Bez direktnih dokaza

Kada, u utorak 11. februara, u 10 časova predsednik veća Specijalnog suda u Prištini Valon Kurtaj bude po drugi put otpočeo suđenje za ubistvo Olivera Ivanovića, pred sobom će imati 39 stranica nedavno dopunjene optužnice i šestoro optuženih za učešće u pripremanju i organizaciji ovog zločina. Pa ipak, među pet muškaraca i jednom ženom na optuženičkoj klupi, neće biti izvršilaca, ni nalogodavaca, ali ni glavnih organizatora ovog zločina po mišljenju specijalnog kosovskog tužilaštva - Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, koji nisu dostupni tamošnjim pravosudnim organima. Zato ostaje pitanje da li će ovo suđenje koje pored velike pažnje javnosti opterećuju i zakonski rokovi za započinjanje procesa, u svom epilogu doneti konačno i neki vidljiv rezultat. Razlog za to što Milan Radoičić, koji je u nekoliko navrata bio apostrofiran kao osumnjičeni za organizaciju zločina nije među okrivljenima je procesne prirode, jer po kosovskom zakonu ne može biti izveden pred sud bez prethodnog saslušanja, odnosno ne može mu biti suđeno u odsustvu. Pa ipak prema samoj optužnici u koju je NIN imao uvid predstavnici kosovske policije jesu obavili razgovor sa Radoičićem 22. februara 2018. godine. Tada je u svom restoranu Grey, na sastanku koji je dogovorio Željko Bojić poručnik Policije Kosova, Radoičić negirao da ima ikakve veze sa Ivanovićevom likvidacijom, odnosno izrazio neslaganje sa tezom da su Ivanovića likvidirali Srbi jer je „Ivanović bio šef čuvara mosta u Mitrovici“, ističući da sebi stavlja u zaslugu slobodu kretanja, izlazak Srba na kosovske izbore, te da upravo to možda nekome smeta, i da je to pravi razlog za kaljanje njegovog imena. Radoičić je tada izjavio da ima saznanja da se istražni organi Srbije bave istragom Ivanovićevog ubistva, odnosno da tragaju za vlasnikom automobila opel astra koji je prema navodima optužnice korišćen u Ivanovićevom ubistvu. Od šestoro okrivljenih, među kojima je i Ivanovićeva sekretarica Silvana Arsović, troje će dočekati suđenje u istražnom zatvoru: Nedeljko Spasojević i Rade Basara - službenici Kosovske policijske službe i Marko Rošić, saradnik Milana Radoičića. Prema navodima optužnice, okrivljeni Nedeljko Spasojević, Marko Rošić, Rade Basara, Milan Radoičić, Zvonko Veselinović i Željko Bojić, nekadašnji šef operative direkcije Sever KPS, delovali su kao organizovana kriminalna grupa sa strukturom i hijerarhijom, odnosno formalno podeljenim ulogama na čijem su čelu Veselinović i Radoičić. Pored izostanka svedočenja glavnoosumnjičenih Radoičića i Veselinovića problem za tužioca Silja Hodžu sigurno predstavlja i činjenica da istraga nije došla do oružja kojim je zločin počinjen odnosno njegovih direktnih izvršilaca. Najbliže ubicama Specijalno tužilaštvo Kosova stiglo je hapšenjem policajca KPS Nedeljka Spasojevića. Prema navodima optužnice upravo je on pomogao ubicama da se nesmetano rasporede na svoju poziciju odnosno da se posle atentata udalje sa lica mesta. U optužnici se kao bitan detalj navodi činjenica da je Spasojević bio dežurni i prvi došao na lice mesta jutra kada je Ivanović ubijen, ali i u noći kada mu je zapaljen automobil. Specijalno tužilaštvo Kosova navodi izjavu svedoka koji je video Spasojevića kako dan pre ubistva policijskim automobilom sa još jednim uniformisanim kolegom, dovozi kratko ošišanog muškarca do parkirane opel astre iz koje je narednog dana, prema tvrdnjama tužilaštva, zločin počinjen. Sam