Nema uspešne zemlje bez uspešnih poslovnih ljudi

Posle nekoliko decenija Miroslav Mišković, osnivač i vlasnik Delta holdinga, najveće ekonomske celine u Srbiji, sastavljene od 57 firmi, od kojih 17 posluje u inostranstvu, pristao je da javno govori za neki medij. Tome je prethodio njegov nastup na Samitu privrednih lidera regiona, koji su organizovali NIN i Instor. Iako je poslovna imovina Delte 1,1 milijardu evra, a poslovni prihodi su lane premašili 500 miliona evra, Mišković godinama nije dobijao dozvole za gradnju u Srbiji, ali je pre tri nedelje najavio da će 40 miliona evra uložiti u novu poslovnu zgradu Delta holdinga. S obzirom na to da je Delta banku, Delta osiguranje i trgovinski lanac Delta Maksi prodao za oko dve milijarde evra, a da je država za 2.287 privatizovanih preduzeća dobila 2,9 milijardi evra, ima mišljenja da je šteta što država nije angažovala Miškovića da umesto nje prodaje bivša društvena preduzeća. Zato i razgovor za NIN počinjemo pitanjem u čemu je tajna, kako znati kada je pravi momenat da se neki deo biznisa proda ili za to treba imati malo sreće? „Strateški biznis Delte danas su agrar, nekretnine i distribucija, ali naš baš osnovni biznis je stvaranje i prodaja kompanija. I to je nešto što mali broj kompanija u Evropi radi. Među prvima smo krenuli tim putem i do sada smo naše kompanije prodali za nešto više od dve milijarde evra. Od toga je korist imala i Srbija, jer je taj novac ostao u zemlji, te firme i danas postoje, neke su postale još veće i sve uspešno posluju. Normalno, dobila je i Delta. Mi smo taj novac iskoristili da ponovo investiramo u Srbiji, da dalje razvijamo postojeće ili da pokrećemo nove biznise“, ističe Mišković. Kako donosite ključne odluke šta ćete i kada prodati, da li se oslanjate samo na sopstveni njuh, osećaj ili zahtevate od saradnika da sve dobro analiziraju pre nego što konačno presečete? Kod nas Moravaca se kaže da se devojka udaje kada je traže, a ne kada ona želi da se uda. Svaka kompanija ima svoje cikluse, a svi obično prodaju kada je preduzeće u silaznoj fazi, kada je amplituda na najnižoj tački, kada preduzeće nema vrednost. A stvar je obrnuta, kompanija se prodaje kada je na vrhu. Kao što se devojka sprema za udaju i kompanija se sprema za prodaju. Mi za to koristimo iskustvo i znanje koje postoji u Evropi i svetu. Zato smo i bili uspešni. I nije tajna da mi već danas spremamo dve kompanije za prodaju i uskoro ćemo početi pregovore, da li ćemo ih prodati 2020. ili 2021. trenutno nije tako važno. Ne čini li vam se da neke vaše kolege o prodaji razmišljaju tek kad im firma zapadne u probleme? Ono što sam radim, savetujem i drugima. Neki su me poslušali, neki nisu, jer uvek postoji dilema da li da se firma proda ili ne. Ja sam uveren da domaći biznismeni ne mogu biti uspešni vlasnici banaka i osiguravajućih kompanija, jer građani imaju više poverenja u međunarodne finansijske institucije, a bez poverenja građani neće štedeti, neće se osiguravati. Svojevremeno sam i Milu Đuraškoviću savetovao da proda Preduzeće za puteve Beograd, u kom sam bio manjinski akcionar. Eto, pričam o tome mada me za taj slučaj vežu dosta ružne uspomene. Austrijski Štrabag je za to preduzeće ponudio oko 200 miliona evra, Đurašković je odbio da proda firmu i na kraju je završio u zatvoru. Ako bih želeo da ovu tešku priču okrenem na šalu, rekao bih da nije problem što je on završio u zatvoru, nego što je i mene povukao za sobom... Jednom su vas oteli kriminalci, drugi put vas je pritvorila država. Kad je bilo teže i vama lično i Delti? Zašto ste o tome najmanje pisali u knjizi „Ja, tajkun“? Otmica je, naravno, bila šokantna, što sam precizno opisao u knjizi. Ali istina je i da je trajala manje od dva dana. U tom smislu, moj pritvor koji je trajao sedam i po meseci sigurno je bio mnogo teži za kompaniju. I ako sam na nešto ponosan, to je način na koji je Delta radila u mom odsustvu. Slobodan sam da tvrdim da u