Plovidba na mirovnom talasu

Mir nije stanje blaženstva. Do mira se može stići samo dijalogom i brojnim susretima, povlačenjem hrabrih poteza koji će nemoguće učiniti mogućim, te neprestanom potragom za razlozima zbog kojih je poželjan. Ja volim šume. Ako malo bolje zagledate, otkrićete da su one u stalnom pokretu. Lišće obavlja fotosintezu, mravi marširaju jedan iza drugog prenoseći hranu, a napetost između lovine i predatora konstantno je na visokom nivou. Šume odišu mirom jer se bezbrojni međusobno povezani akteri oslanjaju jedni na druge čak i kad se međusobno nadmeću. Mahatma Gandi je jednom rekao: „Ne postoji put do mira. Mir je put“. Do mira se dolazi kroz izražavanje saglasnih i nesaglasnih mišljenja, i nijedan pojedinac ga ne može sam postići. Uzmimo fudbalsku utakmicu kao primer: koliko god navijali za naš tim, utakmica nikad neće započeti ako ne priznamo prisustvo protivničkog tima. Mir egzistira usred uzavrelosti fudbalskog stadiona. Verujem da mir počinje u trenutku kad se izgovore reči „Hajde da uspostavimo mir“. Bilo bi poželjno da se do mira može stići nakon strpljivog, tihog čekanja, ali on neće doći bez akcije. Mogućnost rata na Korejskom poluostrvu predstavljala je ozbiljan razlog za zabrinutost sve do kraja 2017. Ali korejski narod je želeo mir, i stoga sam Severnoj Koreji iz Berlina poslao poruku mira. Sever je odgovorio pozitivno time što je uzeo učešća na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu 2018, čime su otvorena vrata za niz samita između dve Koreje i između Sjedinjenih Država i Severne Koreje. Danas je Korejsko poluostrvo svedok najintenzivnijih napora za postizanje mira. Čak i ako napredak nije vidljiv, trend koji vodi ka miru dinamično teče ispod površine. U Zajedničkoj bezbednosnoj oblasti više nije ostao ni pištolj, a ekshumacije čiji je cilj da se pronađu posmrtni ostaci onih koji su poginuli u ratu počele su nakon što su u Demilitarizovanoj zoni (DMZ) srušena stražarska mesta. Mir se, dakle, polako primiče. Bez obzira na to, potrebne su dodatne aktivnosti kako bi se na Korejskom poluostrvu uspostavio mir. Pitanje severnokorejskih nuklearnih i raketnih potencijala tek treba da bude rešeno, a Sever još zazire od toga da se u potpunosti posveti mirovnom procesu. I Severna Koreja i SAD zahtevaju da ona druga strana bude prva koja će napraviti iskorak. Ako Sever nastavi da iskreno sprovodi denuklearizaciju, i međunarodna zajednica bi trebalo da na adekvatan način uzvrati na to. Na sreću, međusobno poverenje između lidera SAD i Severne Koreje nije dovedeno u pitanje, a njihova posvećenost dijalogu ostaje. Vreme je da se na akcije uzvrati akcijom, i međunarodna zajednica bi trebalo da udruži snage oko toga. Na poslednjem zasedanju Generalne skupštine UN apostrofirao sam tri principa za postizanje mira na Korejskom poluostrvu: nulta tolerancija za rat, uzajamne bezbednosne garancije, te zajednički rad na povećanju prosperiteta. Polazeći od tih principa, pred međunarodnom zajednicom sam predstavio predlog o transformaciji DMZ, koja se prostire sredinom Korejskog poluostrva, u međunarodnu mirovnu zonu. DMZ je kolosalna zelena zona koja se proteže 250 km s istoka na zapad, te četiri kilometra sa severa na jug. Ovaj tragični prostor - proizvod sedam decenija duge vojne konfrontacije - postao je, paradoksalno, ekološki besprekoran kovčeg s blagom. DMZ je takođe postao simboličan prostor uronjen u istoriju, ispunjen kako čežnjom za mirom, tako i tragedijom podele, oličene u Zajedničkoj bezbednosnoj oblasti, stražarskim mestima i ogradama od bodljikave žice. Verujem da bi, ukoliko bi međunarodna zajednica udruženim naporom uklonila 380.000 nagaznih mina postavljenih u DMZ, a UN i druge međunarodne organizacije u njoj otvorile svoja predstavništva, ti koraci imali ulogu bezbednosnih garancija na Korejskom poluostrvu. Transformacijom DMZ na ovaj način obezbedile bi se institucionalne i realistične garancije za bezbednost Severne Koreje, uz simultano obezbeđivanje