Argumenti rozih gaća

Nudeći kao na pijaci baš jeftinu radnu snagu, svojevremeno je Vučić povećao ulog i umiljavajući se turskom investitoru izgovorio: „Pa ti si sve žene uzeo da rade… Pa zato si ti srećan. Misliš da ćeš… eeeee“. Šokantno, ali da može još šokantnije postarala se Zorana Mihajlović, jedna od retkih naprednjačkih funkcionerki koja nema radikalski staž, radikalsku svest i radikalski vokabular, rečima da su optužbe na račun Vučićevog „eee“ samo „šizofreni napadi opozicije“ i da ona ne samo da ne vidi ništa sporno već je i zahvalna Vučiću na onome što čini za žene. Lepo, udvorički i taman kako treba da bi se opstalo u SNS-u, ali ipak nedovoljno da probudi Vučićevu i naprednjačku samilost u trenutku kada je usred Skupštine završila sa roze gaćama i epitetima „lopuža lopovska“, „kučka“ i „prevejani špijun stranih ambasada“. Naravno, tome je nije izložila „šizofrena“ već „konstruktivna“ opozicija uz ogromno razumevanje pozicije. Bilo je gotovo nestvarno slušati Aleksandra Martinovića, poznatog po probranoj retorici u ovom najvišem predstavničkom telu („Zoran Živković je idiot, Zoran Živković je kreten“), sa kojom nežnošću se ophodi prema gotovo pomahnitaloj radikalki Vjerici Radeti i njenim tvrdnjama da je ministarka građevine „domaći izdajnik“, „strani plaćenik“ i da, valjda kao i sve ostale izdajice, bode čačkalicama kanape u stranoj ambasadi. Umirujućim glasom joj je saopštio da ne mora da voli ministarku, a onda dodao: „Nema izdajnika u SNS, nema izdajnika u Vladi Republike Srbije. Svi smo rodoljubi, svi volimo Srbiju, kao što sam ubeđen da je i vi volite. I baš zbog toga, ja vas pozivam da rasprava bude civilizovana, da bude argumentovana i da govorimo na bazi činjenica, a ne na bazi emocija“. Dakle, podtekst šefa odborničke grupe SNS-a je bio - hajde moja draga rodoljubiva civilizovana opozicijo da govorimo na bazi onih istih činjenica na osnovu kojih ste svojevremeno Rasima LJajića optužili da je „vođa jednog od najjačih kartela“i da je falsifikovao diplomu Medicinskog fakulteta, a da se predsednik parlamenta čudom čudi, kao što se tom prilikom čudila Maja Gojković, zbog ljutnje članova SDP-a („Niko još nije reagovao kao vi. Svašta se dešava. Ako možete da saslušate - možete, ako ne možete – ne možete“). I hajde u stilu vašeg, a često i našeg, lidera Vojislava Šešelja koji civilizovano poručuje poverenici za ravnopravnost da bi je trebalo silovati ( „Ona, jadnica, govori o seksizmu, a uopšte ne zna šta je to seks. Kolika je narasla, a pravi seks nikada nije upoznala. Braćo četnici, ima li neki dobrovoljac, bar mesec dana nekupan i s bradom do pojasa“), da svedemo ministarku na pravu meru. I ništa ne brinite, žene SNS-a, one koje su zgranute linč-silovanje-nasilje koalicijom ali ne i pozivom na silovanje poverenice, neće imati nijednu primedbu na ono što izreknete na račun Zorane Mihajlović. Ni one, a ni neko drugi „od naših“. Radikali su shvatili šta im valja činiti pa su u izvedbi Vjerice Radete, Nataše Jovanović i Milorada Mirčića obavestili naciju da je u pritvoru Miroljub Jeftić koji tvrdi da je zajedno sa Zoranom Mihajlović i njenim dečkom („vi nemate supruga!“) uzimao procenat, da su joj direktori Elektroprivrede koji su krali nemilice takođe sigurno nešto davali, ali i da se „beči“ baš kao što se iza leđa „bečila Ani Brnabić i kolutala očima“ i da je ona pustila priču da je Vučić tukao suprugu. Ni u jednom obraćanju predsedavajući Skupštine (trojica su se izmenila dok je cirkus trajao) nije ugasio mikrofon niti je uzeo reč, čak ni kada je Radeta zaurlala: „A šta je smešno? Kako vas nije sramota lopužo lopovska, još mi se smejete u lice.