavio je Mića Jovanović na konferenciji za medije koju je upriličio zajedno sa novim „vlasnikom“ Dejanom Đorđevićem, na koga je preneo 100 odsto vlasništva. Potom je Đorđević izjavio da će finansijsku konstrukciju zatvoriti tako što će ukinuti plate profesorima, onda je tu izjavu demantovao, a zatim se pokazalo da finansijske konstrukcije i nema jer on jednostavno nema para ni da plati iznajmljeni stan u kojem živi. Preciznije, u kom je živeo dok nije uhapšen pod optužbom da je podneo lažnu prijavu o napadu na sebe. Kada su internet manekeni i fiktivni kupac uklonjeni sa scene, čovek sa domom u Kanu kome se Srbija smučila, ostao je sam na sceni. Iako je odluku o prodaji doneo nakon filma (u drugoj izjavi kaže da je pregovarao dve godine, a dokumentarac je emitovan pre 10 dana), ipak je odustao od prodaje i poverio se N1: „Da li sam ja bio omađijan, da kažem uslovno. Šta se meni dešavalo, ja za sebe nemam opravdanje… Prvi put, zaista ako me pitate da vam objasnim šta se desilo - ne znam. Jednostavno, ja sam bio jedini čovek koji je verovao.“ Pa ne bi se moglo reći da je prvi put verovao u nešto što nije tačno. Nekada je verovao i da poseduje doktorat na Londonskoj školi ekonomije, ali je Ministarstvo prosvete u vreme kada je na njegovom čelu bio Srđan Verbić dokazalo da je to laž i zatražilo njegovu ostavku. Podneo je ostavku i uputio se u potragu za dokazima da ima doktorat, ali pre nego što ih je našao Verbić je smenjen, pa se veselo i bez doktorata vratio na čelo Megatrenda. Takođe je poverovao i da poseduje fakultete u Londonu, Beču i Japanu i stavio ih na sajt univerziteta. Istraga koju je sproveo Dojče vele je pokazala da West London Business School ne postoji u registru vlade Ujedinjenog Kraljevstva, gde su pobrojane sve visokoobrazovne ustanove čije diplome i sertifikate priznaje država, da Međunarodni Megatrend univerzitet sa sedištem u Beču (MIUV) ne poseduje potvrdu o bečkoj akreditaciji za rad tog fakulteta, a da Univerzitet u Japanu (MUWJ) nije registrovan ni akreditovan od strane japanskog Ministarstva za obrazovanje ili Asocijacije za akreditaciju. DW je tada predložio da se od nadležnih državnih organa traži da provere da li je u beogradskoj centrali Megatrenda ikada nostrifikovana neka diploma njegovih nepostojećih inostranih ekspozitura, što nije učinjeno. Baš kao što nikada nismo čuli ni epilog istrage koju je SzS zatražio od tužilaštva još u julu ove godine povodom sumnjive diplome Nebojše Stefanovića, uz obrazloženje (i dokumentaciju) da je obrazovanje stekao u firmi koja nikada nije bila registrovana za obrazovanje i koja nikada nije imala prihod osim 1994. kada je zaradila 412 funti. A po svemu sudeći ni tužilaštvo ni druge nadležne organe nećemo čuti ni nakon novih dokaza. Recimo, jedan od njih je izjava Miće Jovanovića da je diploma Nebojše Stefanovića nostrifikovana tek nakon polaganja diferencijalnih ispita jer je završio trogodišnju (prilikom upisa je reklamirana kao dvogodišnja) školu. Međutim, u rešenju o nostrifikaciji izdatom 11. februara 2005. piše da je odluka doneta nakon „uvida u diplomu“ i procene sistema školovanja u državi u kojoj je stečena, kao i dužine studiranja. „Normalno je da postoje diferencijalni ispiti i ako ja studiram na Oksfordu meni ne bi mogao nijedan fakultet da prizna diplomu. Ako studiram novinarstvo i polažem predmet ’Medijski sistem Velike Britanije’, Fakultet političkih nauka ne bi mogao da mi ga prizna jer moram da položim ’Medijski sistem Srbije’. Ono što je Mića Jovanović zaboravio je da u tom dokumentu vrlo jasno piše šta je stranka, u ovom slučaju Nebojša Stefanović, morao da priloži od dokumentacije da bi komisija odlučila da mu prizna diplomu i da ne postoji nikakav dokument iz koga se vidi da je polagao diferencijalne ispite. Mislim da je to samo još jedan pokušaj da se odbrane, a što više pokušavaju to lošije izgleda njihova odbrana“, kaže za NIN Adam Santovac. Dakle, na potezu je prosvetna inspekcija koja je dužna da ispita kada, gde i kod kojih profesora su diferencijalne ispite polagali i Stefanović i 1.053 studenta (brojka sa kojom je Megatrend izašao u javnost), a među kojima je i ministar Petar Đokić iz Republike Srpske. Na potezu bi trebalo da budu još neke institucije imajući u vidu čudna dešavanja na Megatrendu, od ozbiljne sumnje da se trgovalo diplomama, preko finansijskog kraha ovog univerziteta (zaposleni ne primaju platu) i više nego čudne prodaje koja i te kako može da ugrozi mnoge studente. „Ovde pre svega vidim prostor da deluje Nacionalno akreditaciono telo s obzirom na to da se ono bavi spoljašnjom kontrolom kvaliteta visokoobrazovnih ustanova i može da izvrši vanrednu kontrolu. A svakako je to potrebno jer mi ne znamo kako se u ovakvim uslovima odvija nastava, kako se izvode ispiti, šta se dešava sa studentima, a šta sa profesorima koje neko obavesti da će raditi iz ljubavi... Sve to i te kako može da utiče na kvalitet rada. Uz to imamo čudnu prodaju, hapšenja, sumnju da postoji trgovina