Porodični biznis začinjen stranačkim vezama

Dok je Krušik četiri godine oružje po privilegovanim cenama prodavao privatnim preduzećima, kao što su GIM, koji zastupa otac ministra policije Branko Stefanović i firme Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a, direktor fabrike u Valjevu bio je Mladen Petković. Državno preduzeće za to vreme zapadalo je u dugove, a imetak porodice Petković dramatično je počeo da se uvećava. Petković je prethodno bio opštinski službenik u Zemunu, a na to mesto postavio ga je SNS. Već u aprilu 2013. postavljen je za direktora Kovačkog centra u Valjevu, u kojem Krušik ima 49 odsto, a Jugoimport SDPR 51 odsto vlasništva, da bi ubrzo, 3. januara 2014. bio imenovan za generalnog direktora Krušika. Za kratko vreme, dok je rukovodio Kovačkim centrom, protiv Petkovića tužbe je podnelo osam vodećih inženjera i majstora, od kojih je svaki imao više od 20 godina staža. Oni su direktora teretili da im je dao nezakonite otkaze i da ih je šikanirao. Ekonomista po obrazovanju, bez prethodnog iskustva u rukovođenju velikim sistemima i preduzećima, postaje direktor jedne od najvažnijih fabrika oružja u Srbiji na insistiranje tadašnjeg predsednika SNS-a i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Sadašnji predsednik Srbije je tada, preko svog naslednika na mestu ministra odbrane Nebojše Rodića, postavio svog partijskog saradnika iz Zemuna na čelo Krušika. Petkovićeva supruga Aleksandra kao vlasnica, sa ulogom od 200 dinara osniva preduzeće Mavija (Mavia) 9. februara 2012. Mavija ubrzano raste i otvara nove ćerke firme. U početku nije sve izgledalo preterano sjajno, jer je neto dobit Mavije 2014. i 2015. bila ukupno samo 138.000, odnosno, naime, bila je 2014. samo 61.000 dinara ili za dve godine jedva 1.150 evra. No, nekako baš u isto vreme kada je Krušik počeo da širi svoje poslove sa privilegovanim privatnim trgovcima oružjem i Maviji je mnogo bolje krenulo - već u 2016. njen profit je skočio na 20,6 miliona dinara, godinu dana kasnije na rekordnih 96,8 miliona, a 2018. je bio 32,8 miliona. Dakle, profit u 2017. i 2018. bio je 1,08 miliona evra ili 937 puta veći nego 2014. i 2015. Sa ubrzanim razvojem Mavija 10. maja 2017. osniva Graphene group, a 21. februara prošle godine i Mavia construction. Firma supruge direktora Krušika dobija unosne poslove na državnim projektima, poput Beograda na vodi i Koridora 11. Zbog toga 2016. kupuju nove mašine za građevinske radove - rovokopač i utovarivač, čija je vrednost oko 50.000 evra. Osnovna delatnost Mavije bila je skladištenje sve do 20. februara 2017, kada uz promenu sedišta biva i preregistrovana za pripremu gradilišta. Porodica Petković, preko svojih preduzeća i na svoje ime ima upisano vlasništvo i nad brojnim nekretninama. Stan u Ulici Ismeta Mujezinovića na Novom Beogradu od 85 kvadrata, u kome je do 2017. bilo sedište Mavije i polovine stana od 85 kvadrata u istoj ulici, u svojini su Aleksandre Petković. Na Vračaru u Ulici Stojana Protića na Maviju se vodi stan od 170 kvadrata u novoizgrađenoj zgradi, čija je vrednost procenjena na više od pola miliona evra i garaža od 12 kvadrata. Tu je i novo sedište Mavije. Još jedan stan na Vračaru, u Molerovoj ulici, koji je pod hipotekom, vodi se na Aleksandru Petković. Na ime Mavije 12. jula 2018. uknjižena je i vila na Dedinju u Jevrema Grujića, od 193 kvadrata i plac od 1.083 kvadrata, a vrednost te imovine je oko 800.000 evra. Zanimljivo, u renoviranju te vile učestvovalo je preduzeće WD concord west, koje je angažovano i u Krušiku. Ta firma bila je akter nedavne afere, jer je dobijala tendere od Ministarstva prosvete, koje vodi Mladen Šarčević, zbog čega je protestovalo građevinsko preduzeće Tončev gradnja, čiji je vlasnik visoki funkcioner SPS-a Novica Tončev. Ćerka firma Mavije - Graphene group kupila je 24. decembra 2017. u selu Zminjak, nedaleko od Šapca, njivu od 39.814 kvadrata. U istom mestu suvlasnik je još jedne njive od 12.644 kvadrata i pratećih objekata. U Tikveškoj ulici na Voždovcu nalazi se sedište firme Mavia construction