širem regionu ne postoji kompanija koja bi se održala u tim uslovima potpunog pritiska, državnih i medijskih napada, prećutne blokade. Zašto nisam u knjizi više pisao o tome? Ne zaboravite da moj cilj nije bio da se knjigom sa bilo kim nadmudrujem i nudim tabloidne teme za nove svađe i replike. Moj životni cilj je promovisanje znanja i zato sam želeo da knjiga bude udžbenik primenjene ekonomije, a ne jeftina zabava. U poslednje vreme mnogo više ulažete u Sloveniji, BiH i Bugarskoj nego u Srbiji? Da li je to delom reakcija i na tih osam meseci „prinudnog odmora“ i kako sa ove vremenske distance gledate na pritvor, u kojoj vam je meri to poremetilo i otežalo neke poslovne planove? Delta je velika kompanija, a to sigurno ne bi mogla da bude ako investira samo u Srbiji. Mi smo ulagali u celom regionu i tačno je da smo u Sloveniji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Republici Srpskoj dočekani sa dobrodošlicom. Imamo i veliku lokaciju i u Sarajevu i čim vlast Federacije BiH donese odgovarajuće odluke spremni smo da već narednog dana krenemo u investiciju od 80 miliona evra. Takođe, zainteresovani smo i za ulaganja u Srbiji, ali čak i da smo dobili sve dozvole koje godina čekamo, to sigurno ne bi umanjilo investicije u regionu. Zašto mislite da građani ne veruju domaćim bankama i osiguravajućim kompanijama? Danas, bez obzira na to koja banka ima koliko kapitala, veći ugled imaju banke sa stranim vlasništvom, zbog daleko duže tradicije, dugoročnih izvora finansiranja i većeg kapitala. Da bi banka imala poverenje, trebalo je da je osnujemo 20-ih, 30-ih godina prošlog veka, ili odmah posle Drugog svetskog rata. A sve naše banke propale su još pre 90-ih godina prošlog veka, odnosno najveće državne banke zatvorene su 2002. U biografiji vam piše da ste bili potpredsednik Vlade Srbije koju ste napustili zbog neslaganja sa Slobodanom Miloševićem zbog procesa privatizacije. Da ste kojim slučajem sada u prilici da savetujete šta biste u ekonomskoj politici sugerisali Ani Brnabić i Aleksandru Vučiću? Kad bih uopšte imao prilike za to, predložio bih im da razgovaraju sa srpskim privrednicima, jer koliko je meni poznato oni razgovaraju samo sa stranim investitorima. I predsednik Vučić i premijerka Brnabić trebalo bi što više da pričaju sa ovdašnjim biznismenima, da čuju stvarne probleme sa kojima se oni suočavaju, da čuju predloge kojim bi putem trebalo da ide privreda i kakvi su zakoni neophodni da bi se ti ciljevi ostvarili. Mislim da državni vrh zapravo i nema pravi uvid u stanje domaće ekonomije, a znanje je osnov napretka. O tome sam i knjigu napisao. Zar pre nekoliko godina, dok je bio premijer, Vučić nije organizovao sastanak sa srpskim privrednicima, na kojem ste i vi bili? To je bilo pre šest godina u Palati Srbija i tada smo čuli obećanje da će se takvi sastanci organizovati dva puta godišnje. Drugog sastanka nikada nije bilo, bar ja na njega nisam pozvan, možda su neki drugi bili. Ne važi ovo samo za savetovanje sa domaćim privrednicima. Vlada i predsednik Srbije imaju političke savetnike, među kojima ima i stranaca, Austrijanaca, Italijana, Engleza, ali nisam čuo da imaju bilo kog stranog savetnika za ekonomiju. To dovoljno govori. Za razliku od vas, ima i onih koji misle da ste dugo godina vi kontrolisali, čak i sastavljali mnoge vlade i da su one donosile zakone po vašoj meri. Ima li istine u tome? Samo što nije počela 2020. godina i ja zaista nemam volje i želje da odgovaram na iste čaršijske priče punih 30 godina. Neka svako donese zaključak o tome kakav misli da treba. Ali onaj ko je ikada slušao i čitao šta govorim, a pričam javno na Deltinim godišnjim skupovima od 2004, dobro zna koliko drugačije vidim ekonomsku politiku od naših vlada. Ja ću vam reći ovo: Srbija će biti mnogo srećnija zemlja ako se u ekonomskoj politici budu pitali oni koji vode biznis, oni koji zapošljavaju i plaćaju poreze. Ne pričam o Miškoviću, već o svim biznismenima