Subvencije za otvaranje starih radnih mesta

Sve se trudim da razumem ove subvencije za taksiste, ali – ne ide. Osam hiljada evra, svakom registrovanom taksisti? Koliko time Srbija dobija novih radnih mesta? Nula? Koliki je novi privredni rast? Isto nula? Kad država reši da od naših para izdvoji 90 miliona evra, red je da znamo - gde te pare idu? Ispostavlja se da pare idu taksistima – svakom po osam hiljada evra, za kupovinu novih vozila. A dobiće ih pod uslovom da sami dodaju još (najmanje) pet hiljada evra, a uz to da dokažu da su platili porez i da će se ovim poslom baviti najmanje još tri godine! E sad, taksisti ovo nisu ni tražili - već su hteli da država ukine konkurentski Car:go, koji im je već preoteo dobar komad tržišta. I džaba im onda i ove subvencije i nova vozila ako ih konkurencija istera sa tržišta. Što će se izgleda i desiti, barem većini dosadašnjih taksista, koji se ne prilagode. Šta se, u stvari desilo? Ništa drugo nego – tehnički progres. Kao onomad, u Engleskoj u 19. veku, kada je u fabričke hale uvedena predilica DŽeni, a mnogi radnici dobili otkaz – i onda nedeljama štrajkovali i razbijali nove mašine – ali nisu uspeli da vrate vreme unazad. Tako i sada – koliko god da štrajkuju i blokiraju – i u Srbiji i u svetu – ova bitka je izgubljena. Teško će bilo ko zabraniti ljudima da koriste jeftiniju i podjednako kvalitetnu uslugu! E sad, ovde će vam svaki pripadnik postojećeg taksi kartela reći da svaki grad na svetu reguliše i limitira broj taksi vozila na ulicama – ali, znači li to da je u pravu? Pa u svim zemljama sveta ljudi puše, je li to znak da je pušenje zdravo? Zdravo je za džepove proizvođača duvana, kao što su i karteli zdravi – za svoje članove. Za sve nas ostale, naravno, nisu. I svi dobro pamtimo dane kad taksisti nisu hteli da dolaze na poziv dok im ne kažete dokle idete, pa ako je vožnja kratka, da džabe ne dolaze. I kako se to promenilo? Pojačanom konkurencijom, kako drugačije? I sad, da se vratimo da početak, ima li logike da taksi kartelu dajemo subvencije u vrednosti od 90 miliona evra, kad znamo kako će se film odvijati? Da se podsetimo, vlasti su u više navrata rekle da su godišnji efekti smanjenja penzija iznosili oko 200 miliona evra – eto, čisto da vidite koliko bi se para dalo taksistima, da poprave vozni park, a da to nisu ni tražili? I zar niko ne vidi, kad ulaže ovolike pare u poslove koji neće povećati privredni rast – ni direktno ni indirektno – da će ovakva ulaganja svakako dovesti do novog budžetskog deficita? I ko će onda to da vraća? Opet penzioneri? Ili svi zaposleni? Da ironija bude veća, niko nije ni pomenuo fiskalne kase, niti obećao građanima da će od taksista (svih boja) konačno dobijati fiskalni račun. Da građani konačno saznaju ko ih je vozio, koju distancu su prešli, i po kojoj tarifi ih je taksista vozio. Zar je to bilo nemoguće tražiti od taksi kartela, čak i onda kad im se poklanja osam hiljada evra po vozilu? Možda je vladi bilo bitnije, pa je u uredbi uredno zapisano da sva ta nova vozila moraju da budu bele boje! Pošto je ta boja toliko retka (a i lako se održava), dobitak za građane je očigledan: čim na ulici vidimo bilo koji sivkasti auto – znaćemo da prolazi taksi! Ali nećemo znati (kao što ni do sada nismo) - plaća li taj taksista porez – ili ne? Mada, ne treba biti nezahvalan: sada makar znamo da taksisti uopšte i ne moraju da plate porez, i da ih zbog toga niko neće progoniti. I da konačno zaključimo, ko ovde najviše dobija? Da li dobijamo mi, građani, pošto će taksisti morati da smanje emisiju izduvnih gasova? Ili više dobijaju članovi taksi kartela, tako što će im (za naše pare) biti obnovljen vozni park? Ili će najbolje proći onih sto pedeset naših ljudi koji dnevno odlaze iz zemlje. Makar neće morati da gledaju kako iz njihovog džepa neuka i bahata vlast daje subvencije – ovoga puta za otvaranje starih radnih mesta – a oni moraju da ćute.