i to je adresa za prijem pošte preduzeća Mavija, ali nema podataka da se prostor vodi na Petkoviće ili njihova preduzeća. BIRN je istraživao imovinu Petkovića, koji im je rekao da je sve što ima njegova supruga prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Na sajtu Agencije, međutim, mogu se naći samo dva izveštaja, od kojih je poslednji Petković dostavio još 10. aprila, a u njemu se ne pominje bilo kakva nepokretna imovina, već samo plata u Krušiku od 176.655,94 dinara, džip iz 2006, a navodi se i da nema nikakvu ušteđevinu u bankama u zemlji i inostranstvu. Interesantno je da Petković Agenciji nije prijavio čak ni da je još u novembru 2018. prekomandovan iz Krušika na mesto generalnog direktora Zastava oružja. Za vreme dok su Petkovići enormno uvećavali ličnu imovinu, Krušiku je blokiran račun. Ta blokada traje neprekidno od 17. januara 2017. zbog duga od 508,2 miliona dinara ili preko 4,3 miliona evra. Zaključno sa 31. decembrom 2018. tri firme koje su od Krušika oružje kupovale po povlašćenim cenama, nekad i ispod cene koštanja, dugovala su valjevskoj fabrici skoro sedam miliona evra. Tešićev Partizan tek oko 3,6 miliona evra, GIM više od 1,6 miliona i Internešnal golden grupa iz Abu Dabija 1,7 miliona evra. Za to vreme Krušik, dok je na njegovom čelu bio Petković, sredinom 2018. prvo traži da mu Srpska banka produži rok za vraćanje poslednje rate kredita od 449.966 evra, a krajem novembra iste godine uzeo je novi kredit od Srpske banke od dva miliona evra i zauzvrat založio brojne nepokretnosti. Pre nego što je Mladen došao na čelo Krušika, njegov rođak Jugoslav Petković, takođe kadar SNS-a iz opštine Zemun, postao je 1. novembra 2012. direktor državnog preduzeća za trgovinu oružjem Jugoimport SDPR i na tom mestu je i danas. Dva rođaka su za SDPR ugovarala cene i do 20 odsto veće od onih po kojima su mine Krušiku plaćali GIM i Tešićeve firme. Osim privilegovanih cena za privatnike bliske SNS-u, Petkovićevo direktorovanje Krušikom su pratile i druge sporne odluke, pa i ona da se košenje trave u fabričkom krugu plati 613.492 dinara firmi Hirion, sa samo dva zaposlena. Uzbunjivač Aleksandar Obradović, protiv koga se još vodi postupak, kaže da je posle promene vlasti Krušik „postao partijski plen u kome malo društvo odabranih mehanizmima za isisavanje novca puni svoje džepove“ i da su se „po partijskoj i rodbinskoj direktivi u Krušik ušunjale i kompanije osnovane nakon 2013, koje su zamenile višedecenijske dobavljače - državne i lokalne firme“. „Sve te privilegije, kombinacije i zloupotrebe omogućene su imenovanjem Mladena Petkovića za generalnog direktora. Možda on ima ulogu protočnog bojlera, koju mu je dodelio neki ozbiljniji igrač iz prvog ešalona vlasti. On je partijski vojnik bez biografije, koji je u nedostatku znanja i iskustva Krušikom upravljao šireći strah i tenzije. Kršio je propisane procedure i poslovne običaje. I nakon odlaska u Zastava oružje on i dalje, na uštrb Krušika, štiti interese privatnih trgovaca oružjem i stranačko-rodbinskih dobavljača. Na njegovo insistiranje, Nadzorni odbor postavlja Vladana Lukića za generalnog direktora, koji je nakon 33 godine rada i doprinosa u razvoju Krušika dopustio sebi ponižavajući odnos u kome se ni za šta bitno ne pita, i gde stvaran uticaj ima Petkovićeva miljenica direktorka finansija“, tvrdi za NIN Obradović. On kaže da je propuštena šansa da tokom povećane tražnje oružja zbog ratova na Bliskom istoku, Krušik stabilizuje poslovanje. Napominje da je Krušik očerupan, urušen je sistem i srozan ugled i to, nažalost, ima za posledicu ogromne gubitke. Obradović zaključuje: „Za sve ove `zasluge` Mladen Petković je nagrađen tako što je lično ekonomski uznapredovao sa imovinom od više miliona evra. Iz kojih izvora tolike nekretnine, kamioni i mehanizacija, za nešto više od četiri godine rada i plate u Krušiku“? Nažalost u Srbiji ova pitanja postavlja samo Obradović, kojeg vrh vlasti optužuje za propast Krušika i istovremeno pruža i dalje punu podršku Petkoviću, sada kao direktoru Zastava oružja.