u Srbiji. Ali kod nas tradicionalno vlada neki strah od poslovnih ljudi i ispada da je bolje da bilo ko kreira uslove privređivanja, političari bez iskustva, teoretičari bez prakse, samo da to nikako ne rade oni koji se u poslovanje razumeju. Da li je to vama logično? Da li to što konačno počinjete nešto da gradite u Srbiji može da se tumači kao znak pomirenja između vas i izvršne vlasti? Ne znam šta oni misle, ali bi mi bilo drago da je to znak pomirenja. Radujem se što smo dobili prvu dozvolu za novu poslovnu zgradu, ali naše druge investicije, koje smo planirali u Beogradu, mnogo su značajnije. Samo projekat šoping mola na Autokomandi vredi 250 miliona evra, a tu su i Delta centar, odnosno hotel Interkontinental i još jedna poslovna zgrada na Novom Beogradu. Svi ti projekti vrede mnogo više od ovog za koji smo konačno dobili dozvolu. I pri tome spremni smo, čim dobijemo potrebne dozvole, da u roku od tri meseca krenemo u realizaciju investicija vrednih 500 miliona evra. Ovde želim da naglasim: niko od privrednika, pa ni ja, ne smatra da je bitno da se mi i političari, najpre predsednik države i predsednik Vlade, dopadamo jedni drugima. Profesinalizam postavlja pred nas obavezu da se međusobno poštujemo, uvažavamo i sarađujemo u interesu Srbije. Nije li svojevrsni paradoks to što ekonomisti tvrde da Srbija sporije raste od suseda upravo zbog nedostatka domaćih investicija, a vi kažete da biste uložili 500 miliona evra, samo da vam to dozvole? Verujem da jeste paradoks, ali nije na meni da ga tumačim. I ove godine vlast se hvali da će se u Srbiju sliti više od tri milijarde evra stranih investicija, više nego u sve zemlje Zapadnog Balkana i Hrvatsku zajedno, ali slovenački ekonomista Jože Mecinger tvrdi da se nijedna zemlja nije ekonomski razvila samo na bazi stranih investicija. Zašto nema više domaćih investicija, zato što ovdašnji biznismeni nemaju novca? Novca ima. Naravno, nijedna kompanija ne drži novac na računu. Pa, zamislite da Delta drži 500 miliona evra na računu. Ali, ako imaš dobar kreditni rejting, lako ćeš dobiti novac od banaka, jer danas u bankama novca ima koliko god vam treba za stvaranje nove vrednosti u poslu. Mislim da je sada pravo vreme i preporučujem kolegama da više investiraju. A šta ako se sutra desi nešto nepredviđeno, pa porastu kamate? Ako se tako razmišlja, onda nikad nećemo ostvariti bilo kakav ekonomski napredak. Naravno, svaka investicija mora biti dobro planirana. Koliko privatnim kompanijama problem predstavlja to što od 2012. Srbija posle Hrvatske ima najmanji rast BDP-a? I ima li dinamičnog zamaha privatnog sektora sa prosečnim platama od 460 evra za prvih devet meseci ove godine? Što se tiče makroekonomije, prepustio bih to stručnijima od mene. Recimo, u velikoj meri podržavam analize i preporuke Fiskalnog saveta, ali se ne slažem sa njima baš u svemu. Naročito se ne slažem sa ocenom da su plate povećane iznad realnih mogućnosti. Jednostavno, ne možete da imate profesionalnog radnika sa platom manjom od 500 evra. Onaj ko zarađuje ispod 500 evra, budite sigurni da još nešto radi posle redovnog posla, a to nije profesionalac. Pa, ako je u Crnoj Gori prosečna plata odavno veća od 500 evra, zašto ne bi mogla da bude i u Srbiji. Hoćete li napisati drugi deo knjige vaše „Ja tajkun“ sa više detalja o nekim najzanimljivijim događajima iz poslednjih nekoliko godina, a o kojima čini se niste napisali sve što je većina čitalaca očekivala i htela da pročita. Da li ćemo videti taj nastavak? U ovom trenutku ne. Možda kasnije, ne znam. Sada razmišljam, još nisam doneo odluku, da napišem knjigu o tome koliko je za Srbiju značajno znanje - na nivou države, na nivou kompanije, na nivou pojedinca. Sve što nam se kao državi i društvu dešava i što je Srbija pri dnu rang-lista po nekim ekonomskim parametrima posledica je velikog neznanja. Želim da napišem tu knjigu sa osnovnom porukom – zapošljavajte mlade ljude, školujte