Onaj ko drži snimke zna ko je ubica

O tome zašto dve godine nakon atentata nemamo imena ubica i nalogodavce ubistva Olivera Ivanovića za NIN govori Oliverov bratanac Aleksandar Ivanović. On kaže da veruje da dosije sa svim potrebnim odgovorima već negde postoji i da ćemo saznati ko je ubio Olivera, ali tek kada to bude nekome odgovaralo. Na početku razgovora priseća se kako nakon ubistva 24 časa nije bilo ni traga ni glasa od čelnika Srpske liste koji su upravljali gradom. „Niste mogli ni slučajno da ih sretnete na ulici. Čudno da vam ubiju jednog od najviđenijih sugrađana i dok hiljade Mitrovčana dolazi da mu oda poslednju počast, nikoga od funkcionera tog grada nema. Nisu mu čak ni omogućili da dobije adekvatnu salu za komemoraciju, pa smo bili prinuđeni da sve to organizujemo u prostoriji od svega par kvadrata. Ostao mi je kao upečatljiv utisak da su mnogi prilazili sanduku i tiho, sami za sebe, izgovarali „Oprosti, nisam smeo“. To mnogo govori koliko je tih dana bilo opasno javno podržavati Olivera. Taj strah nisu generisali Albanci, već Srbi i to je važno naglasiti. Dokle god se kao društvo ne obračunamo sa takvim ljudima čiji glavni argument leži u Molotovljevom koktelu i metku, dotle ovo neće biti normalna sredina već zemlja iz koje će svako normalan želeti da pobegne. To ne smemo dozvoliti, ubeđen sam da možemo i da zaslužujemo više.” Kosovski tužilac podigao je optužnicu? Istraga se vodi jedino u Prištini, a mi sve informacije dobijamo iz medija. Podignuto je šest optužnica, među njima nema nalogodavaca i neposrednih izvršilaca. Zakazano je suđenje pa ćemo uskoro saznati kojim dokazima raspolaže kosovski tužilac. Specijalno tužilaštvo u Beogradu preduzima neke predistražne radnje, ali Beograd zvanično ne vodi istragu za ubistvo Olivera Ivanovića. Predsednik Vučić je u nekoliko navrata nakon ubistva izjavio da ćemo u roku od nekoliko dana imati imena ubica? Obraća nam se predsednik Srbije koji nema ustavna i zakonska ovlašćenja da vodi istragu. Uprkos njegovim obećanjima, nije se dve godine čulo ništa sve dok kosovski tužilac u decembru nije podigao šest optužnica protiv Srba i tek kao odgovor na to odmah iz Beograda dolazi informacija kako su Olivera ubili Albanci i objavljuje se spisak albanskih imena. Ostaje nejasno zašto su toliko čekali i na osnovu kojih dokaza su to utvrdili, u krajnjoj liniji šta su uradili sa prikupljenim podacima, da li su ih dostavili kosovskom tužiocu pošto on jedini vodi istragu? U optužnici kosovskog tužioca pominju se Radoičić i Veselinović, ali nisu optuženi? Radoičićevo ime je saopštio Ivanović na tv snimku kao šefa tajnog centra moći na KiM, bliskog zvaničnom Beogradu od kojeg mu preti opasnost? Postojeće optužnice se ne odnose na neposredne izvršioce i organizatore ubistva. Videćemo u kom pravcu će se ceo postupak razvijati i kakvim dokazima raspolaže tužilac. Govori se da je Oliver pred ubistvo odlazio u BIA i da je tamo govorio od koga mu preti opasnost? Da li vam je to rekao? Oliver je govorio o bezbednosnim rizicima. I danas mi odzvanja njegova rečenica: „Sve su mi uradili, ostalo je još samo da me ubiju“. Lično sam s njim razgovarao pre ubistva kada mi je rekao da je obavestio Beograd, Prištinu, pa i strance, da ne želi ako se nešto desi posle da neko kaže „nisam znao“. Bio je izuzetno ugrožen, zapalili su mu automobil, kancelariju, Srbin mu je nasilno ušao, počeo je da lomi i pred njegovim malim sinom rekao je: „Prenesite mu poruku, a on će znati šta ovo znači“. Oliver je znao da to znači - nemoj da se kandiduješ na lokalnim izborima za gradonačelnika. Neophodno je istražiti ko su ljudi koji su mu pretili pre ubistva, ko je taj Srbin koji mu je ušao u stan, ko mu je zapalio automobil i kancelariju. Svi ti događaji nakon ubistva dobijaju posebnu težinu i važno je utvrditi ko stoji iza svega toga. Do danas institucije u Beogradu nisu vodile istragu o tome? Sve ovo je Oliver prijavio kosovskoj policiji, međutim istrage se nikada nisu pomerile sa mrtve tačke, uprkos činjenici da Srbi čine većinski policijski sastav u Severnoj Mitrovici. Oliver je često javno govorio da je nemoguće da ti ljudi do te mere ne znaju svoj posao i da nema rezultata istraga za toliko krivičnih