Iza zidina prošlosti

Protagonista romana Saše Ilića Pas i kontrabas (izdavač: Orfelin), kome je glomazni instrument odavno srastao s leđima, kao kakav ukleti grbavac vodi čitaoca na mesta razmeštena po mentalnim i geografskim mapama. Od bojnog broda Jugoslovenske ratne mornarice, preko kovinske bolnice, smrtonosne dunavske obale, zatrovanih institucija, hipokrizije humanitarizma, sudbina ludo talentovanih pobunjenika, prvih i poslednjih ljubavi, devastirajuće napuštenosti, uz stalne flešbekove… Kako vam se otvorio rukopis novog romana? Ovaj rukopis, kao i moji prethodni rukopisi, nije se otvorio sam od sebe, već sam morao da ga otvaram sloj po sloj da bih došao do onoga što me je zapravo zanimalo, a to je odnos pojedinca i institucije u Srbiji danas i ovde, a posredno i u Evropi. U toku tog svog istraživanja, najpre sam otkrio biografiju dr Dezidera Juliusa, osnivača i modernizatora psihijatrije u Kovinu. Ispostavilo se da je to jedna paradigmatična sudbina revolucionara i intelektualca, neraskidivo povezana sa istorijom Jugoslavije. Takođe, zanimao me je odnos države prema prošlosti, posebno onoj ratnoj iz devedesetih, i u toj tački su se 2016. stekle priče o Jugoslaviji, njenoj propasti, poricanju ratova i državnom tretmanu prošlosti preko institucija i elita. Kovin je tako prerastao u metaforu tog državnog aparata i ja sam samo zavirio, naravno književno, iza tih starih zidina: a videlo se zaista mnogo – mnogo više nego što sam mogao da naslutim. Ko su vaši junaci? Moji književni junaci su pre svega revolucionari i revolucionarke, bilo da je reč o akterima avangarde u koju je uklopljena priča iz tridesetih godina, ili oni iz perioda nakon 2000, koji su ostali da čame u azilima za umobolne, kao što je to bio slučaj sa psihijatrom dr Markom Juliusom. On je u leto 1995, nakon svog građanskog i profesionalnog hibrisa, bio politički hospitalizovan u Kovinu. Kao sledbenik ideja antipsihijatrijskog pokreta dr Franka Bazalje, on će u romanu postati onaj tračak svetlosti koji će razgoreti ideju pobune. Pripovedač romana je Filip Isaković, džez kontrabasista i traumatizovani ratni veteran, koji je nakon raspada svog F-kvarteta dospeo u Kovin. NJegov susret sa dr Juliusom, kao i sećanja na poslednju turneju džez kvartet otvorili su mu, kao što kažete, put ka izlazu iz represivne mašine, koji je vodio ka otkrivanju biografije jedne žene, revolucionarke i avangardne pesnikinje Flavijane Betice. Crveni trag njenog života u romanu bio je glavni putokaz do Đenove, dok su ritam davali duševni lomovi kontrabasiste Isakovića. Na konkurs za NIN-ovu nagradu stiglo je dve stotine knjiga. Da li je to dobra vest ili razlog za brigu? Hipeprodukcija je samo rezultat uspona tehnologije koja je omogućila jeftino i brzo oblikovanje knjiga. U takvom ambijentu svako može da piše i objavljuje, ali ono što je zabrinjavajuće je odsustvo uredničkog rada u većini slučajeva. To onda stvara problem kritici, koja je inače skrajnuta iz medija, pa jedino merilo za vrednovanje postaje estradni bilans jedne knjige. Po tom principu, onaj ko ima više para mora biti i bolji dok oni drugi, koji nisu imali sredstava, mogu da se zadovolje obitovanjem u marginalnim zonama kulture. Verujem, iskreno, da je ideja promene sadržana upravo u tome, da se iz te rubne zone kulturni potencijal prenese u centar, što nije nimalo lako u uslovima koje diktira neoliberalno tržište kombinovano sa nacionalizmom, kao što je to slučaj kod nas. BIOGRAFIJA Saša Ilić (Jagodina, 1972) autor je knjiga priča Predosećanje građanskog rata, Dušanovac, Pošta, Lov na ježeve, kao i romana Berlinsko okno i Pad Kolumbije. Foto:Jetmir Idrizi