“ Ili: „Kučko, sram te bilo.“ Mikrofon je isključen samo u detaljnom pojašnjenju Radete o slučaju Vučićevog prebijanja supruge, kada je stigla do dela da je zbog toga izgubio dete, ali ne sa namerom da se zaštiti „Zorana, tračara koja širi glasine“, već Vučićev ugled u slučaju da gledaoci tog sramnog rijalitija nasednu na trač. Takođe, predsedavajući nije našao za shodno da pojuri Mirčića dok je vitlao po parlamentu sa ružičastim gaćama tvrdeći da su kao „pravi džentlmeni, za ovu priliku odredili jedan fin, prigodan poklon resornom ministru“ za koji ne znaju da li je po volji njenog skupog ukusa ali je „od srca“. Čudno, imajući u vidu da se pre godinu dana Maja Gojković gotovo potukla sa poslanikom Miladinom Ševarlićim samo zato što je u salu uneo sliku Plava grobnica, a obezbeđenje nije reagovalo istog trenutka. Za razliku od gaća koje su očito bile baš tamo gde bi trebalo da budu, slika je bila na pogrešnom mestu, pa je predsednica parlamenta morala svojeručno da je izbaci. „Ovo je dokaz da unutar SNS-a imamo autentične naprednjake - bivše radikale i strana tela koja dolaze iz DS-a, G17 plus i pojedinih stranaka koje su nekada bile na drugoj liniji fronta. Radikalska priča je da postoji jedna Srbija u kojoj su oni bili u pravu i izdajnička Srbija u koju spada opozicija iz doba Miloševića i svi koji su bili u vlasti od 2000. do dolaska naprednjaka, izuzev socijalista koji su jedini izuzeti iz te pogromaške rečničke torture. Na ovom konkretnom primeru vidimo da prvi napadi na Zoranu Mihajlović nisu došli od radikala već od naprednjaka koji su bili radikali i koji su je godinama, uz tipičnu radikalsku deskripciju i zavirivanje i u njene ormane i intimu, nazivali masonom i izabranicom američke ambasade. NJihov problem je u tome što su tokom narastanja stranke polako istisnuti sa najznačajnijih i stranačkih i državnih funkcija i kao autentični naprednjaci nisu spremni da prihvate ni Anu Brnabić dok im to Vučić ne naredi, a još manje Zoranu Mihajlović koja ima i prethodnu političku priču u G17. Zbog toga oni ne osećaju potrebu da je brane čak ni forme radi. Uostalom, radikali su tu samo kao izvršioci posla i to ne samo sada pred izbore, već godinama unazad. Uz indirektnu podršku SNS-a oni neke ljude već dugo targetuju (Rasim LJajić, Zlatibor Lončar) jer bi bilo nezgodno da naprednjaci sami vode kampanju protiv svojih ministara i članova IO. Ovog trenutka su im se spojili interesi“, kaže za NIN analitičar Cvijetin Milivojević. Imajući u vidu da je upravo Zlatibor Lončar jedan od prozivanih, teško je razumeti šta je hteo da kaže u naprednjačkoj ispovedaonici na Pinku kada je direktno demantovao Martinovića i njegovu tvrdnju da su „svi naprednjaci patriote“. Urlajući da su neki od njih „zaboravili da su srpski ministri“ i da špijuniraju za strane ambasade verujući da „će ih oni sačuvati“, verovatno se ponadao da će podmetanjem noge još nekom iz kruga uskoro otpisanih kadrova sačuvati sebe od takve sudbine. Neće, samo će zabaviti iskonsko radikalsko-naprednjačko biće koje postaje sve dominantnije. Jer, sednica na kojoj je tranžirana Zorana Mihajlović nije bila samo napad na nju već i početak otvorene ljubavi između radikala i naprednjaka, kao i ponovno spajanje njihovog istovetnog sistema vrednosti, što je Radeta i precizirala: „Vučić kada kaže nešto iz radikalskog vremena, mi kažemo svaka čast, evo vraća se korenima. I odlazak u Drvar znači njegov povratak korenima i zato je to lepo.“ Dobro je, bar je nekom lepo.