Krađe i prekrađe

U petak, zove me Miki Lule iz mog suvoplaninskog zavičaja! I šta mi javlja? U Mokranskom vrelu nema ni kap vode! Elem, nema više Mokranske reke na mapi Srbije! A još mi kaže da je „krađu“ reke prijavio policiji u Beloj Palanci! I, da vidiš bato, policija izašla na teren i snimila stanje, a Miki Lule užurbano prikuplja peticiju Mokranaca i sve to šalje javnom tužiocu koji će, valjda, da pokrene krivični postupak protiv niškog vodovoda koji ima pravo samo na dve trećine vode iz Mokranskog vrela. Tim povodom zovem Vučića, mislim Igora, direktora niškog vodovoda, a on me ubeđuje da je „stanje redovno i da JKP Nais svakodnevno meri stanje protoka i preliva biološkog minimuma na svim izvorištima, pa i u Mokri“. I još dodaje: „Odgovorno tvrdim da biološki minimum nije ugrožen i da je u potpunosti u skladu sa odredbama zakona o vodama Republike Srbije!“ Javim Mikiju Luletu da za Fejsbuk snimi „stanje “ i da ga pošalje Igoru Vučiću, a ovaj se, bogzna kako, zahvaljuje... E sad, i na Cetinju je u toku jedna velika prekrađa! I tamo narod zna da je zakon o slobodi veroispovesti donet da bi Milo mogao da preda desnicu Jovana Krstitelja i čestice Časnog krsta novom ruskom „papi“ Vladimiru Putinu. On je još prošlog leta najavio da će se na Sergijev posedu, gde je manastir Svete Trojice, graditi „pravoslavni Vatikan“, a koštaće 144 milijarde rubalja! Tom Vatikanu potrebna je neka relikvija, i kud ćeš moćniju od ruke Jovana Krstitelja! Lane, u julu, oko Svetog Jovana Biljobera, jedna ruska delegacija je inkognito bila na Cetinju da traži Jovanovu ruku. A ruski novinar Evgenij Baranov objavio je na svom Fejsbuku deo intervjua sa Momirom Bulatovićem iz 2010. godine. Momo je tada rekao: „Meni se kao predsedniku Crne Gore najavila visoka delegacija Malteškog reda koja se interesovala za relikvije u hramovima SPC u Crnoj Gori. Nudili su za njih 150 miliona dolara. Otišao sam kod mitropolita Amfilohija i shvatio značaj tih svetinja i koliko je nečasna bila moja pomisao da bi bilo dobro ustupiti te relikvije za neku količinu novaca.“ Sergej Baburin, lider Ruskog opštenarodnog fronta, ovih dana, iz Beograda, takođe, drsko potražuje vraćanje relikvija koje se „u Crnoj Gori nalaze nezakonito posle privremene evakuacije iz Petrograda“. Kao, relikvije su „vlasništvo Romanovih“. K. G. Jung, moj guru iz Švice, zapanjen je ruskom bahatošću: „Sve i da su relikvije bile vlasništvo Romanovih, otkud Jovanova desnica kod njih?! I zašto su malteški vitezovi, posle ubistva Romanovih, doneli desnicu Jovanovu srpskog kralju Aleksandru? Na kraju, ispašće da je Isus rođen u Ohridu, te je onda i Jovan, njegov brat od tetke, iz ovih krajeva! A pitam se šta bi bilo da Srbija zatraži Ivana Groznog, tvorca ruske države, jer zna se da je poreklom Nemanjić! Ili da se, recimo, zatraži Lav Tolstoj koji je znao da je srpskog porekla, te je iz Jasne Poljane krenuo za Novi Sad da u njemu provede poslednje godine života!“ Nego, cetinjska priča toliko je vruća da je Milo zapalio na Majami, a moj Alek je hteo privatno u Crnu Goru, valjda, kao malteški vitez, ali ga je Amfilohije zaustavio. Frka je ko će se Rusima uvući, mislim, pod kožu, Milo ili moj Alek? Na stranu to što se ova drska ruska otimačina sprovodi po cenu da u Crnoj Gori izbije i verski rat. A, ruka Jovanova, pak, mora da stigne u „pravoslavni Vatikan“ do 20. januara! Sve to moja Crna posmatra mirno, kao Buda: „Ako Nišlije otimaju Mokrancima reku, što ne bi i Rusi oteli Srbima desnicu Jovana Krstitelja?! Mada vidim koliko ti ta prekrađa teško pada, kao da ti je Sveti Jovan neki rod...“