dela u svega par ulica. On je verovao da je tu posredi reč o nekoj vrsti pritiska. Je li vam rekao šta je u BIA rekao? Rekao mi je da je bio tamo, kao i da to nije jedina tačka kojoj se obratio povodom jako loše bezbednosne situacije u Kosovskoj Mitrovici. Zamolio sam ga da se privremeno skloni iz Mitrovice, što je on kategorički odbijao. Nije želeo da napusti grad u kome je proveo ceo život i da spusti glavu pred agresijom kojoj je izložen. Govorio je javno da je to ogroman problem i protiv toga se treba boriti, da je važno uspostaviti normalan politički dijalog, bez tenzija i agresija, jer to nanosi veliku štetu ljudima koji žive na tom prostoru. Očito je kao neko ko se zalaže za normalnost, smanjivanje tenzija i agresije, smetao i kvario nečije planove. Dogovoru Srpske liste i Haradinaja i Tačija? To ja ne mogu da tvrdim, ali je sada svima očigledno da se u takvim nenormalnim uslovima života, gde se agresija ne kažnjava, na kraju gubi i život. Upravo na to je sam Oliver nebrojano puta ukazivao. U spotu na TV Pinku pred slikom zapaljenog Oliverovog automobila glas se pita koliko je koštao i odakle Ivanoviću taj automobil? Marko Đurić ga je nazvao izdajnikom, i ne samo on? Nosioci te kampanje protiv njega su bili najviši funkcioneri ove države. Nije normalno da u demokratskom društvu neko sa pozicija države zloupotrebljava resurse države, nacionalne frekvencije, da vodi kampanju u kojoj favorizuje jednu listu, a ostale učesnike satanizuje. Da li se zna ko je finansirao taj spot i po čijem nalogu? Ne, odgovor na to pitanje nikada nismo dobili, uprkos činjenici da je emitovan na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Oliver je upozoravao zvanični Beograd da ne smeju Srbe da dele na naše i njihove. I da je kampanja koju vode protiv njega, u kojoj ga etiketiraju kao izdajnika, neprimerena i nezakonita i da ga i bezbednosno ugrožavaju na taj način. U toj i takvoj atmosferi je neko pomislio da je moguće Olivera se rešiti na ovaj način. Mislim da su brzo shvatili da su napravili veliku grešku i da je pažnja javnosti i želja da se sazna ko ga je i zbog čega ubio premašila sva njihova očekivanja. Oliver je zapisivao na papirićima kada bi primetio da ga prate i slikao mobilnim? Gde je pohranjivao te podatke i gde su oni sada? On je bio svestan loše bezbednosne situacije u kojoj se nalazi. Nakon njegovog ubistva pronašli smo u njegovom novčaniku papir na kojem je svojom rukom zapisao registarski broj i model vozila koje ga je pratilo. Nakon ubistva Olivera isto vozilo je u jednom trenutku pratilo i mog oca. Očekujemo da u postupku koji sledi saznamo ko ga je i zbog čega pratio. Da li znate ko je vlasnik tog vozila? Jedna od podignutih optužnica se bavi i tim pitanjem. Je li on u nekim vezama sa Radoičićem? Nije dobro, ni svrsishodno da porodica sprovodi istragu i da procenjuje ko je s kim u vezi i kakva je priroda tih odnosa. U ozbiljnoj državi to je obaveza nadležnih institucija. U slučaju ove istrage javnosti se umesto predstavnika nadležnih institucija, obraćaju predstavnici vlasti. Pa tako i predsednik države u TV emisiji obaveštava javnost da je Radoičić prošao poligraf i da nije kriv. Ta izjava je problematična iz minimum dva razloga. Poligraf nije dokazno sredstvo u sudskom postupku. I predsednik nema ustavna ni zakonska ovlašćenja da bilo koga u televizijskoj emisiji abolira i da time utiče na istragu. Za pronalaženje odgovornih je loše i to što izostaje snimak bilo koje bezbednosne kamere u Mitrovici. Ja to ljudima objasnim tako što iskoristim skorašnji primer paljenja knjige zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića. U najkraćem mogućem roku montiran je snimak sa više bezbednosnih kamera i emitovan na svim televizijama, pa sve do finalnog čina gde se vidi kako taj čovek pali knjigu. Ubistvo opozicionog lidera na Kosovu, teritorije koja je ključni državni problem, i BIA nije zainteresovana? Reč je o svega nekoliko uskih ulica kojima se kretao Oliver. Danima su pripremali logistički to ubistvo i na kraju ga izvršili, a u tim ulicama postoji veliki broj kamera. Duboko verujem da bi ti snimci dali odgovore na mnoga pitanja, pa na kraju i na to da li su ubistvo izvršili Srbi ili Albanci i ko