Svođenje računa

Kažu da je početak godine idealno vreme za svođenje računa. Pa, hajde da svedemo bar neke račune. Evo, recimo, kakve koristi građani imaju od Beograda na vodi, koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali ne bi toliko obilazili ni da nadgledaju gradnju sopstvene kuće ili vikendice. Zna li većina da je država u toj firmi manjinski partner sa samo 32 odsto vlasništva, iako je besplatno dala oko 100 hektara najskupljeg građevinskog zemljišta? I pride poklonila hotel Bristol, srušila nekadašnji salon nameštaja Simpo, iselila Glavnu železničku stanicu, za 16 miliona evra otkupila, a potom srušila i besplatno ustupila zemljište na kome se nekada nalazila zgrada Eurosalona pored Beogradskog sajma… Da li bi država bolje prošla da je to zemljište prodavala na aukciji, pa ko da više? Zna li većina građana, osim onih 6.000 koji su učestvovali u internet anketi, da je njen ishod zamenik gradonačelnika Goran Vesić znao mesec dana pre nego što je navodno glasanje i počelo? Znaju li oni koji su Vesiću ispunili želju koliko će ih koštati to što će uskoro zbog mira nekolicine stanara Beograda na vodi biti srušen stari Savski most i premešten na livadu? Pa ne misle, valjda, da će to Vesić raditi o svom trošku. Ih, da on plaća, nikada se ništa ne bi rušilo, ni most, ni Savamala, niti bi se onoliko slagale kocke po Trgu republike. A sad, umesto da ređam pitanja na koja niko od zvaničnika verovatno neće odgovoriti, evo samo nekoliko podataka koji možda najbolje govore o tome koliko je na dobitku pravi, većinski vlasnik Beograda na vodi. Vlast se javno hvalila da je plac od dva hektara, na kojem je bila smeštena bivša novobeogradska „buvlja pijaca“, prodala za 2,36 milijardi dinara. Taj plac je kupio Kopernikus, čiji je vlasnik - inače rođeni brat poverenika SNS za Niš - prethodno drugu svoju firmu, Kopernikus tehnolodži, prodao Telekomu Srbija za skoro 200 miliona evra, a onda za taj novac kupio Prvu i O2, dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Gradski oci hvalili su se da su napravili dobar posao. Ne zato što je sa Prve odmah otišao Ivan Ivanović, a O2 su ovih dana napustili Zoran Kesić i njuzovci, već zato što su plac od dva hektara prodali za skoro 20 miliona evra. Nisam čuo da se iko požalio da je po toj ceni onih 100 hektara poklonjenih Beogradu na vodi moglo da se proda za milijardu evra! A ako već nije, da bi bar većinski vlasnik, s obzirom na to da mu je pripalo 68 odsto, morao da u zajednički projekat uloži bar tri puta više novca – odnosno tri milijarde evra. Nisam, takođe, čuo da li je Kopernikus izlicitirani novac i uplatio. Ali, sve i da jeste, zašto Vlada Srbije malo-malo iz budžetskih rezervi mora Beogradu da donira stotine miliona dinara, te za GSP, te za ukrasnu rasvetu na Brankovom mostu, ili „zbog nastalih nepredvidivih troškova koji bi mogli da ugroze tekuću likvidnost“. Pobogu, kad će premijerka Ana Brnabić da ukapira da je Vesić razlog mnogih „nepredvidivih troškova“ i da je on najveća opasnost za „tekuću likvidnost“ gradske kase? Uostalom, zar nije baš on obećao zaposlenima u gradskoj upravi stanove po ceni od 650 evra za kvadrat? Ko je doneo tu odluku? Čijim će se novcem ti stanovi graditi? Čime su zaposleni u gradskoj upravi to zaslužili? Hoće li pravo na te stanove imati samo članovi SNS-a? I misli li Vesić da se niko više ne seća onih 10.000 stanova za mlade koje je onomad obećao Slobodan Milošević? Mnogi od onih koji su konkurisali za te stanove u međuvremenu su se skućili, samo ne u Srbiji, već u Nemačkoj, Kanadi, Austriji… Kad smo već kod svođenja računa, još nisam dokučio kako je Vučić izračunao da će nam 2025. prosečne plate biti 900, a penzije 430-440 evra, kad eto nove zagonetke, koju ne mogu da odgonetnem. Molim zato svakog da mi javi kako je rešio jednačinu u kojoj je prosečna penzija 46 odsto prosečne plate, ako je prosečna penzija od januara do oktobra 223 evra, a plata je „već sada 510 evra“. Nije valjda da samo Vučić to ume da izračuna? Za kraj, ima i jedna dobra vest. U Srbiji se nikad neće desiti ono što se pre nekoliko meseci desilo u Čileu. Vesić je pametno zaključio – ako nema metroa, onda nema ni poskupljenja, pa samim tim nema ni nemira. Osim kad počasni član Udruženja književnika organizuje književno veče.