Konzervisani bes antipopulista

Samouvereni Mateo Salvini koji je u jeku kampanje za predstojeće izbore, dobio je i jednu neočekivanu pratnju - sada mora da računa i na mitinge koje mu organizuju građani čiji je cilj samo jedan – da zaustave njega. Čovek koji je napustio vladu procenjujući da mu je tako jednostavnije da je preuzme, našao je ključ za osvajanje glasača najviše zahvaljujući svojoj antimigrantskoj politici. Ali njegov uspeh doveo je do odgovora kroz spontano organizovanje pokreta koji se na početku nazvao „6.000 sardina“. Četvoro cimera iz studentskih dana, Matija Santori, Roberto Moroti, Đulija Trapoloni i Andrea Garefa, a danas tridesetogodišnjaka, rešilo je da pokaže da postoji i alternativa Salviniju i da on nije jedini koji može da okupi ljude, da njegove ideje nisu jedine koje mogu da dobiju podršku. Za to im je poslužio Fejsbuk. Prvi put sačekali su ga u Bolonji, gde je došao u okviru predizborne kampanje, pozvali su ljude da izađu na ulice, pokažu koliko ih je i zbiju se jedni uz druge kao sardine. Izašlo je oko 15.000 ljudi. Tako je bilo prvi put, a od sredine novembra kada je sve počelo do sada, izraslo je u ozbiljan pokret koji je u Rimu izveo na ulice oko 100.000 građana. Salvini, ministar unutrašnjih poslova od 2018. i lider Lige od 2013, dugo je čekao svoj trenutak u partiji. Posle 20 godina koliko je proveo uz Umberta Bosija, čuvenog lidera tadašnje Lige za sever koji je zahtevao samostalnost za bogati sever, optuživao Rim da živi na račun ovog dela zemlje i prezirao jug, Salvini je došao na vrh partije. Liga Nord postala je Liga, promenila boju u plavo, umesto dotadašnje zelene i promenila odnos prema onima od kojih su njeni lideri do juče govorili da žele da se odvoje. Regioni juga, oni koje je sam Salvini nazivao kriminalnima, iznenada su postali potrebni. Retorika se promenila, jug više nije neradnički i pljačkaški, kako ga je nazivala nekadašnja Liga, to je sada takođe glasačko telo. Neprijatelji su migranti, koje optužuje da dolaze da opljačkaju Italijane, da im oduzmu sva prava i uzmu sve što imaju. Uspeo je da stekne poverenje birača i da zavlada političkom scenom. Opozicija je slaba, Demokratska partija (PD) stoji veoma loše i gotovo da nema šansi da se oporavi posle strašnog izbornog poraza pre dve godine. Trenutna koalicija sa Pet zvezda, koja je stvorena kada je Salvini napustio vladu, gotovo da se već raspala. Rast Lige doneo je i rast ksenofobije i rasizma i sve više napada na imigrante. „Pokušavamo da nateramo ljude da počnu da razmišljaju kuda se kreće ova zemlja“, rekla je Andrea Garefa. „Da se politički aktiviraju i da ne odustanu.” Pokret „Sardine“ sebe vidi kao alternativu dominantnoj desnici, kao utočište za one koji ne vide sebe ni u jednoj postojećoj partiji i kao odbranu od samog Salvinija. Kako je objasnio Mateo Santori, neformalni lider, žele da donesu novu energiju, više u spontanom obliku u odnosu na tradicionalne političke partije i organizaciju koja neće biti hijerarhijska. Salvini im je odgovorio kampanjom koju je nazvao „Mačići za Salvinija“ u kojoj se glasači Lige pozivaju da pošalju slike mačaka kako jedu sardine, te će se potom birati one koje jedu najbolje. Salvini je u zaletu i ne osvrće se previše ni na šta. Već je odavno savladao načine na koje se može prići glasačima i naučio da u hodu ispravlja pogrešne poteze. I dok najčešće govori o domaćim proizvodima, slika se kako jede domaću hranu, obećava podršku domaćim proizvođačima, on iznenada i napadne te proizvođače. Tako je prošlog meseca izjavio da neće više jesti „nutelu“, taj zaštitni znak italijanske prehrambene industrije koji je osvojio svet, jer je otkrio da koriste turski lešnik. Kada je od proizvođača stigla poruka da Italija jednostavno ne proizvodi dovoljno za njihove potrebe, a da je turski lešnik najkvalitetniji na svetu, Salvini je sutradan na Tviter postavio sliku kako jede „nutelu“ da „zasladi dan“, a potom i sliku iz samoposluge, pored „nutele“ koju kupuje za svoju decu. „Salvini putuje svuda, doslovno okupira teritoriju, dodiruje ljude i dopušta da njega dodiruju, rukuje se, multiplikuje ritual selfija sa svakim ko hoće da se slika sa liderom, obraća se ljudima imenom, maše lokalnim proizvodima, nosi dukseve sa imenima bezbrojnih gradova i sela rasutih po Italiji”, napisao je Pjerluiđi Batista za Korijere dela sera. Takvom Salviniju suprotstavljaju se sada spontano okupljeni građani, bez ikakvog političkog iskustva i sa čvrstom verom da će se ovaj pokret odupreti svakom pokušaju politizacije. To su ljudi koji žele pristojnu zemlju, koji ne žele nemire, napade na bilo koga, koji ne veruju Salviniju i koji se užasavaju njegovog populizma. Oni su možda samo grupa koja peva Bela ćao i koju već pokušavaju da diskredituju i povežu sa političkim partijama, ali ih je sve više. I uprkos neiskustvu, istraživanja pokazuju da ih sve više građana smatra najopasnijim Salvinijevim protivnikom. To se videlo i u Rimu, gde su višestruko premašili svoje početničke ambicije iz novembra kada su se nazvali „6.000 sardina“, nadajući se da bi toliko ljudi mogli da izvedu na ulice.