Od nekreativnog do supstancijalnog plagijata

Običaj je da se prikazuju knjige koje su se pojavile nedavno. U neku ruku je to slučaj i sa ovom: iako je izdata 2011, dugo je bila nedostupna naučnoj javnosti, jer - prema navodima iz Kobisa - nije postojala ni u jednoj biblioteci u Srbiji. Tek pošto je u medijima osvanuo podatak da u bibliografiji jedne od autorki - prof. dr LJiljane Marković, 2016–2019. dekana, a sada v. d. dekana Filološkog fakulteta - postoji više takvih knjiga, jedan njen primerak se jesenas pojavio u Narodnoj biblioteci Srbije. To je leksikon-pojmovnik na engleskom jeziku, koji, kako se u Uvodu kaže, nudi informacije „iz oblasti tehnike naučnog rada, metodologije istraživanja, bibliotekarstva, izdavaštva, knjižarstva“. Sadrži oko 1.230 odrednica, a njegov neobični sadržaj vidi se već na prvoj stranici, da bi se i nadalje potvrđivao. Tako pod slovom A, pored odrednica alfabetski katalog, anotacija, antologija, arhiv i dr, koje se u leksikonu posvećenom knjizi i očekuju, nalazimo i napuštanje (broda), abdikacija, agresija, agonija, agrarna reforma, alimentacija, amnestija, anglosaksonsko pravo, aneksija, aparthejd, apatridi, apanaža, apelacioni sud, ataše, audijencija, autokratija, autopsija... Pred očima zaprepašćenog čitaoca nižu se dalje i banke, bojkot, kartelno pravo, kliring, koncern, kreditni sistem, dekolonizacija, carine, embargo, imunitet, imunizacija, lobi, delirijum tremens, linč, javno tužilaštvo, karantin, ultimatum, NATO... – sve u svemu, oko 280 odrednica iz pravničke struke. Jedna do druge stoje odrednice Bolonjska konvencija i krvna osveta, katalog i casus belli, tiraž i državljanstvo; tik uz dnevnik nalazimo i diktatorstvo, uz esej i etažnu svojinu, uz ekslibris i ekshumaciju, uz književni žanr i genocid, uz italik i izdavanje čeka bez pokrića – i da ne nabrajamo dalje. Knjiga sadrži i odrednicu neposredno relevantnu za njenu prirodu: plagijat. Naime, najmanje dve stotine pravničkih odrednica preuzeto je (prepisano i prevedeno na engleski) - u celini ili delom - iz Pravne enciklopedije (izdanje iz 1989) odn. Pravnog leksikona (izdanje iz 1970), bez ikakve naznake o tome - ni u Uvodu, ni u samom tekstu, ni u bibliografiji. Od preostalih odrednica, oko 850 je preuzeto iz ranije objavljenog leksikona na srpskom jeziku Od rukopisa do biblioteke A. Vraneš i LJ. Marković, što takođe ni na jednom mestu nije naznačeno. Bibliografija, koja je iz njega gotovo cela prepisana, ostala je u istom, azbučnom redosledu u kojem se nalazi i u srpskoj verziji. Smešno? Možda bi bilo, kad ne bi bilo veoma ozbiljno. U impresumu knjige piše da je tiraž 300 primeraka. Ne zna se šta je gore - da je to tačno ili da nije tačno. Ako je tačno, to znači da je Filološki fakultet izdvojio za nju (i njen tvrdi povez) priličan novac. Ako pak nije tačno (na šta upućuje jedan jedini primerak u Narodnoj biblioteci), onda je podatak na njoj lažan. U bibliografijama dveju autorki izloženim na sajtu Filološkog fakulteta (s tim što je bibliografija LJ. Marković, kad je u medijima ukazano na to da sadrži i knjige drugih autorki istog imena i prezimena, uklonjena sa sajta) knjiga je navedena kao monografija međunarodnog značaja. Sve i da je to originalno delo, jasno je da je u pitanju leksikon – kako se u Kobisu i vodi, a ne monografija. Kome je knjiga namenjena - ostaje nejasno. Šta rade pravničke odrednice u pojmovniku posvećenom bibliotekarstvu osim što mu povećavaju broj strana i, uz dva strana imena na koricama, izazivaju strahopoštovanje neukog čitaoca - ne možemo dokučiti. Kakva mu je svrha? Možemo samo reći da zasigurno nije ni naučna ni prosvetiteljska. Knjiga koju prikazujemo ovaploćenje je nepoštovanja prema istini. Ona pokazuje da istine - koja je u naše vreme „redak zver“ - nema nužno ni u nauci, gde bi trebalo da bude njen bastion. Ona se žrtvuje zarad ličnih interesa, a struka rasprodaje naveliko, široke ruke, neštedimice. Ovaj prikaz treba shvatiti kao ogradu jednog, duboko verujemo velikog, dela naučne javnosti od ovakvih naučnih prevara, i korak ka tome da se istina vrati na tron koji joj pripada.