Pogrešnim podacima do pogrešnog zaključka

Kao i obično, kada sam prinuđen da odgovaram na napade, prozivke i kritike upućene iz NIN-a na moje lično ime, ili na Republički zavod za statistiku, prvi osećaj je zatečenost. Zatečenost malicioznošću, nestručnošću, neistinama, poluistinama i odsustvom profesionalne etike i argumentacije i makar minimalnih preduslova za jedan ozbiljan naučni diskurs i debatu. I kao i obično, ponovo sebi postavljam pitanje ima li smisla učestvovati u ovakvim banalnim, besplodnim raspravama na stranicama NIN-a sa autorima koji navode pogrešne statističke podatke, ili ih zlonamerno interpretiraju na pogrešan način u cilju potvrde svojih političkih poruka i jeftinog politikantskog poentiranja (u ovom slučaju reč je pre o autogolu). No, zarad svog ličnog i stručnog integriteta, kao i integriteta RZS-a, opet ću nevoljno morati da odreagujem, s obzirom na to da su moje izjave stavljene u kontekst jedne „analize“ koja je očigledno zasnovana na pogrešnim i neproverenim podacima, bez navođenja izvora i načina obračuna prikazanih podataka. Time nisam rekao da su sve dosadašnje „polemike“ bile nelojalne, a ja sam verovao naivno da bi se NIN, ipak, mogao podići na nekadašnji profesionalni i analitički nivo. Naime, u otvorenoj i iskrenoj raspravi o mogućnostima rasta zarada zaposlenih do 2025, pomenuo sam Rumuniju kao primer zemlje u kojoj su zarade rasle brže od bruto domaćeg proizvoda (BDP). Nadovezujući se na moju izjavu, gospodin Milićević iznosi tvrdnju da se „slučaj Rumunije ne može primeniti na Srbiju“, navodeći kao dokaz za to radikalno različitu strukturu, tj. kompoziciju BDP-a Rumunije u odnosu na Srbiju, tačnije podelu BDP-a na njegov radni deo (zarade) i kapitalni deo. Osvrnuću se samo na podatke koje je g. Milićević izneo kao argumentaciju za svoj stav da se Rumunija „ne može porediti sa Srbijom“ i shodno tome, da se iskustva Rumunije u pogledu rasta zarada ne mogu primeniti (tačnije realizovati) i u Srbiji. Ukratko, podaci koje navodi g. Milićević su pogrešni i postavlja se pitanje da li ih je autor jednostavno izmislio, računajući na neobaveštenost čitalaca. Podatke o strukturi BDP-a i učešću zarada u BDP-u evropskih zemalja čitaoci mogu lako pronaći na veb-sajtu Evrostata i na veb-adresi https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php?title=Annual_national_accounts_-_evolution_of_the_income_components_of_GDP#Changes_over_the_last_20_years, a u tabeli mogu videti i originalne Evrostatove podatke za zemlje koje g. Milićević pominje u svom tekstu (Rumunija, Češka i Slovačka) koji pobijaju kompletnu analizu i argumentaciju g. Milićevića. Podaci Evrostata pokazuju da, kada je reč o Rumuniji, učešće bruto zarada u BDP-u (Wages and Salaries) iznosi 37,9 odsto. Nasuprot tome, g. Milićević tvrdi da je učešće bruto zarada u BDP-u Rumunije 27,71 odsto (?!), a i podaci za Češku i Slovačku koje je naveo su pogrešni. Učešće zarada u BDP-u Rumunije, dakle, nije „veoma malo“, kao što tvrdi g. Milićević. Ono je na nivou EU proseka i zapravo je (suprotno od onoga što tvrdi) u Srbiji ovo učešće manje u poređenju sa Rumunijom i iznosi oko 33, a ne 41,58 odsto kako navodi Milićević. Dakle, pored pogrešnih podataka, i osnovna teza „analize“ g. Milićevića o navodnom „nedostatku prostora u BDP-u za povećanje zarada“ i neuporedivosti Srbije i Rumunije je - pogrešna. Poručujem autorima poput g. Milićevića, pre nego što se ohrabre da spomenu ili napadnu mene ili Republički zavod za statistiku, ako već ne poseduju adekvatnu stručnost i iskustvo u oblasti statistike i makroekonomije, da barem iskoriste Google i guglovanjem izguglaju pokoju realnu činjenicu i podatak kako bi u NIN-ove ekonomske „analize“ uneli makar dašak naučnog duha, stručnosti i ozbiljnosti koji očajno nedostaje. Što se tiče urednika NIN-a, koji me opet proziva baveći se imaginarnim „maglama“, „smogom“ i „prodavcima magle“, bilo bi bolje da povede računa o ovakvim toksičnim, „gasovitim pojavama“ u svom nedeljniku (kao što je analiza g. Milićevića) kojima se zaista zagađuje naučni i politički etar. Učešće bruto zarada u BDP-u u 2018. godini u procentima Slovačka 31,3 Srbija 32,7 Češka 32,7 Rumunija 37,9 EU-28 37,9 Izvor: Evrostat, Annual national accounts - evolution of the income components of GDP