Preporod praznih obećanja

Ima li bolje ilustracije odnosa vlasti prema propisima i planskim dokumentima od ove da aktuelni predsednik Srbije ne propušta priliku na javnosti saopšti kako će se „švajcarska formula“ za usklađivanje penzija menjati, iako je počela da važi pre 15 dana? Najsvežije gostovanje u emisiji Hit tvit, na TV Pinku, Vučić je iskoristio da javnosti, preciznije biračima, još jednom ponovi kako će se boriti da plate i penzije do 2025. porastu na 900, odnosno 440 evra u proseku, u skladu sa planom koji je, zajedno sa premijerkom Brnabić, prezentovao uoči novogodišnjih praznika. Da bi se taj drastičan rast realizovao, a posebno da bi se penzije gotovo duplirale u narednih šest godina, predsednik obećava da će se „žestoko boriti“, kao i da će promeniti pomenutu formulu za usklađivanje penzija, tako što će se ona dopunjavati. „Da bi penzioneri živeli mnogo bolje nego danas, odnosno da bi živeli za 80 odsto bolje, moraćemo da se borimo da promenimo, to jest povećamo neka pravila koja ima MMF o učešću penzija u BDP-u“, rekao je tom prilikom predsednik Srbije. Pojednostavljeno, predsednik Srbije, mada još uvek neprecizno do kraja, nagoveštava da će formulu menjati praktično pre nego što je ona i zaživela. Istini za volju, pravilo, u ovom slučaju „švajcarska formula“, usvojeno je nakon insistiranja i međunarodnih i domaćih kontrolora sprovođenja ekonomskih mera, da bi se prekinula višegodišnja praksa diskrecionih odlučivanja o rastu penzija, ali nije poznato da je vlastima ni MMF, a ni Fiskalni savet, predlagao izričito ovaj model. Drugim rečima, načina na koji se penzije usklađuju, odnosno uvodi predvidljivost u njihov rast je više, a na kreatorima ekonomske politike je bilo da donesu konačnu odluku o tome koji će način na kraju i usvojiti. Zato se, osim logičnog pitanja zašto su se onda uopšte i odlučili da usvajaju „švajcarsku formulu“, ako ona, po njima, ima manjkavosti, nameće najmanje još jedno. Šta će u praksi značiti ove izmene, odnosno šta će one doneti? Da li će to biti ukidanje „švajcarske formule“, po kojoj se penzije usklađuju sa polovinom rasta plata i polovinom rasta inflacije, da li se planira njena modifikacija ili pak uvođenje nekih vanrednih povećanja penzija pored važeće formule, pošto je već sada jasno da nema te alhemije kojom bi penzije, usklađivane sa nedavno utvrđenim propisom, mogle krajem 2025. iznositi 440 evra, a što je Vučićev naum. Činjenica je da pored „švajcarske formule“, kao načina na koji će se izračunavati rast penzije dok god ona bude važila, Vlada ima na raspolaganju i neformalno fiskalno pravilo, dogovoreno sa misijom MMF-a, da ukupna masa penzija ne sme prelaziti 10,5 odsto BDP-a. Da li će to ostati i u budućnosti, nakon što se krajem ove godine završi trenutni aranžman sa MMF-om, zavisiće, na prvom mestu, od Vlade, a možda i od njenog dogovora sa misijom. Upućeni stručnjaci objašnjavaju da bi udeo penzija u BDP-u mogao da pada ispod dogovorenog procenta, ukoliko bi penzije rasle po „švajcarskoj formuli“, a rast nominalnog BDP-a bio veći od toga. To bi onda vlastima omogućilo ili da menjaju formulu na način da povećaju udeo zarada a smanje udeo inflacije ili pak da jednostavno donesu odluku o vanrednom povećanju penzija, do nivoa od 10,5 odsto udela u BDP-u, ako to pravilo i dalje ostane na snazi. Sa druge strane, Vučićeve reči mogle bi se protumačiti i kao borba da se postigne dogovor sa MMF-om da se procenat udela jednostavno poveća, što bi donelo još veći prostor za povećanje penzija, ali ovog trenutka je nemoguće proceniti šta će se desiti kada prođu izbori, a sa njima i nasušna potreba da se biračima obećava duplo bolji život, a na red dođu novi pregovori sa međunarodnim „policajcima“. Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije, kaže za NIN da Savet insistira, i dalje će to činiti, da ukupna masa penzija ne prelazi limit od 10 odsto BDP-a. „Ukoliko se taj udeo smanji, primenjujući „švajcarsku formulu“ na, primera radi, 9,5 procenata, onda je moguće doneti odluku o vanrednom povećanju penzija do nivo od 10 odsto udela. Istovremeno, ukoliko stvari krenu u suprotnom smeru, odnosno poveća se udeo penzija u BDP-u, da se onda izvrši korekcija formule, opet sa idejom da ukupna masa ne raste iznad prihvatljivog udela od 10 odsto“, objašnjava naš sagovornik. Nema sumnje da će konačna odluka zavisiti od onoga na šta budu ukazivali merači rejtinga, jer nema tog plana, propisa ili strategije kojih će se vlasti, sadašnje ili bivše, pridržavati, ukoliko se ispostavi da birači za to nemaju razumevanja. NJihovim ušima više prijaju obećanja o plati od 900 evra i penziji od 440 evra, nego žalopojke o potencijalnoj krizi u evrozoni, i posledicama koje bi ta kriza mogla da ima po našu ekonomiju. Na „plan preporoda Srbije do 2025“ koji su predstavili Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, ekonomisti su uglavnom reagovali nevericom. Ne sumnjajući čak ni u rast BDP-a iz novembra od čak šest odsto, najveći u Evropi, kako to reče predsednik, mada, istini za volju, Srbija se može smatrati rodonačelnikom ideje o mesečnom izveštavanju o ekonomskom rastu, pa ni u konačni rezultat od ovogodišnjih četiri odsto, nejasno je kako su to Vladini statističari došli do procene da će za šest godina plata porasti 80 odsto, a penzija gotovo duplo. Sumnju budi i činjenica da javnosti, osim obraćanja dvoje najvažnijih, nije predstavljen nikakav dokument kojim metodama i čijom računicom se došlo do tog rezultata. Transparentnost Srbija saopštila je zato, nedavno, da se program „Srbija 2025“ ne pominje u budžetu, niti u Fiskalnoj strategiji za naredne tri godine, po rokovima ne odgovara nijednoj formi planskih dokumenata, te da oni sumnjaju da je reč o programu koji će se koristiti u predizbornoj kampanji u promotivne svrhe. „Ukoliko ovaj program postoji kao celovit dokument, nameće se zaključak da pri donošenju nisu poštovana pravila o planiranju javnih politika. Od kršenja Zakona o planskom sistemu svakako je veći problem ako se ispostavi da je reč o programu koji će se koristiti u predstojećoj izbornoj kampanji“, saopštavaju iz ove organizacije. Ne bi bilo prvi put u istoriji višestranačke Srbije, ni da se predstavlja plan koji ima za cilj da zamajava birače uoči izbora, kao što ne bi bilo prvi put ni da se plan donosi samo kako bi se biračima pokazalo da neko ipak misli dugoročno, takoreći strateški, a ne samo do proglašenja izbornih rezultata. Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže da je i pominjanje izmene „švajcarske formule“, i to praktično od trenutka kada je ona stupila na snagu, ali i obećanja o drastičnom rastu plata i penzija, zapravo dokaz odsustva odgovorne politike. „Takvim najavama podstiče se neizvesnost u kreiranju ekonomske politike i to odgovorne i ozbiljne države ne bi radile. Izmena nekog pravila morala bi biti predmet neke diskusije i argumentovane rasprave, a umesto toga ona se izvlači tek tako iz rukava“, kaže Arsić dodajući na i dalje ne vidi na osnovu čega se predviđa toliki rast plata, a posebno penzija. „Kolike se to očekuju stope rasta BDP-a da bi onda plate rasle za šest godina čak 80 odsto. Ili, koliko se to onda planira brži rast plata od rasta BDP-a da bi se to dostiglo, i ako je tako, da li se saopštava šta su posledice tog bržeg rasta plata od rasta ukupne ekonomije?