A kao anarhisti

Maska Anonimnih (Anonymous) sa raznoraznih svetskih i naših demonstracija (stilizovani nasmešeni lik sa brčićima i „jarećom“ bradicom), kao i sa internetskih proklamacija i svakojakih akcija - potiče iz ovog stripa! Većina demonstranata i ne zna koga i šta simbolizuje ta maska, a tek malo više ih je ipak upućeno na poreklo - dakle na ovaj antiutopijski postkataklizmički intoniran strip, započet 1981. Danas jedan od nekoliko najboljih svetskih scenarista, po nekima i najvažniji, početkom osamdesetih je u Britaniji bio tek početnik. Kao i svakom čestito deklarisanom anarhisti, bilo mu je, poslovično i idejno skeptičnom prema svakoj administraciji, svejedno ko drži vlast. No, Alan Mur je očekivao da će tada na narednim izborima, umesto konzervativaca Margaret Tačer, na čelo doći laburisti, te da će, ako ne već i istupiti iz NATO-a, a onda bar sa Ostrva ukloniti nuklearno naoružanje, čime bi UK prestala da bude legitimna meta u slučaju nuklearnog rata. Najmanje trostruko naivan! Vreme radnje njegovog tada nastalog stripa je te 1981. smešteno u daleku budućnost, od 5. novembra 1997. do 10. novembra 1998. Naslov je očigledna parafraza parole V for Victory iz britanskih propagandnih ratnih filmova. Prošlog meseca je kod nas ponovo objavljena ova grafička novela, ali u svakom pogledu neuporedivo bolje tehnički opremljena i obimnija nego što je to bilo prvi put 2006. kod beogradskog „Belog puta“. Sada je izdavač drugi, povez je tvrd, format ogroman (22 sa 34 cm!), ima čak 112 stranica više (400 strana ukupno!). I prevod je tu i tamo čudno promenjen, iako je prevodilac navodno isti (Ivan Jovanović). Razlozi nisu jasni! Nikakvih napomena o promenama nema ni od strane izdavača/urednika, ni od prevodioca! Kako god bilo, tek u svakom slučaju strip je u pravo vreme reizdan! Crtana priča već na drugom prizor-polju prve table počinje nedvosmislenim vizuelnim socijalno-psihološkim „logorskim“ toposom dominantno totalitarnog društva. Stambene zgrade u Londonu su okružene tipičnim betonskim stubovima sa bodljikavom žicom. Osim ulične rasvete, na kandelabrima su i kamere za nadzor, kao i zvučnici kojima se objavljuju naređenja, rasporedi, zadaci, radne pobede, svetle perspektive i vremenska prognoza. Kapije ograda se ujutru otvaraju, a pokunjeni radni narod u kolonama masovno odlazi na svoja propisana radna mesta. No, tu se ipak ne radi o „plamenim zorama“, već o neprestanom mraku i tmurnim oblacima, tami izazvanoj opštim nuklearnim ratom koji je zaobišao Veliku Britaniju. Vlast su preuzeli čvrstorukaši, mafija koja se institucionalizovala. Da li kraduckaju ili ne, tek neuporedivo bolje žive od podanika! I sa britanskom dinastijom je cirkus, ali da ne širimo još više priču... Autori su, naravno, sistemu suprotstavili pojedinca. Maskiranog. Prvo su mislili da ga obuku kao superheroja, a onda se, ako je verovati propratnim tekstovima, Lojd u neko doba setio Gaja Fouksa (Guy Fawkes, 1570-1606), anarhiste u kupastom šeširu, buntovnika iz vremena protivreformacije, tipa koji je tokom „Barutne zavere“ imao nameru da digne u vazduh Dom lordova. Nesrećnika su uhvatili pored baruta kojeg je „čuvao“ u Vestminsterskoj palati (u stvari, kanda nije stigao da ga potpali) i - tužna priča. No, Mur je ostvario njegov naum, pa ga čak i prevazišao! Bar u stripu! NJegov lik pod prepoznatljivom maskom je ne samo digao u vazduh engleski Parlament i Big Ben, već na kraju i Dauning strit br. 10, sa širom okolinom... Glavni lik je, u stvari - maska. Oni koji pročitaju strip uvideće zašto!