Režim od građana pravi neprijatelje

Zbog razlika u pristupu masovnim protestima u Crnoj Gori protiv Zakona o slobodi veroispovesti, Vladimir Pavićević napustio je mesto predsednika Crnogorske - partije kojoj se pridružio po povratku u rodnu zemlju. Taj neuobičajeni gest nekadašnji poslanik Skupštine Srbije, pre svega, objašnjava tvrdnjom da mu nije cilj da bude lider stranke nego da u politici radi ono što misli da je dobro. „Ova 2020. će definisati budućnost Crne Gore. Ne možemo zajedno da trčimo izbornu trku ako ne verujemo u iste vrednosti i načela. Moja namera je da aktivno učestvujem u izborima sa ljudima sa kojima delim vrednosti, da doprinesem promenama u Crnoj Gori, a ne da bijem bitke sa ljudima koji u stranci misle drugačije od mene“, kaže Pavićević za NIN. Ko su ljudi sa kojima delite vrednosti? U prethodnom periodu veoma aktivno sam učestvovao u političkom životu Crne Gore. Uspostavio sam dobre odnose sa partijama, pojedincima i organizacijama civilnog društva koje su objedinile ideje suprotstavljanja režimu DPS-a. Imali smo zajedničke nastupe, a stožer tog okupljanja je pre svega Demokratska Crna Gora Alekse Bečića, najsnažnija i najorganizovanija opoziciona stranka. Zajednički smo obišli gotovo čitavu Crnu Goru, razgovarali sa građanima, podržavali lokalne inicijative i vršili vlast u nekim opozicionim opštinama. Zbog tih aktivnosti smo bili pod žestokim udarima prorežimskih medija, državnih organa, propagande i institucija koje su pod kontrolom DPS-a. Sada smo zajedno sa vernicima i građanima na ulicama protiv ovog zakona. Šta je usvajanje tog zakona trebalo da izazove ako je ovakva reakcija, kako tvrdite, bila neočekivana za vlast? DPS je zakon poslao u skupštinsku proceduru u trenutku kada je privremeni parlamentarni odbor bio u završnoj fazi pregovora oko reforme izbornog zakonodavstva. Taj proces bio je rezultat pritiska demokrata Alekse Bečića, uz podršku evropskih zvaničnika. Zbog snimka na kojem se vidi da tadašnji gradonačelnik Podgorice, sada generalni sekretar predsednika Đukanovića, prima 100.000 evra nigde nezabeležene donacije, imali smo tokom prošle godine brojne proteste protiv vlasti, otpor i blokade na lokalu. Cilj zakona je, po oprobanom receptu, bio da polarizuje i dodatno podeli crnogorsko društvo, da radikalizuje političke procese i da se DPS opet predstavi kao najrazumnija opcija. Međutim, sam vrh DPS-a i Milo Đukanović su potpuno potcenili građane i precenili sebe. Podršku nisu dobili ni od koga, ni od evropskih zvaničnika, ni od građana, a ni od ljudi iz redova glasača i funkcionera DPS-a. Udarom na prava građana i verskih zajednica ovaj nepravedan i neustavan zakon je ujedinio ljude u otporu ovom nerazumnom projektu. Pre desetak dana na TV Vijesti bio je pokušaj da se organizuje sučeljavanje pravnika i stručnjaka. I znate šta se desilo? Niko iz pravnog tima DPS-a, niko od pristalica režima ili ljudi koji su pisali ovaj zakon nije smeo da stane u njegovu odbranu javno. Jedini koji brane ovaj loš zakon tako što povremeno prete crkvenim velikodostojnicima, građanima i nama političarima koji smo ustali protiv tog zakona su Milo Đukanović, Duško Marković i resorni ministar Pažin. I niko drugi. Ako se Đukanović preigrao, ne čini li vam se da on, ipak, i dalje ima podršku važnih centara moći kao što su američka i britanska ambasada u Podgorici? To se ponavlja kao mantra, ali ja ne vidim da ta podrška postoji. Upravo suprotno, sam zakon i način njegovog donošenja su loše ocenjeni, Crna Gora nema dobre ocene za napredak u evrointegracijama, a u pregovorima o izbornim uslovima su aktivnu ulogu imali i evropski predstavnici. Britanska ambasadorka je nedavno imala dobar razgovor sa mitropolitom i to u Cetinjskom manastiru, sedištu Mitropolije. A prilikom posete američkog potpredsednika Pensa izbegnut je susret sa Đukanovićem, a Pens se sastao sa Bečićem. Đukanovića primaju samo tamo gde ne mogu da ga ne pozovu - na regionalnim forumima, gde su i svi drugi. Đukanović je usamljen, nema suštinske komunikacije sa tim centrima moći. On ni u svojoj partiji, DPS-u, nema više apsolutnu podršku. Članstvo je toliko zbunjeno da je on sada krenuo da objašnjava i da se pravda. Deluje