“, upozorava naš sagovornik. Ovakve najave, nepotkrepljene konkretnim projekcijama i dokumentima, neke će podsetiti na planove koji su u Srbiji već toliko puta promovisani. Nedavna izjava satiričara Voje Žanetića dnevnom listu Danas, kako u „planu bivšeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, za 2020, nije bilo predviđeno da će Vučić praviti plan za 2025, podsetnik je zapravo koliko su se ozbiljnim i realnim ispostavili svi planovi i obećanja srpskih političara, pogotovo ona data u predvečerje izbornih kampanja. I mada Žanetića to navodi na zaključak da je u Srbiji nemoguće praviti dugoročne planove u kojima je sve moguće predvideti, neke ekonomiste ovo podseća na činjenicu šta političari urade sa planom koji im napravi ekonomska struka. Nakon propasti ideja o krizi kao našoj šansi i naglog survavanja ekonomije i životnog standarda u jeku globalne ekonomske krize, grupa ekonomista načinila je pre jedne decenije Postkrizni model rasta i razvoja Srbije 2011-2020. sugerišući njime tadašnjoj vlasti šta mora da učini ukoliko želi razvoj, a šta će se desiti ako krene putem drugačijim od onoga što je tu napisano. Iako taj plan od ovog Vučićevog razlikuje i činjenica da njega nisu, barem direktno, pravili predstavnici vlasti, već ekonomisti, kao i da je on sadržao neke činjenice, argumente i projekcije, a ne samo konačna obećanja, on svakako predstavlja jednu od ilustracija prevage izbornih obećanja nad brigom od razvoju i budućnosti Srbije. Oglušavanje o te preporuke i upozorenja koštalo je tadašnju političku garnituru vlasti, a Srbiju nadirućeg bankrota. Jedan od autora tog modela, sagovornik NIN-a Milojko Arsić, upravo naglašava činjenicu da tadašnja vlast nije uvažavala ono što joj je sugerisano. „Činjenica je da se većina tih projekcija, a posebno ona o visini rasta BDP-a nije ostvarila, jer je model počivao na drugačijem kretanju privrede od onog koji se desio. Fiskalna kriza u Srbiji nije morala da se desi da se u fiskalnu konsolidaciju krenulo na vreme. Ali bivša vlast to nije uradila na vreme, odnosno već 2011, a i sadašnja nije počela odmah nego 2014. To nas je koštalo bržeg oporavka i kaskanja u stopama rasta u odnosu na one koji su na vreme krenuli da odgovaraju na krizu“, kaže Arsić. Tim dokumentom prognozirane stope rasta od oko šest odsto nisu se ni približno ostvarile, a uprkos stalnoj potrebi aktuelne vlasti da se hvališe najvećim rastom BDP-a u okruženju ili čak celoj Evropi, pa makar i u jednom mesecu, jasno je da Srbija pozamašno kaska za državama centralne i istočne Evrope. Konsolidacija se pokazala dobrom za budžet, ali i te kako nedovoljnom da bi se stvari u srpskoj ekonomiji sredile, a birači mogli očekivati ono što su im Vučić i Brnabić obećali umesto novogodišnje čestitke. Nije isključeno da dokument na osnovu koga se tvrdi da nam sledi ozbiljan rast plata i penzija zaista i postoji, odnosno da se već zna kako će i u kojim rokovima biti sprovedena reforma javnog sektora i javnih preduzeća, samo ga još niko nije video. Da je vlast, kojim slučajem, umesto odluke da se drastično bolji život građanima najavi iz usta predsednika i premijerke, odlučila da javnosti predstavi neki konkretan plan, odnosno dokument koji to potkrepljuje, mogle su se otkloniti silne nedoumice koje trenutno provejavaju, kako one u pogledu promene načina usklađivanja penzija, tako i one u pogledu visine plata i penzija po isteku ovih šest godina. Ali, pošto predsednik ne krije da je sa „lažnom elitom“ u svađi, odnosno da ih prezire, valjda je rešio da ih i ovog puta peče na vatri, da im ostavi da samo nagađaju šta će se to menjati i na koji način da bi se njegov san o Srbiji 2025. i ostvario. Birače je, opet, već odavno navikao da mu veruju na reč.