ih i dajte im nove prilike da što više uče. Ovu zemlju mogu da promene samo mladi. Na moju sreću Delta ove godine prima već osmu generaciju mladih lidera i za 30 mesta prijavilo se 4.000 kandidata, od kojih su se neki obrazovali u Americi, Francuskoj, Londonu. Iz prethodnih sedam generacija već je preko 200 mladih ljudi našlo posao u Delti – mnogi od njih danas zauzimaju direktorske pozicije. Po ugledu na Deltu, takvu bazu mladih i pametnih ljudi trebalo bi da ima i država Srbija. To je naša šansa, da što više mladih ljudi uključimo u kompanije i državne institucije, jer samo oni mogu da donesu progres. Kao lični prijatelj Ivice Todorića, da li nakon kraha njegove poslovne imperije osećate bar malo straha da bi nešto slično moglo da se i vama desi i u čemu je razlika između bivšeg Agrokora i Delta holdinga? Nema ničeg zajedničkog u ekonomskim pokazateljima Agrokora i Delte, jer Delta raspolaže kapitalom od oko milijardu evra i malo je kompanija koje se mogu time pohvaliti. Uz to, mi kapital ne uvećavamo samo na bazi ostvarenog profita, mada ima i toga. Kapital Delte u većoj meri uvećavamo prihodima od prodaje kompanija. Naša kompanija nema problema, jer naši krediti čine samo 25 odsto kapitala. Iako je vaš osnovni biznis stvaranje i prodaja kompanija, ima li nešto što biste kupili? Da li ima nekih delova Agrokora koje biste videli u sastavu Delte? Kako da ne. Vrlo rado bih neke delove Agrokora video u sastavu Delte. Pod hitno bi nešto trebalo da se uradi i bez obzira ko će na kraju biti vlasnik te kompanije, bitno je da svi njeni delovi normalno funkcionišu i dobro rade. To je bitno za ceo region, jer je Agrokor poslovao u mnogim zemljama. Kako komentarišete izjavu profesora Miodraga Zeca da u Srbiji svaka vlast ima svoje tajkune? I vi i celokupna javnost mnogo me pitate o vlasti i političarima, a to je tema kojom najmanje želim da se bavim. Moja preokupacija je biznis. Ja ću vam reći ovako: da, Srbija treba da ima svoje „tajkune“, ako tako nazivate poslovne ljude, vlasnike velikih kompanija. Srbiju dugoročno mogu da razviju samo domaće investicije i to investicije privatnog sektora, preduzetnika. Nama su potrebni srpski tajkuni, a ne tajkuni ove ili one vlasti. Zašto ste poslednjih godina preokupirani agrarom? Svi političari u Srbiji tvrde da je agrar naša šansa. A ja vam kažem, ovakav kakav je agrar nije naša šansa! U Srbiji još uvek ljudi iz agrara beže u industriju i to ne bi bilo loše kada bi industrija bila profitabilna, ali nije to ključni razlog. LJudi beže zato što naši seljaci rade isto kao njihovi očevi i dedovi pre 50 godina. Zato danas jedan radnik iz okoline Kraljeva, koji ima pet hektara zemlje, traži posao u fabrici za platu od 300 do 400 evra, jer na taj način godišnje ima veće prihode nego da obrađuje tih pet hektara. U agraru smo mnogo zaostali za razvijenim zemljama i sa takvim načinom rada prave se samo gubici. Naš seljak vidi da gubi i zato napušta agrar i više i ne obrađuje njivu. A zahvaljujući znanju i novim agrotehničkim merama, prinosi Delta agrara po hektaru su 12 tona kukuruza i osam tona pšenice, dok je na drugim parcelama prinos 7-8 tona kukuruza i 4-4,5 tone pšenice. Drugo, mi pratimo svetske trendove i garantujem vam da će uzgoj svinja bar naredne tri godine biti dobar biznis. Svima to govorim, jer je zbog afričke kuge uništen veliki broj svinja u Kini, a i pre toga je ona bila jedan od najvećih uvoznika. Nadam se da će država Srbija iskoristiti dobre odnose sa Kinom i obezbediti nam da izvozimo svinjsko meso u tu zemlju. Većini domaćih proizvođača nedostaje znanje tako da čak i na dobrim farmama naše svinje po kilogramu mesa pojedu 300 ili 400 grama hrane više od evropskih. A pri tome je cena svinjskog mesa kod nas niža nego u EU. E, zato je u Delti generalni direktor za uzgoj svinja Danac, kao i generalni direktor za proizvodnju mleka na našim farmama krava. Najvažnije je, dakle, znanje. Ne samo u agraru, već i u