Двојезична презимена


У неком научном тексту наш читалац Ратко Станић нашао је да се помиње Емил Диркем, Француз, оснивач модерне социологије. У загради је била наведена и изворна ортографија, Durkheim. „Да ли је ово презиме правилно написано“, пита Ратко, „и да ли се заиста тако изговара? Нисам никакав стручњак, али у школи сам учио француски, и колико знам, Французи не употребљавају слово k, нити им се речи завршавају на m.“ Сасвим тачно. Презиме је немачког порекла (највероватније у вези с истоименим градићем на обали Рајне), Немци га изговарају Диркхајм, а Французи по сопственим правилима Диркем (с нагласком на последњем слогу).

У протекла два века Немци су се мало сељакали, мало освајали туђе земље, мало протеривали по свету Јевреје (с немачким презименима), и ето нама проблема са транскрипцијом. Будући да смо били под јаким немачким утицајем, често смо и за такве натурализоване Французе усвајали првобитни немачки изговор. Такав је случај инжењера Гистава Ајфела и по њему назване Ајфелове куле, која се у Паризу зове Tour Eiffel, изг. „Тур Ефел“. Таква је и филозофкиња Симона Вајл (Weil), чије презиме Французи изговарају „Веј“.

Сећам се да сам крајем седамдесетих година, када се у Београду приказивао француски филм „Господин Клајн“ (Monsieur Klein) с Аленом Делоном у главној улози, био поносан што такав глумац игра главну улогу човека с мојим презименом. Показало се, међутим, да Французи то немачко презиме изговарају „Кле(н)“ с назализованим „е“ и без сугласника „н“, онако као што изговарају и своје речи sein (груди), peint (насликан), teint (одакле наше тен) и сличне.

Слични су проблеми и с Американцима немачког порекла. Презимена као Stein (Gertrude, књижевница из прве половине прошлог века), Hammerstein (Oscar, најпознатији аутор текстова за бродвејске мјузикле), Springer (Jerry, претеча „ријалитија“, кога смо својевремено видели и на нашој телевизији), у изворном немачком изговарају се са „шт“ односно „шп“, што смо у неким случајевима и ми прихватили, али по америчком изговору било би правилније „Стајн“ и „Хамерстајн“. Немачко презиме носио је и бивши амбасадор САД у Србији, Zimmermann, кога смо ми звали Цимерман, а било би боље Зимерман, јер у енглеском нема гласа „ц“.




Иван Клајн