Ako knjige nestanu

Bolest senzibiliše čovekov osećaj za opažanje, poput fotografske ploče – misao je Braće Gonkur, navedena u jednom od pitanja koje je DŽonatan Kot, novinar Roling stouna, krajem sedamdesetih postavio književnici Suzan Sontag. NJihov razgovor objavljen je u delu Ako knjige nestanu... (izdavač: Klio; prevod: Nada Donati). Na opasku da je svojevremeno čitala po knjigu dnevno, Suzan Sontag odgovara: „Pročitala sam ogromnu količinu knjiga, uglavnom bez razmišljanja. Volim da čitam na način na koji ljudi vole da gledaju televiziju i da zadremam nad knjigom. Ako sam depresivna, uzmem neku knjigu i osećam se bolje... Čitanje je moja zabava, moja distrakcija, moja uteha, moje malo samoubistvo. Ako ne mogu da podnesem svet, samo se sklupčam s knjigom u ruci, i to je kao mali svemirski brod koji me odvodi od svega. Ali moje čitanje nije ni na koji način sistematično. Veoma sam srećna što brzo čitam, pretpostavljam da sam u poređenju s većinom ljudi prilično brz čitač, što ima svoje prednosti, ali i nedostatke jer se ne zadržavam ni na čemu, samo ih uzmem i pustim da se negde `kuvaju`. Mnogo sam veća neznalica nego što većina ljudi misli. Ukoliko biste me zamolili da objasnim šta znači strukturalizam ili semiologija, ne bih vam mogla odgovoriti. Mogu da se setim neke slike u Bartovoj rečenici ili da imam predstavu o nekim stvarima, ali to ne razlažem. Tako da imam sva ta interesovanja, ali takođe idem u CBGB, njujorški muzički klub, i radim neke druge stvari. Ja stvarno verujem u istoriju, a to je ono u šta ljudi više ne veruju. Znam da je sve ono što radimo i mislimo istorijska kreacija. Imam vrlo malo uverenja, ali ovo je svakako pravo uverenje: gotovo sve o čemu razmišljamo je prirodno i ima svoje korene – posebno u kasnom 18. i početkom 19. veka, takozvanom romantizmu, kulturnom i političkom pokretu – mi se esencijalno još uvek bavimo očekivanjima i osećanjima formulisanim u tom periodu, kao što su ideja o sreći, individualnosti, radikalnim društvenim promenama i zadovoljstvu... Kada odem u CBGB, na koncert Pati Smit, ja uživam, učestvujem, zahvalna sam, i uopšte se bolje osećam jer sam pročitala Ničea.“