neubedljivo. Postoje li istraživanja koja dokazuju taj pad podrške? Jedno skorašnje je pokazalo da 46,2 posto građana misli da se Crna Gora kreće pogrešnim putem. I za mene je to ključni nalaz. DPS je odgovoran za takvo stanje. Otkazivanje poslušnosti DPS-u je masovno, što potvrđuju i izjave visokih funkcionera kojima prete isključivanjem iz DPS-a. Ovaj put je odabrana pogrešna tema i potcenjeni su građani, njihov razum, ali i njihovi sentimenti. I tu pre svega mislim na osećaj za pravdu. LJudi svih vera i nacija u ovome vide loš i nepravedan zakon i sigurno čak i najžešćim pristalicama režima nije lako danas da sebi objasne ovakav potez osim kao najperfidniji. LJudi su ipak ljudi i imaju osećaj za pravdu i pravednost i znaju kada je dosta. Zato je toliko građana koji nisu vernici na ulicama u litijama sa vernicima. DPS je podstakao ovim nerazumnim potezom solidarnost među građanima. Šta ih okuplja? U ovom trenutku ih okuplja nezadovoljstvo zbog višestruko spornog zakona i to tako treba da ostane. Tokom 2019. građani su se okupljali nakon izbijanja afere „koverta“. Nezadovoljstvo je ogromno, pre svega zbog loših uslova života, ogromne korupcije, nefunkcionisanja državnog aparata i osećaja nepravde. Građani osećaju da im je život zarobljen kleptokratskim sistemom koji čini sve da jedna grupa ljudi oko režima ima sve privilegije i koristi sve resurse za sopstveno bogaćenje, a za to vreme svi mi ostali nemamo nikakvu budućnost. Režim je ljude podelio na građane prvog i drugog reda, stalno traži neprijatelje, upire prstom i preti. Mogu li, onda, protesti ostati mirni, jer se trenutno hapse politički protivnici i novinari? Verujem da mogu dok god ih vode ljudi koji su ih dosad vodili i dok se pridržavaju one strategije koja im je obezbedila ovako veliku podršku i masovnost. LJudi koji se priključuju su pozivani da budu mirni, tolerantni i dostojanstveni, jer je ovo protest pre svega vernika. Nadam se da vlast neće sa svoje strane biti toliko nerazumna da na ovakve proteste odgovori silom. To bi značilo i definitivan krah DPS-a. Zašto se SPC ispostavlja takvom preprekom Đukanoviću? Đukanović je navikao da DPS transformiše poput kameleona i da prilagođava svoje prioritete samo sa jednim ciljem - da ostane na vlasti. Tako je od komuniste postao socijalista, pa nacionalista, a sada i kleronacionalista koji oko sebe okuplja ljude koji se prepoznaju kao zagovornici ideja etničkog inženjeringa u Crnoj Gori. Iscrpljeni su svi potencijali i obećanja oko evropske budućnosti, modernizacije i ekonomskih reformi. NJemu više niko ne veruje. Režim je zato sada posegao ponovo za identitetskim pitanjima i krenuo u pravcu kleronacionalističke retorike, pretvarajući nešto što je arhaični projekat iz srednjeg veka u svoj prioritetni politički projekat za Crnu Goru u 21. veku. Ni Mitropolija niti bilo ko drugi nije prepreka razvoju crnogorske države, već ovakav režim i DPS na čelu sa Đukanovićem. Crkva samo traži da ostane nezavisna i saglasno crnogorskom ustavu odvojena od države. Da li je prepreka broj Srba u Crnoj Gori? Crna Gora je stara država sa tradicijom kojoj su se divili i čuveni evropski državnici. Za svoju se nezavisnost borila i izborila i to je faktičko stanje. Problem nastaje kada se tom državom upravlja tako da ona ne ostane nezavisna, nego da postane država nekoliko familija. U kojoj se sopstveni građani proglašavaju neprijateljima, ljudi dele i prebrojavaju i konstantno potpiruju konflikti. Ja sam zbog toga i smatrao i danas smatram da treba da se borimo za Crnu Goru koja će biti država svih njenih građana, bazirana na načelima iz Ustava koji kažu da je to država svih građana bez obzira na njihovu versku, nacionalnu ili etničku pripadnost. Vlast nije radila ništa na razvoju sentimenata koji povezuju ljude. Radili su suprotno, na razjedinjavanju i naglašavanju razlika. Na režimu koji vlada Crnom Gorom, a ne na Srbima ili Crnogorcima je ključna odgovornost za današnje stanje u državi. Dakle, zaključak za sve je da - ako hoćemo da jačamo našu državu i svi živimo bolje, moramo da razvlastimo DPS. Ali iz ugla DPS ta strategija može biti spas. Postoji li tendencija da se broj Srba dramatično smanji do sledećeg popisa stanovništva? Pitanje