Ko ne ume ili neće tačno da računa

Nakon reagovanja direktora RZS na moj tekst od 23. januara o tome da, zbog učešća bruto zarada u bruto društvenom proizvodu, prosečna zarada u Srbiji do 2025. teško može do dostigne 900 evra i da se, zbog različitih makroekonomskih pokazatelja, ne može povlačiti paralela sa Rumunijom, moram još jednom, verujem poslednji put, da odgovorim g. Miladinu Kovačeviću. Pozivajući se na podatke Eurostata o učešću bruto plata u BDP-u, Kovačević ističe da je ono mnogo niže u Srbiji i zemljama sa kojima sam nas poredio (Češkoj i Slovačkoj), a da je u Rumuniji daleko veće od podataka koje sam naveo u tekstu. Pita se, takođe, gde sam našao te podatke i da li sam ih možda izmislio, trujući na taj način stručni prostor i obmanjujući čitaoce, računajući na njihovu neobaveštenost. Iako to smatram i ličnom uvredom, neću odgovoriti istom merom, ali u cilju zaštite stručnog integriteta moram reći da te podatke nisam izmislio, već sam koristio referentne izvore. Prvo, veoma precizni podaci o veličini zarada, kao i ostali pokazatelji dostupni su na www.tradingeconomics.com/countri/indicators, koje ovaj sajt uzima iz nacionalnih izvora svake od navedenih zemalja. Odmah da naglasim da su podaci o učešću bruto zarada u BDP-u, koje je naveo g. Kovačević, tačni ali - nepotpuni. Bruto zarada je, naime, neto zarada plus porezi i doprinosi na teret radnika. Ali to nisu troškovi rada, jer se računa i bruto plata II, koju čine i doprinosi na zaradu koju plaća poslodavac. U Srbiji, prema podacima RZS, na čijem čelu je g. Kovačević, prosečna bruto plata za 2018. bila je 68.629 dinara (neto plata 49.650 dinara). Kada se ona pomnoži sa 2.131.079, koliko je u proseku 2018. bilo registrovano zaposlenih, dobija je suma od 1.755.045,8 miliona dinara. Iste godine, prema istom izvoru, BDP je bio 5.068.288,5 miliona dinara. Prosečno učešće bruto (jedan) plate je zaista bilo 34,6 odsto. Ali, to nisu ukupne bruto plate, odnosno troškovi, koji se i u bilansu vode kao „Troškovi zarada i naknada zarada“. Ukupni, prosečni troškovi rada u 2018. bili su 81.522 dinara mesečno prema modelu obračuna bruto zarada. Prema tome, ukupni troškovi rada bili su 2.084.757,6 miliona dinara ili 41,13 odsto BDP-a, kako sam i naveo u svom prvom tekstu. Isti slučaj je i sa drugim zemljama koje sam pominjao. Ako je u Rumuniji 2018. BDP bio oko 240 milijardi dolara (prosečan kurs bio je 4,02 leja za dolar) i ako je 4.950.000 zaposlenih imalo prosečnu bruto platu od 4.500 leja (oko 1.119 dolara), ne razumem kako je g. Kovačević došao do podatka da je učešće zarada veće od 37 odsto? Tim pre što za tu računicu nije potrebno posebno ekspertsko znanje iz statistike i makroekonomije, koje g. Kovačević ističe kao svoju prednost. U Rumuniji je bruto plata data kao ukupni trošak rada, osim dodatnog troška osiguranja kod poslodavca od 2,5 odsto na neto zaradu (više iformacija za obračun neto i bruto plate može se naći na sajtu https://accace.com/payroll-calculator-romania/). U medijima je krajem 2019. i početkom 2020. objavljeno da je prosečna plata u Srbiji „nadmašila 500 evra“. Iako g. Kovačević kaže da on to nikad nije rekao, tu tvrdnju je 30. januara na Hepiju ponovio ministar finansija Siniša Mali, a dan kasnije predsednik Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare izjavio da smo „stigli Crnu Goru“. Kako smo stigli, ako je prosečna plata u decembru u Crnoj Gori bila 517 evra? Zbog toga molim g. Kovačevića da građane i stručnu javnost u Srbiji obavesti da li RZS, čiji je direktor, ima prave podatke ili postoje i neki „drugi izvori“, koji su dostupni samo visokim državnim zvaničnicima? I ko predsedniku države i ministru finansija dotura te „druge podatke“, koji se bitno razlikuju od zvaničnih podataka koje objavljuje RZS? Tim pre što ja u svojim analizama koristim isključivo podatke zvanične državne institucije, na čijem čelu je g. Kovačević. Za kraj, kad smo već kod toga ko je za nešto stručan, a ko nije, ono o čemu pišem spada u oblast računovodstva i osnovnih računskih operacija, pa moram da obavestim g. Kovačevića da sam autor udžbenika o računovodstvu i da sam tu oblast više od 10 godina predavao na strukovnim i specijalističkim studijama. Toliko o „trovanju stručnog i naučnog prostora i manupulaciji podacima koristeći neobaveštenost čitalaca NIN-a“.