Spasojević to negira. Okrivljeni Marko Rošić delovao je kao član kriminalne grupe pod vođstvom Milana Radoičića, ističe tužilaštvo i navodi da je direktno učestvovao u paljenju Ivanovićevog auta jula 2017. godine. On je takođe neprestano pratio kretanje Ivanovića pre ubistva, odnosno kasnije njegovog brata Miroslava Ivanovića u danima posle 16. januara 2018. Na dan ubistva, Miroslav Ivanović pronašao je broj registarske tablice Rošićevog automobila ispisan na hartiji u džepu svog brata. NJegovu važnost uvideo je u narednim danima kada je primetio da isti automobil prati i njega. U izjavi datoj kosovskim istražiteljima Rošić negira da poznaje Radoičića odnosno da je član njegove grupe, ali svedoči da poznaje momke iz njegovog obezbeđenja i da je prijatelj sa Andrejom Bojićem, sinom Željka Bojića, nekadašnjeg šefa operative Direkcije policije Sever (koji se trenutno nalazi u bekstvu od kosovskih istražnih organa). Anonimni svedok tužilaštva izjavio je da je upravo Bojić prikupio snimke sigurnosnih kamera sa rute po kojoj se na dan ubistva kretala opel astra. Svedok ističe da je Bojić snimke na kojima je nemoguće identifikovati osobe koje su se nalazile u automobilu predao istražnim organima Kosova, dok je one na kojima je moguće prepoznati izvršioce zadržao u cilju zaštite od potencijalne eliminacije od strane Radoičića. Analizom sadržaja Ivanovićevog telefona potvrđeno je da je i on sam imao informacije da je Marko Rošić jedan od vinovnika paljevine njegovog automobila, ali i da je posedovao fotografije drugih članova Radoičićeve organizacije. Ivanović je prema navodima optužnice u to vreme komunicirao sa Sašom Jankovićem koji mu je sugerisao: „Podržaćemo te sigurno, samo napred i čuvaj sebe i porodicu koliko možeš, budale su.“ Ivanović u uzvratnom SMS-u, odgovara: „Sutra ću pozvati tužioca da pokrene istragu.“ Veštačenjem telefona okrivljenog policajca Dragiše Markovića konstatovano je da je posle Ivanovićevog ubistva načinio tri poziva službeniku policije Srbije, dok se ta tri poziva ne nalaze u evidenciji izveštaja koji je kosovskoj strani prosleđen od Telekoma Srbija. Tužilaštvo Kosova iz ovoga izvodi zaključak da srpska strana ciljano prikriva ove informacije. Tužilaštvo navodi da je Ivanović ubijen hicima iz automatskog oružja kalibra 9x19 milimetara puške Heckler&Koch model MP5 ili nekom njegovom varijantom, čime je konačno otklonjena očigledna nelogičnost pretpostavke da je na njega pucano iz pištolja. Takođe, time se i bitno smanjuje krug potencijalnih direktnih izvršilaca, na prvom mestu zbog toga što ubistvo automatskom puškom podrazumeva obuku, odnosno vojno ili ratno iskustvo izvršioca. Nadalje, tako gusto grupisane rane na telu Ivanovića i činjenica da nije bilo krvi na licu mesta govore da je reč najverovatnije o nekom bivšem pripadniku policijske, vojne ili paravojne jedinice. Balističkom analizom ustanovljeno je da se čaure metaka sa mesta Ivanovićevog ubistva poklapaju sa onim u evidenciji KPS koje su pronađene prilikom paljenja graničnog prelaza Jarinje 2011. godine, čime tužilaštvo posredno dovodi u vezu ova dva događaja. Na isti, ili sličan, način posredne su veze i trećeg pritvorenog Radeta Basare sa zločinom nad Ivanovićem. NJega tužilaštvo ne dovodi u direktnu vezu sa atentatom od 16. januara, već ga postavlja u kontekst bliske saradnju sa Radoičićem i Veselinovićem, odnosno sa prikrivanjem dokaza i nesavesnim radom u istrazi ubistva Ivice Rajčića, o kome je NIN ranije pisao.