Gondola, jarbol, fontane i druga Vesićeva sela

Na vrh liste prioriteta vlasti Grada Beograda se pod pritiskom javnosti pomalo laktaški probilo pitanje alarmantne zagađenosti vazduha u prestonici. Makar deklarativno. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, hoteći da umiri struku i građanstvo, nedavno je predočio prilično odokativni, 6,5 milijardi evra, ne dinara, vredan petogodišnji plan koji podrazumeva 43 mere protiv zagađenja vazduha. Kako ovogodišnji budžet grada, usvojen krajem novembra 2019, iznosi 143 milijarde dinara, ili 1,2 milijarde evra, što ga prema Vesićevim rečima čini „najvećim u istoriji“, ispostavlja se da će Beograd do 2025. godišnje izdvajati više od sopstvenog godišnjeg budžeta, i to samo na smanjenje zagađenja?! Nema te „Republike“ i tih „drugih partnera“, koje je pominjao de facto prvi čovek Beograda, koji bi baš toliko čašćavali glavni grad Srbije. No dobro, brojke je najlakše izmisliti, naročito ako ih niko živi ne proverava. Neke od najavljenih mera su kupovina vozila na električni pogon i autobusa na komprimovani prirodni gas. U izjavi za jedan tabloid, Vesić je rekao da je opredeljeno 53 miliona evra za nabavku najmanje 200 autobusa na gas, te da je sredstva pre dizanja halabuke zbog zagađenja trebalo da budu potrošena na dizel autobuse i trolejbuse. S druge strane, u tek usvojenom budžetu nabavka novih autobusa nigde se ne pominje. Jedino što ima veze sa gradskim saobraćajem je stavka od 120.000 evra (14,1 milion dinara) „za nabavku tramvaja“, s tim što u tom slučaju za kupovinu bar jednog tramvaja u gradskoj kasi nedostaje najmanje dva miliona evra – 20 puta više novca nego što je budžetom planirano. Na drugom mestu, doduše, piše da će Beograd kredit Evropske banke za obnovu i razvoj, između ostalog, iskoristiti i za nabavku 30 novih tramvaja, ali ni tu nije jasna Vesićeva računica, jer je za te namene opredeljeno 6,5 miliona evra od kredita EBRD, a novi tramvaj košta dva-tri miliona evra. Osim toga, 22,5 miliona dinara rezervisano je „za nabavku i montažu stajališnih nadstrešnica“. Vesićev plan takođe predviđa da za sedam godina GSP Beograd neće koristiti nijedan dizel autobus, pa je tim čudnije što je Beograd 2019. kupio 70 turskih i 174 kineskih autobusa s euro 6 dizel motorom, koji su, iako standardni u Evropi, i dalje dizel autobusi. A ta vozila su koštala 47,5 miliona evra. Najavljen je i početak izgradnje prve dve linije metroa do kraja godine. Verovatno uoči treće godišnjice otkako je Aja Jung, tada kandidatkinja SNS-a na gradskim izborima, ceremonijalno kupila karte za podzemnu železnicu. Početkom prošlog decembra, Vlada Srbije je u to ime predložila lex specialis za izgradnju najvećeg zamislivog infrastrukturnog projekta, čime je prema navodima struke stvoren prostor za brojne zloupotrebe. No, logika je jasna – metro bi smanjio drumski saobraćaj i zagađenje. Manje je jasno zašto, ponovo, metro nije niti rečju pomenut u budžetu Grada Beograda. Doduše, u budžetu Republike Srbije za ove svrhe jeste predviđeno zaduživanje uz garancije države u iznosu od 580 miliona evra – 500 miliona od verovatno kineskih banaka i investicionih fondova i 80 miliona od Vlade Francuske – ali ne bi bio prvi put da ovakav plan ostane samo matematička akrobacija na papiru. Nezvanično se može čuti da će tako biti i u ovom slučaju, makar u toku 2020. Gradskim budžetom jeste predviđeno pravljenje biciklističkih staza, ali se na njih neće izdvojiti 1,4 milion evra, kako je rekao Vesić, već 1,1 milion, od čega ove godine samo 160.000 evra (19,1 milion dinara) i u naredne dve još milion evra (117 miliona dinara). Neko je, izgleda, Vesiću rekao da kvalitet vazduha zavisi i od površine pešačke zone u centru, pa je najavio da će 28 postojećih kilometara pešačkih zona biti prošireno za deset novih kilometara. Uz izvesna jezička domaštavanja, ova stavka se pominje nekoliko puta, pa je teško razdvojiti koliko će novca biti potrošeno za širenje ove zone, a koliko za popravljanje učinjene štete, poput one sa preslaganjem kocki na Trgu republike. Tako za proširenje pešačke zone oko Knez Mihailove ove godine neće otići ni dinar, ali će u naredne dve godine ti poslovi koštati ukupno 230 miliona dinara. Uređenje i popločavanje