im je pomogao da dođu i bezbedno napuste Kosovsku Mitrovicu. Neverovatno je da odmah imamo detaljne snimke sa više kamera kada je u pitanju paljenje jedne knjige, a nemamo godinama nijedan snimak kada je u pitanju izgubljen život. U danu ubistva Đinđića kamere na zgradi Vlade su bile isključene. Kamere u Oliverovoj kancelariji takođe su bile isključene? Kameru na kancelariji je lično postavio Oliver i iz neobjašnjivih razloga je bila ugašena u momentu kada je na njega pucano. Ćuruvija je praćen od strane DB sve do par minuta pre ubistva, kada su operativci povučeni? Da li je moguće da je po sličnom scenariju izvedeno ovo ubistvo? Verujete da ga je BIA pratila? Ne znam ko ga je pratio, to pitanje stalno postavljamo, kao što sam mnogo puta pitao ko ga je tokom kampanje tajno pratio, snimao kako se nalazi sa predstavnicima Kfora, a onda taj snimak koristio u spotu protiv njega. Ko su ti ljudi i po čijem nalogu su radili? Naše je da pitamo ali ne i da vodimo istragu. Na dan ubistva na lice mesta izašli su srpski policajci u sastavu kosovske policije i narušili lice mesta ubistva? Tačno je da je obezbeđivanje lica mesta i dokaza bilo sporno, pa je to i predmet optužnica koje je podigao kosovski tužilac. Nekoliko čaura je završilo u džepu srpskog policajca? Kao profesionalci, policajci znaju šta znači i koliko ugrožava istragu ako se remete dokazi na mestu ubistva. Moraće u postupku da ponude odgovor na pitanje zašto su to radili. Neprestano su komunicirali mobilnim telefonom dok su stajali iznad tela ubijenog Olivera? Sada je važno da sačekamo da krene suđenje, ubrzo ćemo saznati odgovore na sva ta pitanja, I s kakvim dokazima raspolaže tužilaštvo. Milena Popović je promenila iskaz, kao i Ksenija Božović. Jedna nakon zaposlenja u Vladi Srbije a druga nakon prelaska na Srpsku listu. Obe su prethodno optuživale zvanični Beograd i Radoičića, šta kažete? Porodica Ivanović nikada ne komentariše izjave Milene Popović, imamo svoje razloge za to. Da li je bio ugrožen ili ne Oliver je o tome sam govorio, imate na desetine njegovih izjava. Imate i njegov spaljen automobil, kancelariju, upad u stan. I na kraju je ubijen. Da li je potreban veći dokaz o njegovoj ugroženosti? Uloga Vučića, Gašića, Radoičića za kojeg su tvrdili da ga ne poznaju da bi se kasnije našao na Srpskoj listi, da bi Haradinaj o njemu govorio da je neko moćan i uticajan s vezama u Beogradu i s kim se sastajao i razgovarao o Kosovu. Snimljen na brodu sa Pacolijem? Nezahvalno je komentarisati umešanost bilo koga dok se sudski postupak ne završi. Smeta mi sve što je prethodilo tom nesrećnom događaju i atmosfera straha koja se nametala, kao i etiketiranje Olivera kao izdajnika. Čovek koji je provalio u Ivanovićev stan, izvršio premetačinu bio je pod fantomkom ili mu se lice videlo? Ne, nije bio pod fantomkom. Nije želeo da se krije, naprotiv, bio je tu da prenese poruku. To je lice sankcionisano? Ne, čak se i ne zna ko je, jedna od onih istraga koja se nikada nije pomerila sa mrtve tačke. Niko nije pitao Milenu Popović ko je taj čovek? Da li postoje kamere ispred stana? Nema snimka sa bezbednosnih kamera od tog spornog događaja, kao što nema snimaka ni kada mu je automobil zapaljen. Prilikom paljenja automobila Oliver je zatražio snimak sa kamere od komšije koja je to zabeležila, što ovaj nije smeo da uradi strahujući za svoju bezbednost. Ako predsednik ne poznaje Radoičića, nije mu ni brat ni ujak ni nećak, zbog čega bi zaštitio i abolirao neuticajnog čoveka? Ne bih rekao da je reč o neuticajnoj osobi, što kasnije vidimo i iz njegovog političkog angažmana na severu Kosova. Uostalom, i sam Haradinaj je u nekoliko navrata potvrdio da se sastajao sa njim i da je reč o čoveku koji ima moć u srpskim sredinama. Bio je optuživan za šverc šljunka, narkotika, krađu prevoznih sredstava? Zašto u takvog čoveka sa kriminalnom prošlošću predsednik ima neograničeno poverenje? To pitanje nije za mene, već za predsednika Srbije. Da li vas to vređa? Plaši? Mogu samo da kažem da Oliver dok je bio živ i sam odlučivao s kim će praviti koalicije, nije hteo da sa Srpskom listom učestvuje na izborima, jer je smatrao da među tim ljudima ima i onih sa kojima nije časno stajati rame uz rame.