identiteta ne sme da bude na bilo koji način ugroženo. Svaki građanin ima pravo da se izjasni kako god želi, da veruje u šta god želi i da slobodno bira svoje političko, etničko i versko opredeljenje. To je osnovno načelo savremenih evropskih država bez kojeg se ne može zamisliti nijedna prosvećena država. Ako postoji ovakva namera vlasti, onda je to direktni udar na crnogorsku nezavisnost i njenu evropsku budućnost. Da li se Beograd prekomerno meša u unutrašnja pitanja ili se nedovoljno angažuje na zaštiti Srba u CG? To je teško, zaista teško objektivno oceniti. Ključno je i dobro je da potezi iz Beograda ne vode daljoj radikalizaciji prilika u Crnoj Gori. To tako treba i da ostane. Srbi u Crnoj Gori imaju svoju državu i u okviru nje se bore za svoja prava. Budući da ste i sami živeli u Beogradu, da li ste primetili isto što i Ivica Dačić da najveća podrška Đukanovićevom režimu stiže iz prestonice Srbije? Polarizacija u Beogradu je takva da imate zagovornike ekstremnih pozicija u jednom ili u drugom pravcu prema Đukanovićevom režimu. Na sreću, zvanični Beograd nije potpao pod uticaj ni bezumnih krugova koji su organizovali akcije paljenja crnogorske zastave, ali ni okupljenih oko apela 88 kojima zaista nedostaje elementarna upućenost u prilike u Crnoj Gori. U protestima su čak i stranke Demokratskog fronta po strani, jer bi u suprotnom suzile podršku crkvi. Ako je najbolje rešenje kojem se nadate pad režima, kakva je budućnost SPC i Srba u Crnoj Gori potom? Demokratski front i njihovi saveznici su veoma raznolika grupacija. Tu imate one koji su se najžešće zalagali za nezavisnost Crne Gore do onih koji su se protiv nje borili. Ali ima i onih koji su žestoko kritikovali i mitropolita i Mitropoliju crnogorsko-primorsku, tu su i oni koji su glasali za Ustav Crne Gore na osnovu kojeg su zacementirana identitetska pitanja. Propagandna mašinerija DPS-a godinama se hrani njihovim nerazumnim delovanjem. Uprkos pozivu Mitropolije da se ne učestvuje u skupštinskoj raspravi o spornom zakonu, oni su učestvovali. To su ljudi koje je vreme pregazilo i koji ne uspevaju da predstavljaju ničije interese sem svojih ličnih. Mene su najžešće napadali jer im smetam. Zamislite kakvi su to predstavnici Srba ako im smeta to što sam živeo i radio u Beogradu, a zatim se vratio u Crnu Goru. Zašto Mitropoliju adresirate u svim pitanjima koje sam vam postavila u vezi sa SPC? Zato što ja teritorijalno pripadam Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, koja je prva po časti među eparhijama SPC u Crnoj Gori. Valjda je to jasno. Da li je ustavni patriotizam za koji se zalažete primenjiv u tako podeljenoj Crnoj Gori? To je koncepcija koja dolazi iz polja političke teorije, ali i iz iskustava podeljenih društava, multietničkih i multikonfesionalnih. Koncepcija ustavnog patriotizma podrazumeva da je ustav pravni, ali i filozofski i identitetski dokument. Ustavom se odgovara i na pitanje ko smo mi. Zato su za razumevanje etosa jedne zajednice važna načela i vrednosti koji su zapisani u ustavu i koji treba da budu kohezivna za tu zajednicu. Ustav uređuje jedno društvo, utemeljuje pravnu državu i garantuje ljudska prava i slobode. U tome je snaga ustava i cilj ustavnog patriotizma je da građane okupi oko tog temeljnog pravnog i političkog akta, a ne da naglašava njihove razlike. U Crnoj Gori, koja je podeljena identitetski, nacionalno, konfesionalno, po pogledima na istoriju i slično, ustav je kategorija koja bi mogla da ima najsnažniji integrativni potencijal za crnogorske građane bez obzira na razlike. Kao simbol države, ustav preko načela koja su opšteprihvaćena integriše građane u Crnu Goru kao njihovu državu, bez obzira na sve druge razlike među njima. Ukoliko bi ovaj model zaživeo, Crna Gora bi postala, u političkom smislu, slična zemljama kao što su Švajcarska, SAD ili Belgija u kojima je ustav osnov političkog identiteta i način da se prevaziđu, ali i uvaže razlike. Kakav je vaš odnos prema novoj simbolici protesta, uličnom oslikavanju trobojke? Simbolika protesta su sveće, ikona, monaštvo, sveštenstvo i građani svih vera i nacija. Kao direktni učesnik protesta kažem vam da svako ko tvrdi drugačije ne govori istinu.