javnih prostora će, s druge strane, ove godine budžet olakšati za 384,5 miliona dinara, a rekonstrukcija centralnih gradskih trgova i parkova još 153,5 miliona dinara. Naposletku, Vesić je obećao izgradnju 306 kilometara toplovodne mreže i oko 250 kilometara gasne mreže, navodeći da će 49 miliona evra biti uloženo za gašenje štetnih kotlarnica u javnom sistemu, čišćenje odžaka i postavljanje filtera na dimnjake. Najavio je i osnivanje Fonda za energetsku efikasnost. Ne samo da taj Fond nije pomenut u budžetu, nego ovaj dokument sugeriše da nam tek predstoje obavezne studije i istraživanja – za izradu plana energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije opredeljeno je 35 miliona dinara, za sačinjavanje energetske tipologije zgrada skoro 20 miliona, a za izvođenje radova na energetskoj sanaciji objekata u javnoj svojini 150 miliona dinara. Za priključenje grejnih instalacija objekata na distributivni sistem prirodnog gasa rezervisano je zanemarljivih 5,8 miliona dinara, iako se upravo ta stavka najviše tiče najvećih zagađivača – takozvanih malih ložišta. Znaju svi u Starom dvoru da će pitanje zagađenosti vazduha nestati s prvim prolećnim otopljavanjem, pa će tada pod lupu javnosti dospeti i njihovi pravi prioriteti. Za famoznu gondolu, koja bi trebalo da poveže park Ušće i Kalemegdan, predvideli su 420 miliona dinara, iako je Upravni sud još u aprilu prošle godine naložio obustavljanje radova, doduše privremeno, na osnovu tužbe Regulatornog instituta za zaštitu životne sredine. Paradoksalno, u pripremnim radovima je na obe strane reke palo 150 stabala. No, nema veze, rekao bi Vesić, pošto je najavio i sadnju čak milion novih stabala na teritoriji Beograda, ujedno priznavši da površine za tu količinu sadnica jednostavno nema. Možda su nadležni procenili i da bi izgradnja osamdeset metara visokog jarbola sa zastavom Srbije na Ušću takođe doprinela raščišćavanju vazduha – zavisi valjda od veličine zastave i snage vetra – pošto je za nju izdvojeno 327,4 miliona dinara. Za izgradnju fontana na javnim površinama na teritoriji deset gradskih opština obezbeđeno je ravno 50 miliona dinara, a kao zasebna stavka navodi se izgradnja fontane na kružnom toku na Adi Ciganliji, što bi trebalo da košta 14,8 miliona dinara, uz još 8,6 miliona dinara u 2021. Neophodnost za njom postoji, kažu upućeni, da bi turisti odatle mogli da slikaju veštački gejzir?! No, sednemo li s Ajom Jung i Vesićem u imaginarni metro, videćemo - pored milion stabala, desetina fontana i stotina nečujnih autobusa - i Beograd u kojem drumski saobraćaj funkcioniše savršeno. Ovde, u realnosti, priprema se temeljno rovarenje po kolovozima koje će blokirati inače haotični grad. Za rekonstrukciju Bulevara oslobođenja, s uređenjem Trga Slavija – istog onog koji je bio „uređivan“ pre dve godine – planirano je 163,4 miliona dinara. Za takođe već rekonstruisanu Ruzveltovu rezervisano je 33,3 miliona dinara. Nastavak radova na rekonstrukciji „četiri bulevara“ - Kraljice Marije, 27. marta, DŽordža Vašingtona i Cara Dušana – za koju je Vesić 15. juna prošle godine obećao da će biti gotova do 20. decembra 2019, koštaće poreske obveznike Beograda ove godine 1,3 milijarde dinara ili 11 miliona evra. Od te sume, 8,4 miliona evra obezbediće se kreditom od EBRD. Isto toliko iz gradske kase za ovu godinu planirano je za dugo najavljivanu rekonstrukciju Kneza Miloša, a naredne godine će za te radove biti izdvojeno još dve milijarde. Za uređenje starogradskih ulica Tadeuša Košćuška i Pariske predviđeno je 186 miliona dinara ove i 544,7 miliona naredne godine. Ni centralne ulice Zemuna neće biti prohodne, a za njihovu obnovu se do kraja 2021. planira oko 905 miliona dinara. Među jeftinije rekonstrukcije ubrajaju se radovi na Keju oslobođenja (12 miliona dinara), delovima Beogradske i Starine Novaka (18,5 miliona) i Trg Nikole Pašića (17 miliona). Rečju, brojne i, iz iskustva se čini, zbrda-zdola osmišljene rekonstrukcije će samo ove godine koštati 3,6 milijarde dinara, ili 30,7 miliona evra. No dobro, možda je opet reč o ekološki osvešćenom potezu, jer su razrovane ulice po kojima se ne vozi fakat ulice bez izduvnih gasova. Naročita poslastica će sačekati pojedince iz IT sektora, budući