diplomama... što znači da ima prostora i za reakciju tužilaštva. Pritom je upadljivo da niko od nadležnih ne pokazuje nikakvu reakciju i da se sve to dešava u medijskom prostoru, što je sasvim nerazumljivo”, kaže za NIN Miodrag Jovanović, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu. Pa, kako stvari trenutno stoje – ostaće nerazumljivo. Vlada je postala utočište za plagijatore i nosioce lažnih diploma, ali i mesto na kom se zbrinjavaju nosioci raznih Megatrend diploma. Uz Stefanovića su tu još dva ministra sa sličnim kvalifikacijama: Zoran Đorđević (završio je Megatrendov program koji je zakamufliran bombastičnim imenom „Međunarodno bankarstvo i finansije na zajedničkom programu na engleskom jeziku Univerziteta Panteion, Atina Grčka – Fakulteta za društvene i političke nauke i Fakulteta za međunarodnu ekonomiju, Beograd”) i Aleksandar Antić (u zvaničnoj biografiji mu piše da je diplomirani ekonomista, a završio je Fakultet za poslovne studije na Megatrendu). Slične kvalifikacije imaju i neki državni sekretari, ali među njima se ističe Ana Langović Milićević, državni sekretar Ministarstva prosvete, vlasnica Megatrend doktorata i članica komisije koja je odobrila magistarske studije ministru sa diplomom firme. U toj istoj komisiji je bila i profesorka Tatjana Cvetkovski, koja je u isto vreme i predavač na Megatrendu, ali i članica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju. Ako imamo u vidu tako pažljivo raspoređen Megatrendov kadar, onda je sasvim razumljivo zašto se ni Nacionalno akreditaciono telo, baš kao ni Ministarstvo prosvete, neće pozabaviti haosom i lažnim diplomama na Megatrendu. Uostalom, ministar prosvete Mladen Šarčević je umesto da pošalje inspekciju već odaslao savet Mići Jovanoviću i predložio mu da proda dva fakulteta i da tako pokrije gubitke, a da sa preostalih 10 nastavi da radi to što već radi. Uz to je najavio ozbiljnu proveru pojedinih privatnih fakulteta, ali Megatrend nije ni pomenuo. Ni Adam Santovac nije iznenađen ovakvim razvojem situacije, iako je uzaludno po Londonu tragao za Megatrendovim „fakultetom“, a po svetu za predavačima koji su navodno predavali na njemu. „Svi koji radimo u novinarstvu smo svesni da reakcije ili nema ili je ima samo na nivou komentara u javno-političkom diskursu. Ali to me nije demotivisalo da se potrudim da objavim istinu i imam utisak da sam bio na dobrom tragu jer je odjeknulo malo šire, ne samo kod publike N1 koja prati ovakve teme. U uređenoj državi bi ovakva priča morala da dobije institucionalni epilog, kod nas se do epiloga uglavnom stiže na nečiji znak, i to se i na ovom slučaju pokazalo. Ne kažem da nikada nema epiloga, ali iz dosadašnjeg iskustva imam utisak da njega nikada ne iniciraju same institucije, već se to dešava kada postoji politička volja za to“, kaže Santovac. Odjeknulo je dovoljno široko, toliko da je i sam Mića Jovanović morao da koriguje svoje pojedine izjave. Iako je krajem novembra, u svom prvom vajkanju da je u finansijskoj neprilici izjavio da mu je nuđena finansijska pomoć države, ali da nije pristao jer bi „onda to puklo ko bomba, a pljuvanje bi bilo još žešće“, samo četiri dana kasnije se korigovao: „Nije tačno da sam rekao na televiziji da mi je država nudila pomoć, a da nisam prihvatio. Poslednjih sedam meseci samo sam obijao pragove svih centara moći u zemlji, moleći da mi pozajme novac na deset godina, sa grejs periodom kao što su nekada davali.“ Međutim, država ni ovim nije bila zadovoljna. Doktorat Siniše Malog je proglašen za plagijat, pod lupom se našla i Jelena Trivan zbog slične optužbe, a ministar sile je ozbiljno doveden u situaciju da pre nego što odgovara za plagirani doktorat, dokaže da uopšte ima završen fakultet. Zato je bilo neophodno potegnuti jači argument (onaj koji se poteže uvek kada zagusti, ali i uvek kada bi trebalo odobrovoljiti predsednika naprednjaka) – ovo nije napad na Nebojšu Stefanovića, ovo je napad na Aleksandra Vučića. „Bilo je pokušaja pojedinaca da to tako predstave, ali svako ko je pogledao film video je da je Nebojša Stefanović samo primer za kritiku obrazovnog sistema u kojem postoji nešto kao Megatrend. U filmu nije osnovna teza ni Nebojša Stefanović, ni SNS, a ponajmanje Aleksandar Vučić, već je u fokusu Megatrend kao sistem obrazovanja koji nije dobar. I ono što sam želeo da pokažem jeste da takav obrazovni sistem stvara mnoge Nebojše Stefanoviće, a ne obrnuto. Pojedinci neka interpretiraju stvari kako hoće, ali se plašim da će neke stvari morati i da dokažu na sudu s obzirom na to da pripremamo neke tužbe“, kaže Santovac. Uz to je Megatrend najupečatljiviji primer paralelnog obrazovnog sistema koji su naprednjaci stvorili tako što su dali ogromnu moć onim privatnim fakultetima koji su služili za pranje nereprezentativnih diploma njihovih članova. Naravno da ministar može da bude limar ili keramičar, ali i limari i keramičari se bolje osećaju i opuštenije vladaju sa jednim prefiksom dr ispred svog imena. A Megatrend im tu želju ispunjava.