trajnog mira za Južnu Koreju. To bi poslužilo kao prilika da se pomogne uspostavljanju suštinskog mira i denuklearizaciji Korejskog poluostrva, uz podršku međunarodne zajednice. Koreja sanja da postane nacija koja spaja ljude. Geopolitički posmatrano, to je jedina zemlja na svetu koju okružuju četiri velike sile. U prošlosti se na Korejsko poluostrvo gledalo kao na periferiju i kontinenta i okeana, i ponekad je bilo svođeno na arenu u kojoj svetske sile odmeravaju snage. Takva je bila bolna istorija koju je Koreja iskusila. Ali ako Korejsko poluostrvo želi da se na njemu uspostavi mir, Koreja bi bila u poziciji da poveže kontinent i okean, i da predvodi napore za uspostavljanje miroljubivog, prosperitetnog poretka u severoistočnoj Aziji. Korejsko poluostrvo koje bi služilo kao takav most bilo bi od koristi kako za sebe, severoistočnu Aziju i Asocijaciju zemalja jugoistočne Azije (ASEAN), tako i za globalni mirovni poredak. Preuzimajući na sebe ulogu graditelja mostova, Koreja namerava da okupi zajednicu mira i uzajamnog prosperiteta u čijem centru su ljudi. Korejska Nova severna politika svedoči o kontinentalnim aspiracijama Koreje. Koreja ima ambiciju da proširi osnove saradnje kako bi u nju uključila ne samo Kinu i Rusiju nego i centralnu Aziju i Evropu, kao i da postavi temelje multilateralne saradnje i bezbednosti kroz Inicijativu za istočnoazijsku železničku zajednicu. Korejska Nova južna politika, s druge strane, svedoči o njenim pomorskim ambicijama. Ona će pomoći podizanju korejskih odnosa s članicama ASEAN i Indijom na isti nivo na kome su odnosi s velikim silama koje okružuju Poluostrvo, i razvitku kooperativnih partnerstava s tim zemljama. Koreja namerava da krene stazom koja će na kraju voditi ekonomiji čiji će pokretač biti mir. Ponovno povezivanje pruga i puteva između Severa i Juga prvi je korak ka statusu zemlje koja zbližava ljude i vodi ka miru i prosperitetu u istočnoj Aziji. Mirovna ekonomija kreiraće začarani krug u kome će dve Koreje zajednički prosperirati kroz ekonomsku saradnju sa susednim zemljama tako što će otvoriti eru u kojoj podeljenost više neće sputavati mir i prosperitet, a to će onda u uzvratnom procesu dodatno učvršćivati mir. Koreja je u velikoj meri imala koristi od međunarodne zajednice. Oslobođena je kolonijalne uprave iste one godine kada su osnovane Ujedinjene nacije, a kasnije je ratna razaranja uspela da prevaziđe uz pomoć UN i međunarodne zajednice. Sada Koreja namerava da doprinese međunarodnom miru i prosperitetu u srazmeri koja je u skladu s njenom razvijenošću. Mirovna ekonomija će ubrzati ostvarenje sna o svetu u kome svi možemo zajednički da prosperiramo. Koliko god da priželjkuje mir, Koreja sebi ne može da priušti da tu trku predvodi sama. Ona ima partnere i mora da se kreće u okviru međunarodnog poretka. Pregovori na tehničkom nivou i treći samit između Severne Koreje i SAD bili bi najkritičnija tačka u čitavom procesu denuklearizacije i uspostavljanja mira na Korejskom poluostrvu. Podrška međunarodne zajednice i koncentrisane aktivnosti sada su potrebnije nego ikada pre. Mirovni talas započet Zimskom olimpijadom u Pjongčangu će se preliti na Letnje olimpijske igre u Tokiju ove godine i na Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. Povrh toga, dve Koreje su se dogovorile da sarađuju na zajedničkoj kandidaturi za održavanje Letnjih olimpijskih igara 2032. Stoga međunarodnu zajednicu molim da nam pruži podršku u tome. Uveren sam da ćemo, ako se dijalog i prateće aktivnosti nastave, jedni drugima biti sve potrebniji i da će mir na kraju stići. Nadam se da možemo češće da razgovaramo o miru, unapređujemo ideje koje imamo i pokrećemo različite aktivnosti sve vreme se krećući ka njemu. Moja je nada da će se međunarodna zajednica okupiti oko tog cilja i pomagati nam savetima sve dok Korejsko poluostrvo, konačno u stanju mira, sa sebe ne strese nesreće koje su mu donele podela i konflikt, i čovečanstvu ne podari novi svetionik nade.