Bindžujemo glagole

Izučavanja međusobnih uticaja u evropskim jezicima pokazala su da među stranim rečima, po pravilu, imenica ima mnogo više nego glagola. Razlog tome je što je teško ili nemoguće naći domaću reč za bića, stvari i pojmove koji u zemlji ili u narodu jezika-primaoca ne postoje, ili su došli tek u novije doba: egzotične životinje i biljke (krokodil, zebra, žirafa, baobab, kokos, palma itd.), nacionalno ograničena zanimanja, zvanja i činove (toreador, kauboj, papa, rabin, kaudiljo, firer...), sportove i igre (bejzbol, karate, aikido, korida), praznike, strane valute i tako dalje. Glagoli su apstraktniji i uopšteniji: radnje i procesi koje oni izražavaju uglavnom su jednaki ili slični u svim jezicima. Kad se među pozajmljenim rečima pojavi i mnogo glagola, to je znak izuzetno jakog stranog uticaja. Zato moramo da se zamislimo kad, kao nedavno na televiziji, počne da se govori o „bindžovanju“ TV-serija, to jest njihovom upornom i nezasitom gledanju, iz dana u dan. Imenica binge, od koje i u samom engleskom tek odskora izveden glagol, izvorno znači `pijanka, terevenka, lumpovanje`, a odatle i `manija, sve ono u čemu se preteruje`. Sličan je primer „targetirati“, od imenice target i odgovarajućeg glagola, koji se u englesko-srpskom rečniku Danka Šipke prevodi pod 1 kao „ciljati, naciljati“ a pod 2 kao „diskriminisati, okomiti se (na nekoga)“. Još pre dve godine na televiziji, u razgovoru voditelja s gostima, zabeležio sam primere kao „Rodić samo targetira Vučića, a ništa ne piše o ministrima“, ili dijalog: „ – Ne možete da targetirate jednog čoveka, mene, kao krivca. – Ja vas ne targetiram“. Danas teško možete naći bilo koji kritički tekst a da u njemu neko ne targetira nekoga. Iz božićnog broja Kurira čitalac R. Stanić poslao mi je članak pod naslovom „Prestani da bindžuješ, daj da lajkujemo česnicu“ i nadnaslovom „Mladi izmislili svoj novi jezik“. Tu se navodi još desetak novih glagola engleskog porekla, uglavnom vezanih za digitalnu tehniku, kao „mejlovati“, „šerovati“, „daunloudovati“, „hajdovati“, „forvardovati“ i sličnih. Takva tehnička upotreba, s obzirom na internacionalni karakter i kompjutera i engleskog jezika, donekle je neizbežna. Samo da ne ode još dalje, pa da počnemo da verkujemo, lavujemo, getujemo merid, rejzujemo čildren, i tako dokle god livujemo.