da je za izradu portala Sekretarijata za saobraćaj namenjeno skoro 300.000 evra! Podsećanja radi, Oliver Dulić bio je oštro kritikovan što je 2009. kao ministar životne sredine i prostornog planiranja za izradu sajta Očistimo Srbiju platio 25.700 evra. Koalicija za nadzor javnih finansija je tada tvrdila da izrada sajta ne košta više od hiljadu evra. Koliko god će novi sajt biti tehnološki zahtevniji, teško je oteti se utisku da su gradske vlasti ovoga puta prilično galantne, pa će biti vrlo zanimljivo i saznati kome će taj posao biti poveren. Ili se Vesić nada da će tih 300.000 evra izgledati kao sića u odnosu na skoro sedam miliona evra, koliko je 2020. rezervisano samo za gondolu, jarbol i fontane. Mora da je to „razvojni aspekt“ budžeta o kojem je Vesić pričao. Pitanje je samo čiji se razvoj ovakvim projektima podstiče. Skoro milion evra za rekonstrukciju zgrade u Savskoj 9 Ja tebi, ti meni Jedino zdanje koje se u ovogodišnjem gradskom budžetu pominje sa jasno naznačenom adresom je zgrada Javne berze rada, sagrađena 1938. u Savskoj 9. Za rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju dela tog objekta je ove godine planirano skoro 56 miliona dinara (dva miliona direktno iz budžeta i oko 54 iz „ostalih izvora budžetskih korisnika“), a dogodine još oko 55 miliona dinara – sve zajedno skoro 950.000 evra. Samo po sebi to možda ne bi ni bilo toliko neobično, da se projektni biro Bureau Cube Partners (BCP), čije je sedište na istoj adresi, nije pohvalio i u svoje reference uvrstio i arhitektonski projekat rekonstrukcije, sanacije i adaptacije dela objekta u Savskoj 9. Drugim rečima, projekat rekonstrukcije uradila je firma čije je sedište u zgradi nekadašnje Javne berze rada, a onda grad Beograd, parama poreskih obveznika finansira rekonstrukciju dela te iste zgrade. Uz to, BCP na svom sajtu navodi da je on investitor u Savskoj 9 i da se radi o stambeno-poslovnom objektu od 1.460 kvadrata. Ako je to baš tako, zašto se novac iz gradske kase izdvaja da bi se renovirao deo stambeno-poslovne zgrade? Možda deo odgovora na to pitanje leži u činjenici da BCP u javno dostupne reference ubraja i nekoliko projekata, koje su im naručili sami budžetski korisnici. Primera radi, BCP kao svoje reference navodi urbanistički projekat rekonstrukcije saobraćajnice Kneza Miloša i urbanistički projekat rekonstrukcije i izgradnje parka Tri ključa, onog kod Mostara, kojeg je u proleće 2018, kroz javno-privatno partnerstvo, trebalo da obnove Grad Beograd i izraelski investitor. Uz to, BCP je bio angažovan i za stručni nadzor rekonstrukcije škola, sportskih objekata i objekta uprave na teritoriji opštine Zvezdara i objekta Nacionalne akademije za javnu upravu (NAPA), nedavno otvorene u ulici Vojvode Stepe na Voždovcu. Ista firma upravljala je i projektom rekonstrukcije zgrade NAPA. Ovaj projektni biro je angažovan i za arhitektonsko projektovanje za potrebe Zavoda za vaspitanje dece i omladine i Centra za zaštitu dece, odojčadi i omladine u Beogradu. Isti posao su obavili i za potrebe izgradnje javne garaže na Vračaru. Uz to, BCP je bio angažovan i na nekoliko projekata za potrebe Beograda na vodi, između ostalog i za „studijsku analizu ispunjenosti kriterijuma za izgradnju visokog objekta na lokaciji u Bloku 13“, kao i za izradu urbanističkog projekta izgradnje tog objekta u sklopu Beograda na vodi. Zanimljivo je i to da su na teritoriji opštine Stari grad arhitektonski projektovali poslovni objekat Alqassimi. Za taj posao BCP je angažovao Alqassimi investments, uz KQ investments jedna od dve firme u Beogradu, čija je direktorka i zakonska zastupnica, prema podacima iz APR-a, Amal Mana Rašid al Maktum, pripadnica jedne od vladarskih porodica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Obe firme je 2017. osnovao šeik Halid Saker Hamad al Kasimi, pripadnik druge vladarske porodice iz UAE. Jedna firma je osnovana sa 1.000, a druga sa 1,2 miliona dinara osnovnog kapitala, a obe su registrovane za istu delatnost – za razradu građevinskih projekata. NIN je uvidom u APR ustanovio da je KQ investments od osnivanja neaktivna, dok Alqassimi investments posluje s neto gubitkom, koji je 2017. iznosio oko tri miliona dinara, a 2018. oko 6,7 miliona dinara.