politici, kulturi, medicini, sportu, u svim oblastima. Znanje je osnova svega i u tom pogledu bi znanje trebalo da forsira i Vlada Srbije i sve državne, ali i međunarodne institucije, banke... Nekada ranije, pre ove vlasti, u Deltu su dolazili i predstavnici MMF-a i pitali su nas, šta bi trebalo da predlože Vladi i političarima. Moj odgovor je: samo ih školujte. Jer i mi u Delti, koliko god mislimo da smo dobri, stalno učimo. Mnogi misle da ste vi u prethodnom periodu bili povlašćeni i da ste zahvaljujući tome sagradili svoju poslovnu imperiju? Mislim da sam na ovo pitanje već odgovorio. Ali evo da kažem i na ovaj način: da li ima neke nepravilnosti u Deltinom poslovanju mogu uvek da provere sve vlasti i cela Srbija svedoči sa koliko žara to rade već godinama unazad. I šta su pronašli? Ništa, jer mi radimo po zakonu. Dakle, ako bilo ko misli da smo bili povlašćeni, valjda će dati neki dokaz za to? Ali ne, dokaza nema, a mi mnogo godina unazad slušamo jedne te iste optužbe, koje se svode na rekla-kazala. Svojevremeno ste planirali da Delta agrar pretvorite u akcionarsko društvo, čijim će akcijama moći da se trguje na berzama u Londonu ili Varšavi? Zašto ste odustali i zašto London i Varšava a ne Beogradska berza? Za izlazak na berzu angažovali smo jednu od najčuvenijih svetskih kompanija i njihova je preporuka bila da akcije ponudimo na prodaju na berzi u Varšavi ili Londonu. Mnogo smo novca uložili za pripreme, ali u poslednji čas dobili smo savet da odustanemo, jer su procenili da ćemo dobiti izuzetno nisku cenu. Uostalom, kako da bude na berzi kompanija ako ja, kao njen predsednik, još nisam završio sve sudske procese koji se u Srbiji vode protiv mene? Ovaj proces naneo je nemerljivu štetu meni i kompaniji. To su vrlo ozbiljne stvari i mi smo po savetu Boston konsalting grupe, koju smo angažovali da nas za inicijalnu ponudu pripremi, odložili izlazak na berzu. Kod nas postoji potpuno nerazumevanje listiranja kompanije na berzi i u tom smislu odgovornosti svih za ono što je izrečeno o berzanski kotiranoj kompaniji. Da smo pre toga već bili na berzi, svi političari, mediji, tužilaštvo i druge institucije tada ne bi smeli da daju olake ocene, jer kada predsednik jedne države dobije kijavicu berzanski indeksi padnu za 0,2 odsto. Pošto Delta posluje i u okruženju, da li vidite neke prepreke i šta bi trebalo učiniti da se one otklone i unapredi privredna saradnja? Moj predlog je da se CEFTA sporazum obnovi, ali ovoga puta pod okriljem EU, da za kršenje tih pravila bude nadležan sud u Briselu ili Beču i da privrednici mogu da tuže zemlju u koju su investirali ako se ona ne pridržava svih pravila. Vrlo je ružno da mi investiramo i planiramo, a onda se neki političari posvađaju i jedan od njih zabrani uvoz neke robe ili počne da zadržava kamione na granici. To znači da podržavate i inicijativu da se uspostavi „mini šengen“ zona? Podržavam svaku inicijativu koja vodi ka proširenju ekonomske i svake druge saradnje. Mi ne treba da stvaramo novu Jugoslaviju u političkom smislu, ali trebalo bi da težimo da jedinstveni ekonomski prostor bude što veći i dobro bi bilo da uz eks Jugoslaviju u njemu bude i Albanija. Često sam razgovarao sa privrednicima iz Albanije i pitao sam ih da li stvarno misle da mogu da izvoze robu u Finsku ili Norvešku? Ne mogu. Oni mogu da izvoze u zemlje regiona, zato je neophodno da imaju predstavništva u Beogradu, da sarađuju sa nama, jer privreda ne priznaje granice. Šta je osnov svega? Da narod živi bolje, a ne može bolje da živi bez novih investicija, bez stvaranja nove vrednosti, bez novih radnih mesta, a toga neće biti u potrebnoj meri ako se svi zatvorimo u okvire nacionalnih granica. Svojevremeno ste bili suvlasnik Presa. Sada vas iz vrha vlasti optužuju da finansirate Vreme, NIN, Danas i da podržavate opoziciju. Kako vam to izgleda? To je budalaština. Delta i ja ne učestvujemo u stranačkim borbama i to nas ni najmanje ne zanima.